Čedomir Jovanović: Po svemu smo u živom blatu 19. veka

Obrazlažući inicijativu za postavljanje ploče Milanu Mladenoviću na platou koji je dobio njegovo ime, Liberalno-demokratska stranka je najviše govorila o vrednosnim opredeljenjima. Njen lider Čedomir Jovanović veoma često oštro zastupa svoje stavove, iako je svestan da samo manjina građana podržava njegove ideje.

Na pitanje da li ima problem kada se zalaže za vrednosti koje dele građane, poput Kosova i NATO-a, Jovanović odgovara da mu ne pada na pamet da pristane na prosečnost.

– Godinama je LDP ukazivao i na drugačiji cilj Srbije i drugačija sredstva kojima će se do njega stići. Ranije smo s većinom u društvu bili u sporu i oko jednog i oko drugog, dok danas gotovo svi govore jezikom LDP-a dok opisuju ono što Srbija treba da bude. Ostala je razlika u sredstvima. Modernizacija zemlje, efikasne institucije, vladavina prava, tržišna ekonomija, jasna evropska politika, promena kosovske politike, za mene predstavljaju sredstvo o kome smo govorili i govorimo jasnim jezikom koji će Srbija, nažalost uz naknadnu pamet, svakako razumeti. Problem čini izgubljeno vreme, a ono je resurs koji nemamo. Po svemu smo u živom blatu 19. veka, i nemoćni i licemerni da prihvatimo odgovore na koje nisu odgovorile generacije pre nas, ali je odgovorio život umesto nas.

Hoće li vrednosti biti kriterijum ako posle sledećih izbora vaša stranka uđe u vladu Borisa Tadića, ukoliko bude u situaciji da odlučuje između njegove i Nikolićeve vlade?

Ključne vrednosti oko kojih možemo da sarađujemo su poznate: sprovođenje jasne evropske politike uz promenu kosovske politike, nova politika u regionu, realan sadržaj autonomiji Vojvodine, afirmacija ljudskih i manjinskih prava…

Na izbore idemo s tim programom i samo te ideje možemo da unesemo u sledeću vladu. Dakle, brz ulazak u NATO, povezivanje Srbije sa EU, transformacija naše ekonomije, profesionalizacija i privatizacija javnih preduzeća, obaveza države da svoje obaveze plaća na vreme, uspostavljanje ravnopravnosti u energetskom sporazumu, otvaranje tržišta za kredibilne investitore.

Ponovo ste počeli da kritikujete Tadića da nema viziju. Šta je po vama vizija koja bi nadomestila njegovu?

Nikuda nećemo stići ukoliko budemo bežali od činjenice da planove o kojima on godinama govori, i u svoje i u naše ime, Srbija u najvećoj meri nije ni počela da ostvaruje. Zato je potreban preokret koji će nam omogućiti život u kojem će se po pravilu ostvarivati vizija dobre ideje umesto dosadašnjih pravila života uroka i kletve koje jedino u pogrešnoj Srbiji imaju perspektivu. Kada je Cvetković postavljen za premijera rekao sam da je Tadić iz nužde ili viška samouverenosti pristao da bude i predsednik i premijer i ministar, a u međuvremenu i kombajner. Tako je postao isključivo odgovoran za sve u zemlji i kada ona funkcioniše i kada taljiga kao danas.

Za LDP Tadić nije ni meta ni crvena marama, on je predsednik koga smo pomagali jer je to bila naša obaveza prema građanima i uz prepreke koje postavlja dok on neguje političku bliskost sa onima koji na njemu parazitiraju.

Kako se izbori bliže, vlast sve više pokušava da promeni svoj politički registar. Doskora nisu pominjali poljoprivredu, a sada mnogo govore o njoj, zatim su najavili konkurse za mesta direktora javnih preduzeća. Koliko ozbiljno se mogu tretirati te promene?

Onoliko koliko traju dnevne novine ili vesti u kojima se pojave Cvetković ili neko drugi s tom pozajmljenom idejom. U Srbiji u kojoj se obrađuje 26 odsto obradivog zemljišta vlast je stvorila atmosfera u kojoj na vilama treba da završe ljudi koji pomisle da treba kupiti zemlju ovde. Srpskim agrarom vlada primitivni sistem koji seljake, poput svih drugih, prisiljava da misle stomakom, a ne glavom. Za kazanom niko nije našao sreću, zbog toga moramo modernizovati politiku, a ne šminkati srpsku poljoprivredu u kojoj političari favorizuju babu i dedu s jednom i po kravom, žrtvujući farmera sa 1500, jer tako čuvaju dva glasa ljudi koji ništa više i nemaju. Do normalne Srbije i poljoprivrede u njoj nećemo doći tako što će krave dobiti pravo glasa, nego jedino ako počnemo da mislimo glavom bez obzira na ono što nam država nudi u kazanu.

Mislite li da ima smisla čekati izbore do aprila zbog kandidature za EU?

Trenutak za izbore je propušten u momentu kada je Dinkić izazvao sopstveno uklanjanje iz vlade. Umesto toga su izabrali jednogodišnje mučenje, i sada je najracionalnije da izbori budu u aprilu. Pod uslovom da vlada ne padne u nekom novom natezanju konopca na jesen, a ne treba potcenjivati potencijal svake članice koalicije da izazove haos.

Da li je ta kandidatura jedino što opredeljuje vlast da izbore raspiše u poslednjem trenutku?

Vlast nema ideju s kojom bi izašla na izbore. Zato je njima Evropa, pa i ta kandidatura, postala sterilna poštapalica. To ima svoju cenu. Mi smo jedina zemlja koja je ikada pokušala da uđe u EU a da, i pre početka pregovora, rapidno pada spremnost građana da glasaju za to. To nikoga u srpskoj politici skoro da i ne zanima.

Možete li da zamislite LDP u nekoj predizbornoj koaliciji?

LDP na izbore ide sa svojom listom, uz ambiciju da ima dvostruko više glasova i mandata. Redosled koraka za nas je jasan – prvo dogovor s građanima, čist i ostvariv plan, dobijanje podrške i tek potom razgovor sa strankama, posle izbora.

Šta je vas i DSS ujedinilo da imate isti stav o tome da ne treba razdvajati parlamentarne i lokalne izbore?

Razdvojeni izbori imaju smisla ako između njih prođe godinu i po ili dve. Dve vrste izbora u četiri meseca, lokalni u decembru, parlamentarni u aprilu, uz predsedničke krajem 2012. godine, samo bi značilo da smo bacili još jednu godinu na neprekidne kampanje, koje bi ljudima definitivno ogadile svaku pomisao na politiku i svoju ulogu u njoj.

Očekuje se da će vaša predizborna kampanja biti usmerena protiv URS-a. Idete li na to da umesto njih uđete u novu eventualnu koaliciju oko DS-a?

Da nas je ta vrsta pogađanja zanimala, odavno bismo bili u vladi. Za ponašanje, pa i za sudbinu stranke koju ste pomenuli, odgovaraju ona sama i njeni partneri. Jedino na šta LDP ne pristaje je da se povlačimo pred spremnošću DS-a da na svaku neposlušnost koalicionih partnera, njihovu privremenu lojalnost velikodušno plati budžetskim obećanjem, iako odavno nema para ni za ono što je stvarna potreba građana. Odnos prema Dinkićevom projektu nije ni po čemu ličan. Isto tretiramo rupu u budžetu od 430 miliona evra zbog Dinkićevog zakona, kao i ranije kupovine lojalnosti.

Čime biste se bavili u novoj vladi ako biste ušli u nju? Slažete li se da ste sebi zatvorili resor diplomatije svojim primedbama o kanibalima, kepecima i medvedima?

LDP u vladi je raskid sa idejom da vlada treba da bude labava konfederacija ministarstava, gde svakim od njih upravlja jedna stranka, grčevito tragajući za rejtingom. Postoje poslovi koji se moraju obaviti. Iz onoga što su ključne tačke programa LDP-a, jasno je na koje smo oblasti najviše orijentisani. Što se tiče diplomatije, u njoj, na sreću, više nikada neće važiti političko-moralna podobnost po merilima odlazećeg ministra Jeremića.

Jedna od afera u najavi je „rad” nevladinih organizacija za stranke. Smete li vi da prekršite omertu i kažete ko za koga tu radi?

Bliskost nevladinih organizacija, pa i otvorena podrška strankama, mnogo je izraženija u svetu nego kod nas. Ne postoji nikakva NVO mafija i ne treba, zbog prolaznog cilja, žrtvovati čitav niz važnih organizacija, naročito onih koje se bave ljudskim pravima, tranzicijom, uključivanjem građana, odnosom prema prošlosti. One su 20 godina radile u nemogućim uslovima i pokazale veliku hrabrost i posvećenost.

Vas bije glas da ste veoma bliski nekim nevladinim organizacijama? Samo mi nemojte reći da je to udruženje ribolovaca.

Bliski smo organizacijama sa kojima delimo iste ili slične vrednosti, iako se nismo uvek slagali oko svega. Za mene je to prirodno u pluralističkom društvu. Imam puno poštovanja za šanse i nade koje su ovoj zemlji omogućile organizacije poput Helsinškog odbora, Građanskih inicijativa, Komiteta pravnika za ljudska prava, Centra za kulturnu dekontaminaciju, Fonda za humanitarno pravo… mnogih drugih.

Šta je danas istina koju vlast neće da kaže o Kosovu?

Istina je da ništa neće rešiti ponižavajuće prihvatanje kosovske nezavisnosti u inferiornoj političkoj koreografiji markiranja tablica i skrivanje pasoša kosovske države. Samo sigurniji i moderniji region može učiniti život ljudi i na Kosovu i u Srbiji boljim. Zato insistiramo na zauzimanju potpuno drugačijeg kursa prema regionu. To u slučaju Kosova znači da želimo da formulišemo agendu koja će razumeti zajedničke interese na kojima treba da radimo i da kroz to partnerstvo afirmišemo nove odnose koji će konačno stabilizovati region.

Ne volim, to je obaveza političara. Stranke se trude da zloupotrebe istraživače, koji nisu društveno-politički radnici, nego uspešni ili manje uspešni profesionalci. Neke partije i kabineti nemaju u tome mere i zato građani ne veruju ni istraživanjima. Konačno, svaka profesija je doživela sličnu sudbinu u ovoj zemlji.

Razgovarala: Biljana Mitrinović

(Politika)