Британски конзервативци и либералдемократе разговарају о коалицији

Трећа по величини странка у Британији, Либералне-демократе разматрају понуду о коалицији са Конзервативном партијом, која тражи политичког партнера за формирање нове владе пошто је освојила већину места у парламенту.

Вођа либералдемократа Ник Клег састао се са члановима своје странке да би размотрио услове договора са конзервативцима. Две странке имају снажне идеолошке разлике али је Клег рекао новинарима пред почетак састанка да ће ући у разговоре са другим партијама “у конструктивном духу.”

Договор либералдемократа и конзервативаца означио би смену лабуристичке владе премијера Гордона Брауна.

Иако су конзервативци освојили већину на изборима за Доњи дом парламента, који има 650 места, недостаје им 20 мандата за формирање владе.

Лидер странке, Дејвид Камерон, изјавио је да је дао “велику, отворену и свеобухватну понуду” за формирање коалиционе владе са Клеговим Либералдемократама, које контролишу 57 места у парламенту.

У случају да се тај договор не постигне, Браун је рекао да је спреман да покуша да дође до споразума са Клегом и његовом странком.

Гордон Браун рекао је новинарима да је будућа стабилна влада у Лондону од кључног значаја, те да Клег и Камерон имају на располагању "све време које им је потребно." Премијер је уједно најавио да је спреман да учини уступак либералдемократама, нудећи увођење закона о реформи изборног система, што је један од кључних захтева Клегове странке.

Лидери три странке појавили су се заједно у суботу на церемонији полагања венаца, којом је обележена 65-годишњица завршетка Другог светског рата.

BBC: Ник Клег разматра понуду Конзервативне партије за формирање нове британске владе

Лидер британских Либералдемократа Ник Клег обавља консултације са својим колегама посланицима о понуди Конзервативне партије за поделу власти, након што ниједна странка није добила већину на општим изборима у четвртак.

Међу понудама међутим није и она која се тиче промене изборног система - што је један од главних политичких циљева Либералдемократа.

Ник Клег је, обративши се групи од око хиљаду демонстраната који траже реформу изборног система, рекао да је он решен да издејствује промене, али је одбио да прокоментарише своје преговоре са Конзервативцима.

Након састанка, преговарач Либералдемократа Дејвид Лоз рекао је да су страначки посланици у потпуности подржали стратегију коју им је изнео Клег, те да су решени да ставе националне интересе изнад партијских.

Он је рекао да су разговори били веома позитивни и конструктивни, али није објаснио да ли ће Либералдемократе тражити референдум о систему гласања као услов за било какав договор с Конзервативцима. Посланик и истакнути члан Либералдемократске странке Сајмон Хјуз рекао је, нешто раније, да ће се разговори наставити још можда неколико дана.

Премијер Годрон Браун је рекао да ће сачекати исход преговора између две странке, те да ће, ако они не успеју, понудити Нику Клегу да формира владу с Лабуристима.

Пораз Лабуриста

Опозициони Конзервативци су освојили највише гласова, више од трећине, и највише места у новом сазиву парламента, наневши тежак пораз владајућим Лабуристима.

После бројања већине гласова, Конзервативци су освојили 305 места у новом сазиву парламента, Лабуристи имају 257 посланика што говори да су изгубили скоро деведесет места а Либералдемократама је припало 57 места пошто су изгубили једно у односу на претходни сазив парламента.

Ови резултати су објављени у петак, кад се још није знало коме ће припасти само једно преостало посланичко место у новом парламенту - и дају сасвим јасну слику о будућем односу снага при консултацијама о формирању владе.

Традиционално, у случају да нико нема већину, досадашња влада не подноси оставку док не буде формирана нова - и прва добија прилику да нађе партнере за останак на власти.

Међутим, могуће је да ће то прво покушати и Конзервативци у случају да постигну о томе договор са трећепласираним Либералдемократама.

Интензивне консултације

Премијер Браун је већ рано поподне у петак непосредно јавно понудио Либералдемократама уступак тј. по хитном поступку закон о референдуму о реформи изборног система (на чему инсистирају Либералдемократе), у замену за међустраначки договор који би омогућио Лабуристима останак у коалиционој влади.

Говорећи пред седиштем владе у Даунинг стриту 10, Браун је рекао да поштује одлуку Либералдемократе Ника Клега да прво разговара о новој влади са Дејвидом Камероном, али је истакао да Лабуристи и Либералдемократе имају "додирне тачке".

Лидер Конзервативаца Камерон је рекао да британске политичке странке морају да брзо реше ствари после избора на којима нико није добио довољну већину да самостално формира владу.

Додао је да је спреман да почне консултације са другим странкама, било о коалиционој влади било о мањинској Конзервативној влади коју би друге партије подржавале и посебно је истакао сличности у програмима своје партије и Либералдемократа.

"Зато мислим да имамо јаку основу за јаку владу. Преговори које треба да започнемо садржаће компромис. То и јесте значење појма: радити заједнички у националном интересу", поручио је лидер најбоље пласиране странке на британским изборима.

Нудећи заједничку владу Либералдемократама, Камерон је истовремено настојао да увери присталице своје странке да неће правити уступке на плану усељеничке политике, односа према ЕУ и одбрани.

Либералдемократе су рекле да су ови предлози лидера Конзервативаца "интересантни" и да ће морати да их размотри пре него што одговори на њих.

Дејвид Камерон је рекао и да овакав изборни резултат значи да су Лабуристи изгубили мандат да владају земљом.

Међутим, премијер Гордон Браун је рекао да му је дужност да обави своју улогу тако што ће пружити Британији јаку и стабилну владу.

Дописници кажу да је овом изјавом Браун наговестио да разматра формирање коалиционе владе са Либерално-демократском странком, док су Конзервативци одбацили такву могућност и описали је као "коалицију поражених" на изборима.

"Изазов" Либералдемократа Конзервативцима

Први знак правца у којем ће тећи главне страначке консултације о новој владајућој коалицији, у петак је објавио лидер Либерал-демократа Ник Клег рекавши да Конзервативци после ових избора имају право да покушају да формирају владу јер имају највише посланика у новом сазиву парламента.

Клег је додао да тиме жели да понуди Конзервативцима "изазов" да покажу да су спремни да "владају у националном интересу".

"Синоћ су Либерал-демократе доживеле разочарање иако је за нас гласало више људи него икад раније ... Тренутно нам је политичко стање врло флуидно с обзиром да ниједна странка нема апсолутну већину и чини ми се да је у таквом стању од виталног значаја да све политичке странке и лидери делују у националном интересу а не у интересу уско партијских циљева... Мислим да је сада на Конзервативној странци да докаже да је у стању да нађе начин да влада у националном интересу. Истовремено, ови избори су убедљиво показали да нам изборни систем не функционише", рекао је Ник Клег новинарима у седишту своје странке у петак.

Бурна реакција тржишта

Дан после британских општих избора тржишта у Лондону су забележила пад вредности акција у више сектора.

Фунта је на најнижем нивоу у односу на долар у протеклих годину дана, а у четвртак је мање вредела и у односу на евро.

Берзански индекс "ФТСЕ 100", који прати вредности сто најтраженијих акција на берзи, пао је на почетку радног дана у петак за један посто, што је делимично резултат претходних губитака на азијском тржишту капитала и пре тога на њујоршком Вол стриту.

И тржиште хартијама од вредности и обвезницама трпи последице политичке неизвесности у Британији јер су инвеститори забринути због могуће дужничке кризе у Британији јер нема јасног победника на општим изборима, с обзиром да је јавни дуг земље достигао 185 милијарди фунти (око двеста милијарди евра).

Пулс финансијског центра земље, лондонског Ситија, од ноћас је опипавао BBC-ијев новинар Адам Шо.

"Током ноћи камата под којом су инвеститори спремни да позајмјују новац британској влади је скочила што значи да им се не свиђа овакав исход избора. Грађани су рекли своје, али управо ће оно што ће у наредних неколико дана и недеља рећи финансијска тржишта бити кључно за економску политику нове владе. Питање је дакле да ли ће тржишта имати поверења и у нову владу и у њене економске мере", јавио је Адам Шо.

Дешавања у Британији пажљиво прате и финансијски кругови с друге стране Ламанша, на европском континенту.

Роберт Халвер, аналитичар минхенске Баадер Банке, спада у оне који придају важност изостанку јасног исхода британских избора:

"Нема јасног резултата општих избора у Британији и то на тржиштима ствара извесну дозу несигурности. Тржишта би радије да виде апсолутно јасну победу Лабуриста или Конзервативаца али тога за сада нема", упозорио је овај економски аналитичар из Минхена.

Нагли пад вредности акција је забележен и на њујоршкој берзи у Вол стриту на дан британских избора, а у петак су финансијске власти САД покренуле званичну истрагу о разлозима који су довели до тако наглог пада вредности акција на њујоршкој берзи.

(VOA, BBC)