Branislav Božić: Opkoljavanje Dodika

Ono što se znalo i pre zasedanja Saveta bezbednosti UN potvrđeno je i na sednici – zapadne sile su podržale međunarodnog namesnika za BiH Valentina Incka, dok se Rusija tome suprotstavila. Incko je stanje u BiH video ovako: ’’Vlasti Republike Srpske, a posebno predsednik tog entiteta, nastavljaju otvoreno da dovode u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet BiH, stalno dovodeći u pitanje njenu održivost i zagovarajući raspad BiH“. Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin se suprotstavio svim ocenama koje je izneo Incko, pogotovo onoj da se odlukom o raspisivanju referenduma krši Dejtonski sporazum.

Gotovo ni reči pred Savetom bezbednosti nije bilo o glavnom postizbornom problemu u BiH, hrvatskom pitanju, gde su bošnjačke partije praktično majorizacijom isključile izborne pobednike u hrvatskom biračkom telu i tako napravile entitetsku vlast u Federaciji BiH i zakočile celi proces u konstituisanju zajedničkih organa na nivou BiH.

Predsednik RS Milorad Dodik, čije pismo Savet bezbednosti nije ni stavio na dnevni red, mada je to i Rusija tražila, i dalje ponavlja da ’’referendum nije o statusu RS’’, a ocene međunarodnog namesnika na zasedanju SB doživljava kao ’’namerne obmane’’.

Pozicije se, dakle, ukopavaju i padaju sve teže reči. Počelo je kao sukob različitih koncepcija o budućnosti BiH, a u poslednje vreme delimično sve prelazi i na lični plan u stilu ’’ko će pobediti’’. Utisak je da argumentacija postaje sve manje važna.
Dodik za svoju tezu da ’’svet nije isti kao pre dvadesetak godina’’ zasad nema ozbiljnijih dokaza osim prilično snažne, veće nego ikad dosad, podrške Rusije i najave iz Evropske unije da bi stanje u pravosuđu BiH valjalo ekspertski pretresti.

Ovo drugo je važno jer je Republika Srpska na prave adrese u Briselu izgleda uspela dostaviti svoje viđenje stvari u Sudu i Tužilaštvu BiH. A u tom sudu, između ostalog, iste sudije sede čas u prvostepenom, čas u Apelacionom veću i jedino predsednica suda ima ovlašćenje da ih raspoređuje. Sudi se po zakonu koji je donesen sedam godina posle rata, a ne po onom koji je važio u vreme izvršenja krivičnih dela i preti opasnost da sve presude padnu, jer postoje apelacije u Sudu za ljudska prava u Strazburu koji, veruje se, neće prihvatiti retroaktivnu primenu prava. I još, u zgradi suda sedi čovek iz Ministarstva pravde SAD koji, kažu obavešteni, nadgleda sve procese, a sve se, dabome, knjiži kao stručna pomoć. To mnogima smeta, ali osim mrštenja niko se ne usuđuje da se tome suprotstavi.

Ipak, ozbiljniji i iskusniji posmatrači bosanskohercegovačkih prilika veruju da ni ova, kao ni mnoge ranije situacije, neće biti rešena na osnovu sučeljavanja argumenata, već po pravu jačeg. Tako su mnogi gotovo spremni da se klade kako će međunarodni namesnik svojom odlukom poništiti odluku o raspisivanju referenduma. Iz istih izvora se može čuti da će biti još jedan pokušaj da se ’’Dodik udobrovolji’’ da to uradi sama Republika Srpska.

Dalje se veruje da je već počela operacija opkoljavanja Dodika, u stvari njegovog slabljenja, jer u međunarodnoj upravi procenjuju da bi njegova nagla smena mogla doneti kontraefekat. Ne povući, dakle, nijedan potez koji bi Dodika politički ojačao. Na toj matrici već su objavljeni tekstovi tipa kako se neki važni ljudi SNSD-a pripremaju da napuste tu partiju, najčešće se spominje predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić. Možda je upravo zbog toga Dodik i, u vreme zaključivanja ovog broja NIN-a, sazvao na posebno zasedanje sve svoje članove koji su na važnim mestima u zajedničkim organima BiH. Spekuliše se i o pritisku na državni vrh Srbije da mu otkaže podršku ili da ga na neki način ’’politički ukroti’’. Zanimljivo je i da vodeće hrvatske partije u BiH ćute, ne podržavaju ga, a samo pre koji dan on im je pružio punu podršku kada su dokazivali da je hrvatski narod majorizovan.

Dodik kao da to sve naslućuju ili možda već i zna da je međunarodna uprava krenula na njega, pa je u javnost izašao sa tezom da tu nema ništa lično već se radi o tome ’’da je BiH ostavljena da pati na vrednostima za koje je rečeno da se ne mogu ostvariti u SFRJ, ono što nije moglo u velikoj sada se na silu natura maloj Jugoslaviji’’.

(NIN)