четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Чарлс Капчан: Сагласност о започињању разговора резултат притиска САД и ЕУ на Београд
Хроника

Чарлс Капчан: Сагласност о започињању разговора резултат притиска САД и ЕУ на Београд

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 24. септембар 2010.

"Сагласност о започињању разговора углавном је резултат притиска Сједињених Држава и Европске уније на Београд"

О односима Приштине и Београда после усвајања заједничке резолуције Европске уније и Србије у Генералној скупштини УН, говори Чарлс Капчан, члан утицајног невладиног Савета за спољнополитичке односе, у Вашингтону.

По речима Капчана две стране су по први пут после проглашења независности Косова на путу да започну дијалог о конкретним нерешеним питањима:

„Србија наставља да говори да никада неће признати Косово, и то остаје фундаментални јаз између две стране. Али, по први пут изгледа да су и једни и други спремни на прагматичност.“

Сагласност о започињању разговора углавном је резултат притиска Сједињених Држава и Европске уније на Београд, тврди Капчан:

„У ствари, Европска унија је, у овом случају била јачи фактор, јер само она може да пружи оно што Србија жели, а то је чланство у европском блоку. Мислим да је Унија доста директно предочила да изгледи за чланство зависе од питања Косова, као и да је првобитна резолуција Србије била потпуно неприхватљива. Верујем да је такав неувијен став на крају приволео Београд да пристане на измену резолуције као и да прихвати преговоре са Приштином.“

Једногласан став 27 чланица европског блока у погледу садржаја резолуције усвојене акламацијом на Генералној скупштини УН-а није случајан, тврди Капчан:

„Делимичан разлог таквог исхода је везан за мишљење које је издао Међународни суд правде. То је био тренутак у којем су Америка и европске земље које су признале Косово рекле, ’ви сте тражили правно мишљење о том питању. Добили сте га. Сада треба да се помирите са последицама свега тога’.“

Мада иницирање дијалога само по себи означава напредак у односима Београда и Приштине, остаје сложено питање северног Косова, упозорава Капчан:

„Северно Косово је и даље велико питање. Срби који живе у другим деловима Косова почели су да се ангажују. Они углавном учествују на изборима, као и у процесу децентрализације. Нажалост изгледа да је север Косова на путу да постане још једна, такозвана зона замрзнутог конфликта. То питање треба решавати, што мислим да неће бити нимало лако.“

Капчан је наставио:

„Мислим да су ту потребни реализам и креативност. Иако северни део де јуре припада Косову, оно је де фацто део Србије. Из Србије стижу средства, контакти и све остало. Али мислим да је таква ситуација неодржива. Уопште није реално да један велики комад државе личи и функционише као да припада некој другој држави. Мислим да ће на крају сви морати да се удруже у налажењу задовољавајућег решења.“

По мишљењу нашег саговорника, Приштина је спремна да прихвати реалност да северни део Косова треба да добије другачији интерни статус од осталих српских енклава. Он додаје да у свету постоји низ модела који би могли да се примене и задовоље интересе обе стране у том спору.

(VOA)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер