ЦЕСИД и УСАИД: 57 одсто грађана сматра да је корупција у Србији заступљена у великој мери, четвртина да је Вучић најпосвећенији борби против корупције

Више од половине грађана Србије сматра да живи у корумпираној држави.

Уколико сте некада лекару однели кафу или чоколаду - починили сте акт корупције.

Здравствене институције најкорумпираније су у Србији, уколико је судити по ставовима грађана у истраживању које су спровели ЦеСИД и УСАИД.

Да је здравство најкорумпираније сматра готово четвртина испитаника.

Према речима Немање Ненадића из организације Транспарентност Србија, разлог за такав став лежи у чињеници да највећи број људи има контакт са здравственим институцијама.

"То што је царина на пример мање корумпирана, показује да људи не прелазе границу и немају разлога да подмићују царинике", рекао је на престављању резултата истраживања Ненадић.

Како је навео, корупција којој грађани сведоче увек је повезана са пружањем услуга јавног сектора.

"Ако јавни сектор из било ког разлога није кадар да испуни очекивања грађана, да задовољи њигове потребе, нормално је очекивати да ће грађани посезати и за недозвољеним средствима да би добили услугу коју желе.

То се нажалост најчешће дешава у области здравства", додаје.

Пола милиона становника Србије нема ни за основне потребе

И док са једне стране наводе здравство као велики проблем, грађани често не препознају значајно веће коруптивне радње. Према Ненадићевим речима, то је последица истраживања јавног мњења.

"У истраживањима јавног мњења у којима учествује општа популација, сасвим је очекивано да људи немају сазнања о најозбиљнијим облицима корупције, па их не могу ни саопштити истраживачима.

Те коруптивне активности одвијају се на високим местима, која грађанима нису доступна", прича Ненадић за ББЦ на српском.

Налази су према његовим речима очекивани, али оно што грађани кажу далеко је од комплетне слике, објашњава.

Председник у борби против корупције

По мишљењу испитаника у овом истраживању, иза здравства по корумпираност следе судови, полиција, царина, председници општина и градоначелници, министри.

Иза тога на списку је институција председника државе - коју корумпираном сматра пет одсто испитаника.

Са друге стране, много је већи проценат оних који мисле да је управо та институција најпосвећенија борби против корупције. Такав одговор дала је готово четвртина испитаника.

Борба против корупције, иначе није посао председника и према Ненадићевим речима, овакви резултати последица су медијске промоције актуелног председника републике Александра Вучића.

"Он је свеприсутан и за све се пита”.

Тај налаз самим тим не мора бити далеко од истине зато што друге институције чекају на његов знак како би урадиле или не би урадиле нешто за шта су надлежне.

То нам говори о превласти политичке елите над нечим што би требало да буде систем владавине права у држави", каже Ненадић за ББЦ на српском.

И док председника у борби против корупције види 23 одсто испитаника, према Ненадићевим речима, поражавајуће је што институције које су задужене за гоњење корупције, попут полиције и тужилаштва, препознаје укупно свега 12 одсто њих.

"Оне би требало да откривају и гоне највише случајева корупције, а људи очигледно нису задовољни њиховим радом", прича Ненадић.

Корумпирана Србија

Према налазима овог истраживања, више од половине испитаника (57 одсто) сматра да је корупција у Србији веома распрострањена.

Са друге стране, тек осам одсто њих мисли да је мало распрострањена.

"Корупција је, уз сиромаштво, препозната као један од кључних проблема у Србији", казао је престављајући резултате истраживања Иво Чоловић, програмски директор ЦеСИД-а и додао да чак трећина испитаника тврди да живи испод границе подношљивости.

Учесници овог истраживања одговарали су и на питање о томе да ли Србија иде у правом или погрешном смеру.

Други одговор дао је скоро сваки други испитаник (47 одсто). Супротног става је 34 одсто њих.

"Већину оних који сматрају да Србија иде у лошем смеру чине млади, високообразовани, настањени у регионима који су богатији од просека.

Један од узрока за то је и појачана перцепција корупције", каже Иво Чоловић, програмски директор ЦеСИД-а.

Борба без стратегије

Србија има актуелну стратегију за борбу против корупције, која важи до краја ове године.

Има је макар на папиру, али је не примењује.

Стратегија за борбу против корупције донета је 2013. и ове године истиче. Доношење нове није на видику, објаснио је Ненадић.

"Стратегија није примењена. Донета је на велика звона и уз промоцију такозване нулте толеранције у борби против корупције. Сада је прилично очигледно да је политичка промоција била циљ борбе против корупције као нечега што су грађани тражили", каже Ненадић за ББЦ на српском.

Према његовим речима, готово од самог почетка постало је очигледно да не постоји воља да се стратегија примени у пуном обиму.

"Врло брзо је дошло до одустајања од примене или одлагања мера које се у стратегији налазе и то је правдано различитим разлозима.

Сада, када погледамо пет година уназад, листа неиспуњених обећања је импозантна и можемо да схватимо колико је проблем са борбом против корупције озбиљан", каже Ненадић.

Истраживање Перцепција грађана о борби против корупције у Србији спроведено је од 27. октобра до 10. новембра и у њему је учествовало 1.193 испитаника.

Резултати су представљени поводом Међународног дана борбе против корупције.

Овај дан је установила Генерална скупштина Уједињених нација 9. децембра 2003, када је почело и примењивање Конвенције УН-а против корупције.

(ББЦ)