Branko Pavlović: Odgovor Rusije na zapadne sankcije

Na čemu SAD i Nemačka-EU, zasnivaju uverenje da će sankcije prema Rusiji biti delotvorne i kako je Rusija odgovorila na ove pretnje, teme su ovog teksta.

Zdravorazumski, kada bilo ko kaže „uvešćemo sankcije Rusiji“, onaj ko to čuje pomisli da je to nemoguće. Ali kako to zagovaraju SAD, Nemačka i Velika Britanija, važno je da razumemo zbog čega oni veruju da je moguće uzdrmati Rusiju sankcijama, uprkos što svaki običan čovek misli da je to nemoguće.

Konstrukcija zapada je sledeća:

1.povlačenje kapitala iz Rusije i posledično obaranje vrednosti rublje,

2.obaranje cene nafte i posledično smanjenje prihoda, naročito budžetskog, od nafte i gasa, uz to nemogućnost da Rusija plasira te količine energenata i raznih metala u odgovarajućem obimu na druga tržišta,

3.kao posledica prethodnih mera poskupljenje kapitala za poslovne banke u Rusiji i teža otplata kredita za najveće privredne sisteme kao što su Gasprom i Rostnjeft,

4. veće kamate po kojima se ruske banke zadužuju posledično znači prelivanje kapitala iz Rusije ka zapadu i što je još važnije, znatno poskupljenje kapitala za privredu Rusije,

5. kao posledica prethodnog, dolazi do smanjenja investicione aktivnosti, a to znači zaostajanje u razvoju boljih preduzeća, do bankrotstva za mala i srednja preduzeća,

6. stvara se klima da se ovakav negativni scenario može odbraniti samo prodajom deviznih rezervi radi odbrane kursa rublje, čime se dodatno ugrožava stabilnost države,

7. predviđa se da onda ukupni negativni pokazatelji pokrenu lavinu nezadovoljstva kod građana, makar u Moskvi i Petrogradu, među tzv.elitom društva,

8. i u finalu Rusija ili dobija rukovodstvo koje je na strani zapada ili Putin spušta loptu i pristaje da pregovara pre ukidanja sankcija, što znači da priznaje poraz.

Šta su zapadne države postigle:

1. Vrednost rublje je smanjena za oko 30% u ovoj godini u odnosu na dolar,

2. Centralna banka Rusije je u ovoj godini, zaključno sa 10.11.2014.prodala preko 80 milijardi dolara rezervi za odbranu kursa rublje. Dakle, tačno kako su na zapadu predvideli, devizne rezerve se tope, a rublja ipak pada,

3. Cena nafte je usled pre svega povećane proizvodnje SAD i Saudijske Arabije pala za oko 22 dolara po barelu, što je u protekla dva meseca uticalo da devizni prihod Rusije bude manji za oko 14 milijardi dolara,

4. Rejting agencije smanjuju svoje ocene za Rusiju i bankarski sektor. Opet, sve po planu, što bi trebalo da dovede do toga da je zaduživanje kod zapadnih finansijskih centara (oni vole da kažu „međunarodnih investitora“- kao da su oni ceo svet) skuplje. Veće su kamate.

Da se rukovodstvo Rusije oslonilo na „opšte poznatu stvar“ da tako ogromnu zemlju nije moguće držati pod sankcijama, stvar bi se potpuno otela kontroli. Ali nije. Putin je odlučnim potezima krenuo da anulira štetna dejstva zapada i da zaustavlja „unutrašnja finansijska krvarenja“.

Od istorijskog značaja je stav Kine da je njihov apsolutni spoljnopolitički prioritet pomoć Rusiji, kako sankcije zapada ne bi dale željene efekte.

Koje su kontra-mere preduzete:

1. Odmah se krenulo u projekte sa Kinom, kojima se obezbeđuje plasman izvoznih roba i istovremeno ulazi u zajedničke ogromne investicije,

2. Sklopljeni su novi aranžamni sa Indijom i Iranom, a sada je već skoro svakodnevna vest da se sklapaju novi i novi međudržavni sporazumi sa državama izvan kontrole SAD,

3. Početkom novembra ograničena je „odbrana rublje“ na najviše 350 miliona dolara dnevno. U prethodnim danima guvernerka je prodavala 2,5 milijardi dolara dnevno (dakle obim je sveden na sedminu), a samo u oktobru centralna banka je prodala neverovatnih 29 milijardi dolara. Samo nekoliko dana kasnije, od kojih su samo dva bila radna dana, objavljeno je da Rusija više uopšte neće prodavati devizne rezerve radi odbrane rublje. Time je najopasnija rana zatvorena.

Mala digresija, zato što sam svestan da prosečan čitalac ne razume da je ključni napad na Rusiju i na sve ostale države, preko monetarno-finansijske sfere, a još manje razume razmere tog napada. Tek tu i tamo zapad koristi bombe, baš zato što je onda svima jasno šta se radi. To vidimo na primeru: ogromna akcija obaranja cene nafte, uz povratne negativne uticaje i na same kreatore, za dva meseca ukupno je nanela štetu Rusiji od 14 milijardi dolara. A ono što je urađeno dobrovoljnom primenom neoliberalne doktrine u liku guvernerke centralne banke Rusije, za samo jedan mesec, iznosi 29 milijardi dolara.

Ili poređeno sa realnim investicijama. Ogromne, spektakularne investicije, koje su dogovorene sa Kinom u Sibiru, čija realizacija zahteva 4 godine i oko 70 milijardi dolara je manje od gubitka novca u 10 meseci ove godine zbog pogrešne monetarne politike, koji iznosi preko 80 milijardi dolara!

Privatizacija je važan mehanizam okupacije i to građani u nekoj meri razumeju (pogrešno misleći da su tu glavni problem tajkuni, a u stvari i tu je glavni korisnik pljačke strani kapital), ali je to mnogostruko manje od odliva kapitala i uništavanja sopstvene privrede koje se odvija preko monetarno-finansijske sfere.

4. Pre tri dana u Pekingu, uoči samita APEC, je potpisan novi set veoma važnih ugovora između Kine i Rusije, ali je dalekosežno najvažniji sporazum po kome najveće ruske banke mogu da se oslone finansijski na kineske finansijske institucije.

Time je u potpunosti otklonjena opasnost zaduživanja po visokim kamatama i sasvim obesmišljen napad obaranjem rejtinga, pošto ti rejtinzi važe i uzimaju se u obzir samo u zapadnim finansijskim institucijama. Posledično, nikakvog nedostatka kapitala za privredu Rusije neće biti, niti će on poskupeti.

Kao bumerang, jedina posledica će biti da su zapadni finansijski centri izgubili dva važna klijenta ( Sberbank i VTB).

5.Nastavlja se izbacivanje dolara u svim transakcijama u kojima je to moguće, a moguće je sve više.

Prema tome, Putinovu smirenost u javnim nastupima ne treba sagledavati samo kao deo njegovog karaktera i prethodne KGB karijere, nego i kao rezultat ogromnog rada velikog broja ljudi koji raumeju savremeni svet i srećne okolnosti da je Kina sve to sagledala 15 godina pre Rusije i da je sposobna i sasvim spremna da se suprotstavi zapadu.

Pred Rusijom su sledeći zadaci da bi obezbedila u narednim godinama razvoj i stabilnost:

- Nastaviti sa čišćenjem svih važnih institucija od neoliberalnog pristupa,

- Uvesti domaće platne kartice,

- Iskontrolisati iznošenje kapitala od strane „srednjih tajkuna“,

- Obezbediti veću efikasnost budžetskih investicija,

- Dalje sasecati korupciju, naročito na srednjim nivoima,

- Snažno kreditima nominovanim u rubljama podržati domaću privredu, sada kada je zapad obaranjem rublje učinio da je uvozna roba preskupa,

- Nastaviti sa značajnim ulaganjem u istraživačke delatnosti, kako bi se obezbedilo povećanje izvoza roba i usluga koje nisu bazirane na sirovinama i prerađivačkoj industriji.

Vojno-strateške stveri se odvijaju optimalno, pa to sasvim ostavljam po strani, a podrazumeva se da ništa od ostvarenog i nabrojanog, bez snažne i moderne vojske, ne bi bilo moguće.

Napor koji će Rusija učiniti u narednim godinama je provociran zapadnim sancijama kako bi se smanjili njihovi negativni efekti, ali srednjoročno i dugoročno gledano, rezultat će biti sasvim suprotan očekivanjima SAD, Nemačke-EU. Rusija će modernizovati svoju ekonomiju u najboljem smislu te reči i postići visok stepen unutrašnje stabilnosti.

Na drugoj strani, najslabija karika će biti Nemačka, koja će već u narednim mesecima ući u velike unutrašnje političke probleme, zbog otpora sankcijama prema Rusiji koji će nazadrživo rasti. Nemačka je bukvalno pred dilemom: ući u recesiju zbog sankcija prema Rusiji, ili odustati od podrške SAD u spoljnoj politici. Lomovi su neizbežni u oba slučaja.

Ova 2014. godina je trenutak kada je Titanik globalizma udario u santu. I kao što znamo, to je bilo pogubno samo za one koji su se bili ukrcali na taj brod, ali ne i za brodogradnju u celini.

(Branko Pavlović – Fond strateške kulture)