Број радника запослених у индустрији Србије на нивоу оног из 1961.

Београд - Број радника запослених у индустрији Србије је на нивоу оног из 1961. године, када је у том сектору, без Косова и Метохије, радило 386.682 људи.

Како је објављено на сајту макроекономија.орг, тај однос је много гори уколико се упореди са бројем запослених крајем осамдесетих

Тако је 1989. године било скоро милион радника у индустрији, што је два и по пута више него данас.

Пре пет деценија је у грађевинарству је, на пример, било запослено 124.665 особа, а у априлу ове године у том сектору је радило свега 72.587 људи.

Подаци о броју радника на 100 становника су такође поражавајући. У Србији данас на сваких 100 становника долази 5,1 радник, пре четири деценије било из је 7,9, а 1989. године чак 12,1.

Град Ниш и Шумадијски округ су 1971. и 1989. године имали највећи број радника док су у 2010. години то били Борски и Пиротски округ. Ова два округа су имала и изузетно велики пад броја становника.

Највеће смањење индустријске запослености имао је Јабланички округ.

До средине прошле деценије Ниш је, након Београда, имао највећи број запослених у индустрији, да би у 2010. години Нови Сад преузео друго место.

У Србији је данас тек у свакој другој општини више од 1.000 радника запослених у индустрији.

Посматрано по општинама од 161, рачунајући београдске а не рачунајући новосадске и нишке, у 1971. години 93 су имале више од 1.000 запослених у индустрији.

Тај број је повећаван на 120 у 1980. и 134 у 1989, да би се смањио на 117 општина у 2000. и 86 у 2010. години.

Више од 10 индустријских радника на 100 становника у прошлој години имали суЛазаревац (21,2), Ариље (12,5), Стари Град (12,1), Лајковац (11,2), Мајданпек (10,6), Врачар (10), и Лучани (10).

Иначе, последња истраживања Завода за статистику показују да више од половине запослених у Србији ради у услужним делатностима. Запослено је укупно 2,2 милиона људи. У пољопривреди је запослено 21,5 одсто људи, у прерадјивачкој индустрији 17 одсто, а трговини 13,5 одсто. Здравствена и социјална заштита запошљава скоро 6,5 одсто, образовање мало више од шест процената, саобраћај 5,5 одсто, државна управа нешто више од пет процената, а грађевинарство пет одсто.

(Б92)