четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Брисел: У Декларацији самита у Тирани биће још истакнутије усаглашавање спољне политике Западног Балкана са спољном и безбедносном политиком Уније, укључујући санкције према Русији
Хроника

Брисел: У Декларацији самита у Тирани биће још истакнутије усаглашавање спољне политике Западног Балкана са спољном и безбедносном политиком Уније, укључујући санкције према Русији

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 06. децембар 2022.

Док званичници ЕУ наводе да је важно да председник Србије Александар Вучић дође на сутрашњи самит ЕУ-Западни Балкан у Тирани, европске дипломате у Бриселу су потврдиле да ће у Декларацији самита бити наглашена решеност да Западни Балкан крене ка чланству у Унији, а не само уобичајена "европска перспектива".

У припремљеној Декларацији самита, како је објашњено, такође се подвлачи да је усаглашавање спољне политике партнера Западног Балкана са спољном и безбедносном политиком Уније, укључујући санкције према Русији, сад још важније у контексту руске агресије на Украјину.

Наглашава се и да мора доћи до убрзаног поступка који води ка чланству партнера у региону у ЕУ, уједно се ставља до знања да то обавезно укључује јачање владавине права, сузбијање корупције и организованог криминала, снажење слободе медија.

А решеност да ЕУ снажније подржи придруживање региона европским структурама се, према Декларацији, огледа и у управо одобреном Енергетском пакету помоћи ЕУ Западном Балкану од милијарду евра.

На питање како се тачно замишља у нацрту Декларације самита наведена „постепена интеграција“ партнера са Западног Балкана у ЕУ, званичници у Бриселу су одговорили да су то регионална сарадња и стварање заједничког тржишта, што је од битног значаја и за снажније и брже укључивање Западног Балкана у јединствено тржиште и структуре Уније.

То је и укидање „роминга“ у телефонском саобраћају унутар региона и са ЕУ, такодје економско-инвестициони план Уније за подстицање привредног опоравка и јачања Западног Балкана, за који су извори у Бриселу поново рекли да то укључује девет милијарди евра предприступне помоћи и још очекиваних 20 милијарди евра приватних и инвестиција међународних финансијских организација.

У „постепену интеграцију“ се свакако уклапа, наглашено је, и укључивање Западног Балкана у заједничку ЕУ платформу за набавку енергената.

Чешко председништво ЕУ, како је речено, такође је израдило шему којом би се сагледало како повезати отварање и затварање поглавља преговора о чланству и тад покренути тешње повезивање ЕУ са партнерима, а то је рецимо управо стварање јединственог тржишта региона и укључивање у јединствено тржиште Уније.

Битно је, како је речено, да се на самиту чују и схвате побуде партнера региона око тога шта се очекује од чланства у ЕУ, а то се односи и на болан и за регион јако штетан „одлив мозгова“ у Унију, па је зато решавање тог проблема већ кренуло преко програма ЕУ Еразмус плус и укључивањем универзитета региона у мрежу академских установа Уније.

(Бета, Н1) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер