ЦИА: Алија Изетбеговић није био за мултиетничку БиХ

САД су после потписивања Дејтонског споразума пружиле Алији Изетбеговићу шансу да кроз позитиван третман сарајевских Срба покаже да је за мултиетничку БиХ, али он ту шансу није искористио, пише у недавно објављеним документима ЦИА.

Подсећамо да је један од главних разлога за отворену подршку Бошњацима администрације председника Била Клинтона било то да су, по њиховом мишљењу, Срби желели велику Србију, Хрвати велику Хрватску, а једино Бошњаци мултиетничку и неподељену БиХ.

У документу од 7. децембра 1995. године говори се о посети главног америчког преговарача Ричарда Холбрука Изетбеговићу, због забринутости САД због опасности од масовног егзодуса Срба из сарајевских општина које, по Дејтону, треба да припадну Федерацији БиХ.

"Холбрукова мисија ће бити да охрабри Босанце (муслимане) да одмах предузму конкретне кораке како би српској популацији гарантовали безбедност када та подручја дођу под федералну контролу", пише у документу.

Конкретне мере које ће Холбрук предложити, како пише у документу, су следеће: одлагање уласка федералних снага у српска подручја у трајању од 90 дана, јачање присутности ИФОР-а, постепено успостављање муслиманске полиције под међународним надзором, која би имала мултиетнички састав, формирање привремене транзиционе градске власти и успостављање комисије за људска права.

''Мада ови кораци сами по себи неће бити довољни да охрабре Србе да не напуштају главни град, верујемо да је ово важна прилика за Изетбеговића да докаже у пракси да је опредељен за очување јединствене мултиетничке БиХ", истиче се у документу.

Ипак, крајем наредне године, у анализи тога шта је учињено по овом питању, у документу од 27. октобра 1996. године, истиче се да до тога није дошло.

"На муслиманске лидере се на Западу генерално гледа као на једину групу у БиХ која жели обнову мултиетничког друштва. Али, муслимански лидери нису урадили ништа да охрабре десетине хиљада сарајевских Срба да не напусте сарајевска предграђа почетком ове године", истакнуто је у том документу.

У документу од 29. децембра 1995. године истакнуто је да су српски представници покушали да промене ситуацију у којој би та подручја остала под српском контролом.

"Српске цивилне власти у Сарајеву покушавају да одгоде имплементацију ових одредаба или да поново покрену преговоре о другим дејтонским обавезама", истакнуто је у документу.

Иначе, занимљиве су неке тврдње из докумената о Сарајеву као главном граду БиХ. Рецимо, у документу од 10. јула 1996. године Холбрук тврди да током рата власт БиХ у Сарајеву није имала скоро никакву контролу ни над подручјима која нису била под контролом српских снага.

"Од априла 1992. године до септембра 1995. то у ствари није ни била влада. Готово да је то био покрет у опкољеном Сарајеву. Западна Босна је имала друге лидере. Бихаћ је очигледно био на неком другом месту. Мостар је, такође, био негде другде", наводи Холбрук.

Занимљиво је, такође, да у истом документу Холбрук тврди да је пристанак Срба при крају дејтонских преговора да предају Сарајево било једно од највећих достигнућа икада и да су сви били изненађени, преносе ''Независне''.

Двоструки аршини

Америчка администрација је, према приједлогу Стејт департмента, припремила различите аршине у случајевима да Бошњаци или Срби одбију план контакт групе, према којем би 49 одсто територије припало Србима, а 51 одсто ФБиХ, стоји у документу од 13. јуна 1994.

"Ако Срби прихвате, а муслимани одбију, према папиру размотрићемо различите нивое олакшања санкција (према Србима) у зависности од тога колико ће се Срби повући на њихових 49 одсто. Ако муслимани прихвате, папир Стејт департмента предвиђа бројне опције за присиљавање Срба на сарадњу, укључујући укидање ембарга на оружје Бошњацима и различите типове ваздушних удара на српске мете", истиче се у документу.

Осим овог, предложен је и план Савјета за националну безбједност, који такође не предвиђа санкције за Бошњаке.

(Бета)