Бранислав Божић: Опкољавање Додика

Оно што се знало и пре заседања Савета безбедности УН потврђено је и на седници – западне силе су подржале међународног намесника за БиХ Валентина Инцка, док се Русија томе супротставила. Инцко је стање у БиХ видео овако: ’’Власти Републике Српске, а посебно председник тог ентитета, настављају отворено да доводе у питање територијални интегритет и суверенитет БиХ, стално доводећи у питање њену одрживост и заговарајући распад БиХ“. Руски амбасадор у УН Виталиј Чуркин се супротставио свим оценама које је изнео Инцко, поготово оној да се одлуком о расписивању референдума крши Дејтонски споразум.

Готово ни речи пред Саветом безбедности није било о главном постизборном проблему у БиХ, хрватском питању, где су бошњачке партије практично мајоризацијом искључиле изборне победнике у хрватском бирачком телу и тако направиле ентитетску власт у Федерацији БиХ и закочиле цели процес у конституисању заједничких органа на нивоу БиХ.

Председник РС Милорад Додик, чије писмо Савет безбедности није ни ставио на дневни ред, мада је то и Русија тражила, и даље понавља да ’’референдум није о статусу РС’’, а оцене међународног намесника на заседању СБ доживљава као ’’намерне обмане’’.

Позиције се, дакле, укопавају и падају све теже речи. Почело је као сукоб различитих концепција о будућности БиХ, а у последње време делимично све прелази и на лични план у стилу ’’ко ће победити’’. Утисак је да аргументација постаје све мање важна.
Додик за своју тезу да ’’свет није исти као пре двадесетак година’’ засад нема озбиљнијих доказа осим прилично снажне, веће него икад досад, подршке Русије и најаве из Европске уније да би стање у правосуђу БиХ ваљало експертски претрести.

Ово друго је важно јер је Република Српска на праве адресе у Бриселу изгледа успела доставити своје виђење ствари у Суду и Тужилаштву БиХ. А у том суду, између осталог, исте судије седе час у првостепеном, час у Апелационом већу и једино председница суда има овлашћење да их распоређује. Суди се по закону који је донесен седам година после рата, а не по оном који је важио у време извршења кривичних дела и прети опасност да све пресуде падну, јер постоје апелације у Суду за људска права у Стразбуру који, верује се, неће прихватити ретроактивну примену права. И још, у згради суда седи човек из Министарства правде САД који, кажу обавештени, надгледа све процесе, а све се, дабоме, књижи као стручна помоћ. То многима смета, али осим мрштења нико се не усуђује да се томе супротстави.

Ипак, озбиљнији и искуснији посматрачи босанскохерцеговачких прилика верују да ни ова, као ни многе раније ситуације, неће бити решена на основу сучељавања аргумената, већ по праву јачег. Тако су многи готово спремни да се кладе како ће међународни намесник својом одлуком поништити одлуку о расписивању референдума. Из истих извора се може чути да ће бити још један покушај да се ’’Додик удобровољи’’ да то уради сама Република Српска.

Даље се верује да је већ почела операција опкољавања Додика, у ствари његовог слабљења, јер у међународној управи процењују да би његова нагла смена могла донети контраефекат. Не повући, дакле, ниједан потез који би Додика политички ојачао. На тој матрици већ су објављени текстови типа како се неки важни људи СНСД-а припремају да напусте ту партију, најчешће се спомиње председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић. Можда је управо због тога Додик и, у време закључивања овог броја НИН-а, сазвао на посебно заседање све своје чланове који су на важним местима у заједничким органима БиХ. Спекулише се и о притиску на државни врх Србије да му откаже подршку или да га на неки начин ’’политички укроти’’. Занимљиво је и да водеће хрватске партије у БиХ ћуте, не подржавају га, а само пре који дан он им је пружио пуну подршку када су доказивали да је хрватски народ мајоризован.

Додик као да то све наслућују или можда већ и зна да је међународна управа кренула на њега, па је у јавност изашао са тезом да ту нема ништа лично већ се ради о томе ’’да је БиХ остављена да пати на вредностима за које је речено да се не могу остварити у СФРЈ, оно што није могло у великој сада се на силу натура малој Југославији’’.

(НИН)