Бујановац, Прешево и Медвеђа рекордери у незапослености

Подручје Прешева, Бујановца и Медвеђе је рекордер по незапослености у Србији, иако велики број људи из тих општина ради у иностранству да би издржавао породице, рекао је данас Александар Попов из Центра за регионализам.

Представљајући истраживање Анализа локалних мањинских политика у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, Попов је рекао да је оно спроведено да би се утврдило какав је законски оквир који се односи на заштиту мањина у локалној заједници.

Према његовим речима, суштина истраживања била је и утврђивање локалних регулатива, као и како функционишу институције које спроводе закон и какве се политике воде у тим општинама када је реч о питањима која су значајна за права мањина.

- Реч је о сиромашним општинама, које се налазе уз главну магистралу која повезује југ и север нашег континента, али тај потенцијал није довољно искоришћен - казао је Попов и додао да сиромаштво, као и у другим мултиетничким срединама, доприноси да се проблеми "етнификују".

Он је навео да је у Прешеву на власти албанска коалиција и да Срби не учествују у локалној власти, док је у Бујановцу владало слично стање, све до октобра када је постигнут договор са локалним групама грађана Србије, тако да су ушли у власт и добили одређена места у општинским органима управе и јавним предузећима.

Попов је казао да локални омбудсмани нису изабрани у тим општинама, иако би то било логично, јер су у питању мултиетничке средине, већ постоје канцеларије републичког омбудсмана у све три општине.

- Службена употреба језика и писма је коректно регулисана, а проблем је у Прешеву где се документи за седнице Скупштине општине не преводе на српски језик, уз образложење да то није потребно, јер су само два одборника српске националности и познају албански језик - навео је он.

Према његовим речима, у Бујановцу није добро што српска и албанска деца не иду заједно у школу, јер не постоји адекватан кадар за предавање на српском језику, а проблем је и са Ромима који немају прилику да уче свој језик у тим школама.

Када је у питању култура, све три општине имају Дом културе и библиотеке, али је истраживање показало приговоре да не постоји довољно наслова на албанском језику, казао је он и додао да постоје локалне ТВ у Прешеву и Бујановцу, које програм емитују на албанском језику, али постоје и одређени број часова са програмима на српском.

Истраживање је спроведено у оквиру пројекта Локалне политике у мултиетничким заједницама на југу Србије, а финансирао га је Фонда за отворено друштво.

(Танјуг)