Бранислав Оморац: Манипулација бројем незапослених у Србији

У последње време приметно је да се власт хвали смањеним процентом незапослености. Барата се са око 20 одсто. То отвара простор за манипулацију. Током предизборне кампање такав податак је ушао и у званичну пропаганду СНС. Садашњи премијер је крајем прошле године у својству првог потпредседника Владе изјавио да је у Србији незапосленост смањена са 25 на 20 одсто и да је то „изванредан резултат“.

Тај резултат добијен је на основу Анкете о радној снази, коју по методологији Еуростата спроводи Републички завод за статистику и која је показала да је у октобру 2013. стопа незапослености била 20,1 одсто. Нешто већа у првом кварталу ове године - 20,8 одсто. Међутим, незапосленост изражена конкретним бројевима није мања. Проценти су се променили због другачије методологије.

Послужићу се делом текста из Времена бр. 1213 од 3. априла ове године, где се разлика нове и старе методологије објашњава: У првом случају („олд фешн“ метод) добијени резултат је процентуално учешће броја незапослених у укупном броју радно спремног становништва, који се добија простим збрајањем бројева запослених и незапослених, а све према евиденцијама Националне службе за запошљавање, Републичког завода за здравствено осигурање и Пензијског и инвалидског фонда. Дакле, кога „у папирима“ нема тај и не постоји. По „њу фешн“ методи, оној коју је прописала Европска комисија, укупно становништво се дели на запослене - оне који раде, и незапослене - они који не раде. Из та два податка добија се „стопа запослености“, која је у октобру прошле године била 39,1 одсто.

Према подацима за мај 2014, објављеним у месечном статистичком билтену Републичког завода за статистику, страна 28, број незапослених у Републици Србији тада је износио 788.577 лица. Тај број је за неких пет хиљада већи у односу на мај 2013. године. Толико о смањењу незапослености. У билтену РЗС ‘’лице које тражи запослење’’ дефинисано је према члану 3 Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености. Према том члану закона, лице које тражи запослење јесте незапослени, запослени који тражи промену запослења и друго лице које тражи запослење. Број тих лица такође се повећао у периоду од годину дана. Маја 2013. било је 902.766 особа, а годину дана касније 908.835. Број запослених лица такође се смањио. Од 1,72 милиона маја 2013. до 1,69 милиона маја 2014. године. Подаци о запосленим и незапосленима могу се видети и у јунском билтену Народне банке Србије, стр. 120.

Према томе, довољно је погледати званичне податке и схватити сву беду манипулације власти. Незапосленост се не смањује и није се смањила, напротив. Иако сам формално образовање стекао на Филозофском факултету, економски сам елементарно писмен, а знам и да читам.

(Данас)