среда, 22. новембар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > ЦИНС: Агенција за борбу против корупције годинама гледала кроз прсте Синиши Малом; три пута прекршио Закон и сва три пута добио само меру упозорења
Хроника

ЦИНС: Агенција за борбу против корупције годинама гледала кроз прсте Синиши Малом; три пута прекршио Закон и сва три пута добио само меру упозорења

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 13. новембар 2017.

Синиша Мали је три пута прекршио Закон о Агенцији за борбу против корупције и сва три пута добио само меру упозорења, пише Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Агенција за борбу против корупције је током 2017. године покренула ванредну контролу имовине и прихода четрнаест функционера, међу којима је и градоначелник Београда Синиша Мали. Ова контрола је и даље у току.

Синиша Мали је у прошлости направио низ пропуста приликом пријављивања имовине, али Агенција му је чак три пута изрекла најблажу могућу казну – меру упозорења, која је практично писана опомена.

Мали је меру упозорења добијао због тога што није пријавио да је пренео управљачка права у фирми коју је поседовао, због касног достављања извештаја о имовини и приходима након што је постављен за члана Управног одбора Клиничког центра Србије, као и због слања нетачних и непотпуних података о имовини.

У одговору Агенције новинарки Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) наведено је да не постоји законска могућност да се функционеру коме је једном изречена мера упозорења „у другом поступку утврђивања повреде Закона о Агенцији изрекне тежа мера, односно мера јавног објављивања препоруке за разрешење или мере јавног објављивања одлуке о повреди.“

Из Агенције додају да је због тога у Нацрту новог закона о Агенцији предвиђено да се у оваквим ситуацијама може изрећи тежа мера попут препоруке за разрешење. Усвајање новог закона касни више од три године.

"Околност да је Агенција за борбу против корупције изрекла чак три мере упозорења истом функционеру заиста звучи као нелогичност зато што се у свакој од тих мера он позива да убудуће не крши закон", каже Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија.

Ненадић оставља могућност да се у овом случају може поверовати да су пропусти Малог последица случајне грешке или плод немара, али да је Агенција требало да образложи због чега сва три пута изриче исту меру.

Иако је пре тога већ био упозорен два пута, Агенција је приликом изрицања треће мере упозорења закључила да Мали није имао намеру да сакрије имовину.

Управо због сумње у намерно непријављивање имовине и прихода или давање лажних података, Агенција је против функционера широм Србије од 2010. поднела 63 кривичне пријаве. У случају Малог то нису учинили. За кривично дело "непријављивање имовине или давање лажних података о имовини" је запрећена казна затвора од шест месеци до пет година.

Агенција зато 2015. јесте поднела кривичну пријаву против професорке филозофије и социологије Миљане Голубовић. Она на време није пријавила смањена примања, након што јој је престала функција члана Општинског већа Бора, за коју је добијала 12 хиљада динара месечно.

За разлику од Малог који је три пута прошао само са мером упозорења, која нигде није јавно објављена, Голубовић је платила казну од 40 хиљада динара, што је била готово цела њена месечна плата.

Током 2015. године Агенција је након контроле података о имовини и приходима Малог у земљи и иностранству поднела извештај Пореској управи. Ову врсту извештаја Агенција подноси када постоји сумња у кршења закона која превазилазе њену надлежност.

Пореска управа одбила је да одговори на питања ЦИНС-а докле је стигао овај поступак јер се, како је наведено у допису, подаци о "пореском обвезнику до којих се дошло у пореском, прекршајном, предистражном или судском поступку, сматрају и чувају као тајни податак."

Агенција је 2016. године о Синиши Малом поднела Извештај и Вишем јавном тужилаштву у Београду, због сумње у прање новца. Тужилаштво је закључило да нема елемената кривичног дела из њихове надлежности, већ да постоје елементи кривичног дела непријављивања имовине и прихода по Закону о Агенцији. Због тога је предмет прослеђен Првом основном јавном тужилаштву.

(Не)пријављена управљачка права

Синиша Мали је решењем Владе Србије 24. јануара 2013. постављен за члана Управног одбора Клиничког центра Србије. У том тренутку био је једини власник фирме Оли цонсултинг из Београда.

Место у управном одбору, према Закону о Агенцији, сврстало је Малог на листу функционера који су дужни да у року од 30 дана од дана постављања на функцију пренесу управљачка права у приватним фирмама на неповезано правно или физичко лице.

Мали је ову обавезу испунио недељу дана касније, тако што је управљачка права пренео на Игора Исаиловића, адвоката из канцеларије "Исаиловић & Партнерс".

Пренос фирме на адвоката заведен је у Агенцији за привредне регистре 25. фебруара, али Мали о томе никада није обавестио Агенцију, иако је имао обавезу да то учини у року од пет дана.

Због овог пропуста Агенција му је годину и по дана касније, средином јуна 2014, изрекла меру упозорења уз констатацију:

"Обавезује се Синиша Мали, члан Управног одбора Клиничког центра Србије, да се убудуће током вршења јавне функције, у свему придржава Закона о Агенцији који уређују обавезе функционера."

271 дан за извештај о имовини

Месец дана након изречене мере упозорења у јуну 2014. године, Агенција Синиши Малом изриче још једну идентичну меру.

Овог пута Мали је прекршио члан закона који каже да су сви јавни функционери дужни да у року од 30 дана од именовања поднесу извештај о имовини и приходима. С обзиром на то да је Мали постављен на место члана Управног одбора Клиничког центра Србије крајем јануара 2013, имао је рок да извештај Агенцији пошаље до краја фебруара.

Мали је, међутим, са извештајем закаснио 271 дан и послао га тек 23. новембра 2013. Тек у мају 2014. године Агенција је затражила његово изјашњење о томе.

Мали је навео да извештај није поднео јер од именовања у Клиничком центру до априла 2013. није примао 43.845 динара месечно, колико је било предвиђено, да је чуо да је одлука о томе донета на седници у марту на којој није присуствовао, а да је тек у мају званично сазнао да је донешена одлука о накнадама за чланове управног одбора.

Додао је да није имао никакав разлог нити намеру да не поднесе извештај, да је закон јако непрецизан у погледу обавеза подношења Извештаја и да, имајући у виду интенцију Закона о Агенцији, суштина треба да буде испред форме. Такође је цитирао став 2 члана 45 Закона о Агенцији, сматрајући да тај став „предвиђа изузетак у случају да се не остварује никаква накнада за наведену функцију".

Агенција је констатовала да непознавање закона није оправдан разлог за неиспуњавање законских обавеза и истакла да став 2 члана 45 управо каже супротно, односно да "функционер који је члан управног и надзорног одбора јавног предузећа, установе или друге организације чији је члан Република, аутономна покрајина или град Београд" има обавезу да поднесе извештај чак и ако не прима накнаду за свој рад.

Агенција је у образложењу своје одлуке написала да је приликом одлучивања нашла да мера упозорења "може превентивно деловати на функционера да се убудуће придржава прописа који уређују његове обавезе".

Нетачни подаци у закаснелом извештају

Упркос два упозорења Агенције због кршења закона и захтева да се Мали у будућности одговорније понаша када су у питању његове обавезе, већ у мају 2015. уследила је нова, трећа по реду мера упозорења.

Агенција је констатовала низ пропуста у његовом првом извештају о имовини и приходима из 2013, за чију касну предају је већ добио једну меру упозорења. Такође су утврдили неправилности и кашњење у извештају из 2014.

Са закашњењем од 298 дана Мали је пријавио да су он и његова бивша супруга власници или сувласници више објеката у неколико катастарских општина које је купио у периоду од 2003. до 2013.

Поред тога што одређене непокретности није уопште пријавио, Агенција је констатовала да за непокретности које јесте пријавио у Извештају из 2013. нису достављени тачни подаци, већ су грешке исправљене са 447 дана закашњења.

Тако се површине станова нису поклапале, није пријавио да у истој згради поседује гаражу, да он и његова супруга поседују отворене банковне рачуне и средства на њима као и да Мали поседује пиштољ.

Агенција је ове недостатке открила након упоређивања тачности података из четири извештаја о имовини које је Мали поднео до октобра 2014. године.

У свом изјашњењу Мали је рекао да су он и његов пуномоћник предузели све радње како би "презентовали сву имовину и отклонили првобитне техничке грешке и пропусте учињене од стране пуномоћника именованог приликом подношења Извештаја".

Мали је навео да је учињена ненамерна омашка приликом означавања квадратуре непокретности, док за један стан постоји непоклапање у површини од 7 метара квадратних јер се подаци из уговора не поклапају са подацима накнадног техничког прегледа, "што је честа појава".

У погледу пиштоља који није пријавио Мали је навео да интенција законодавца није била да се пријављује оружје, нарочито оно које нема већу новчану вредност, као и да се пиштољ налази у регистру МУП-а.

Агенција је закључила да је несумњиво утврђено да Мали није пријавио тачне и потпуне податке, као и да је са подношењем извештаја каснио. Поред овога, Агенција је навела да иако није било намере да прикрије податке о имовини, то не представља основ који искључује његову одговорност. И у овом случају Малом је изречена мера упозорења јер, по мишљењу Агенције, може превентивно деловати на њега да се убудуће придржава прописа.

(ЦИНС)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће заједно са београдским бити расписани и ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер