Будући Грађански законик Србије искључује могућност склапања "геј" бракова

БЕОГРАД - Будући Грађански законик (ГЗ) Србије искључио је могућност склапања "геј" бракова, али допушта да се постојање заједница особа истог пола регулише посебним законом, као и да се установи регистар заједница лица истог пола који би водио административни орган.

За сада се не разматра ни могућност признавања права на усвајања деце хомосексуалним партнерима, јер је то, као и геј бракови, српском друштву још увек неприхватљиво и захтева време и виши степен толеранције него што је тренутно случај.

Преднацртом ГЗ није предвиђена могућност склапања брака лица истог пола, пре свега зато што то не би било у складу са нашим Уставом, који изричито предвиђа да се "брак закључује на основу слободно датог пристанка мушкарца и жене пред државним органом", изјавила је Тањугу члан радне групе за израду законика Олга Цвејић-Јанчић.

Признавање права на склапање брака лица истог пола у овом моменту би такође, било преурањено, имајући у виду да је до 1994. године хомосексуални однос представљао кривично дело, подсетила је Цвејић Јанчић која је професор на Катедри за приватно право Факултета за Европске правно-политичке студије на Универзитету Сингидунум у Новом Саду.

Поред тога, у свести нашег народа још увек је укорењено схватање да је тај однос нешто неприхватљиво, недопуштено, чак и болесно, а та схватања се код нас споро и тешко мењају", додала је Цвејић Јанчић.

Међутим, Преднацртом ГЗ је предвиђена могућност да се ванбрачна заједница живота хомосексуалаца регулише посебним законом.

Нема уставних сметњи да се лицима истог пола која су засновала заједницу живота признају права која се признају лицима различитог пола која живе у ванбрачној заједници, а то значи право на међусобно издржавање, на удео у заједничкој имовини као и право да своје имовинске односе уреде уговором", указала је професорка.

Тај ниво правне заштите који би се обезбедио регулисањем заједнице живота особа истог пола би, према њеним речима, представљао и реализацију одредбе о забрани дискриминације на основу сексуалне оријентације, а био би и у складу са Конвенцијом о заштити људских права и основних слобода, као и са праксом Европског суда за људска права, који у својим одлукама инсистира на забрани дискриминације лица хомосексуалне оријентације.

Она је објаснила да би заједница особа истог пола могла да буде предвиђена као "фактичка заједница" - без обавезе регистрације било које врсте, али да би у том случају остао проблем доказивања њеног постојања, као и да би могла да се предвиди регистрација тих заједница.

Оба решења се налазе у правним системима других држава, указала је професорка и истакла да би за регистрацију заједница особа истог пола било потребно установити посебан регистар који би водио административни орган.

Што се тиче усвајања деце, признавање тог права такође захтева време и виши степен толеранције него што је то тренутно случај у нашој земљи, указала је Цвејић Јанчић.

"Међутим, у пракси Европског суда за људска права има одлука којима је установљена повреда права која су гарантована Конвенцијом о људским правима због непризнавања права на усвојење због хомосексуалне оријентације будућег усвојиоца", упозорила је она.

Напоменула је да земље које сносе одговорност због повреде тог права својих држављана, као што је на пример била Француска, сада разматрају могућности измене законодавства јер не желе да буду обележене као земље у којима се не поштују људска права.

Европски суд за људска права је надлежан и за одлуке наших органа којима су повређена права гарантована Конвенцијом о људским правима.

(Танјуг)