Božidar Đelić: Sporazum Telekom-Telenor bez presedana, Komisija za zaštitu konkurencije mora da reaguje; Potrebno je sprovesti istragu

 Komisija za zaštitu konkurencije uz podršku policije mora smesta da uđe u Telekom i Telenor i povede istragu, ako su navodi o sporazumu te dve kompanije koji za cilj ima da se istisne SBB sa tržišta - tačni, a do sada to Telekom nije demantovao, rekao je u Pressingu Božidar Đelić, nekadašnji ministar finansija i potpredsednik za EU u vladi Zorana Đinđića.

“Ako je tačno, tj autentično, a vidim da Telekom to nije demantovao – ja to nisam nigde video! U uređenoj zemlji postoji samo jedan zaključak, a to je da Komisija za zaštitu konkurencije uz podršku policije smesta mora da uđe u Telekom i Telenor, zapečati kompjutere, zatvori kancelarije, zatraži dostavljanje svih mejlova i komunikacija koje su se vodile na tu temu. Ako su to autentični navodi, a ovo što postoji je već dovoljno, da komisija po službenoj dužnosti povede tu anketu”, kazao je on, navodeći “u rukama nema ni ugovor ni podatke, i da mora da se ogradi, jer ima samo informacije dostupne iz medija o tom slučaju.

Treba da se sprovede opsežna istraga, kako je naveo Đelić, jer se tu naznačava da je cilj određenog dogovora eliminisanje konkurenta sa tržišta, i to ne kroz tržišnu utakmicu već kroz dogovor između konkurenata koji već imaju značajno učešće u toj utakmici.

“To je stvarno bez presedana, jedna takva komunikacija, neverovatno je, čak i ako je to bila intencija, da neko to tako crno na belo napiše. To mora biti povod da sama Komisija krene u posao i dođe to svih činjenica, da se vidi da li je to pokušaj sužavanja, izbacivanja – ne kroz tržšnu utakmicu, nego kroz dogovor takmaca na trzištu”, istakao je gost Pressinga.

Upitan šta bi se desilo u Francuskoj, kada bi se desio ovakav slučaj, Đelić, koji sada živi u toj zemlji, rekao je da, ukoliko je to tačno, nema drugog ishoda nego da se sprovede istraga. “Ako to istraga utvrdi, dovoljna je i namera, ne čak realizacija te ideje, da određene sankcije budu izrečene kompanijama koje su u tome učestvovale, a postoje i posledice, neke i krivične za one koje su učestvovali u tome, a ukoliko je postojala i šteta, onda to poprima još veće razmere”, kazao je on.

On je dodao da nema nikakav interes u ovom slučaju, sem da bi želeo da njegova “domovina funkcioniše na normalan način”, i da ne želi da se svrstava na bilo koju stranu, ali da je pitanje da li se kroz ovakvo ustupanje infrastrukture urušava konkurencija ili ne, i da li se kroz ovakav aranžman može suziti sloboda medija ili ne.

Prema njegovim rečima, Telekom je u pravu kada kaže da postoje slični ugovori u mnogim evropskim zemljama, gde regulatori traže da one firme koje imaju optička vlakna ustupe uz određenu nadoknadu drugim igračima resurse tako da se konkurencija poveća, ali to ustupanje, ističe, mora da prati pravila – a pravilo je da se svima ustupi.

“Dakle, ako se ustupa Telenoru, mora i drugim igračima, ako bi oni to hteli. Drugo, Telekom i Telenor imaju oko 80 odsto tržišta mobilne komunikacije, a United grupa nije u mobilnoj komunkaciji – ako Telekom i Telenor sarađuju da bi Telenor dobio mogućnost da da i nove usluge, i ako vidimo da Telekom želi i da im ustupu i sadržaj, to znači da se pojavljuje kompletni konkurent na tržištu sa četiri usluge. U tom slučaju mora se omogućiti i drugim takmacima, a to su i UG i Vip, da mogu da budu u stanju da ponude lepezu svih usluga”, objašnjava.

To znači, kako je rekao, da bi i United grupa morala da ima mogućnost da pristupi tim vlaknima, i da daje usluge mobilne komunikacije, i da se vidi na tržištu ko je bolji. “Ali nije u redu – da se neko dogovori da da nekome sve, a da se drugome uskrati štošta”, kaže.

Pitanje je, dodaje, i da li se Telekom upravlja ekonomično i racionalno, jer državni Telekom jeste novac svih građana i zato je bitno da se taj sporazum proveri.

Posebna tema – pitanje medija

„Postavlja se pitanje za medije. Izgleda, ne znam da li je tačno, da Telekom namerava da ustupi sve kanale i sadržaje koje je razvio, za manje od dva evra, što čini mi se, ako je tako – da Komisija mora dobro proveriti da to nije “predatorski pricing” tj davanje cena koje su ispod cene koštanja jer znamo da su samo sportski sadrzaji dosta skupi i treba videti da li je to da se njima ustupi taj sadržaj da bude svugde i da istisne sadržaj N1, Nove, Sport kluba”, navodi Đelić.

U tom smislu, kako kaže, nije dovoljno da komisija i javnost pogledaju samo aspekte ustupanja mreže, već se mora pogledati taj slučaj i sa stanovišta medija.

“Važno je i za rejting Srbije da se pokaže da se kod nas poštuje minimalna sloboda na tržištu, i da postoji neka sloboda u domenu slobode medija, a znamo je da u mnogim rejtinzima i izveštajima EK o Srbiji to najlošije ocenjeno. Bitno je da ono malo slobode što ima ne zamre, jer bez slobodnih medija nema demokratije, i Srbija se ne može kvalifikovati za demokratsku zemlju”, istakao je gost Pressinga.

Upitan da li je normalno da u UO državnog Telekoma sede ljudi iz vladajuće partije, Đelić je kazao da nije logično da u menadžmentu budu partijski eksponenti. “I ranije je bilo takvih slučajeva, ali Srbija mora da raskrsti sa tim, ako želi da napravimo konkurentiju zemlju”, dodao je.

Vlada Zorana Đinđića – šta su bili snovi, ciljevi i jesu li ostvareni

Upitan o tome kakve su ideje i snove imali pre 20 godina, kada je formirana Vlada Zorana Đinđića, ali i šta je ono u čemu nisu uspeli, Đelić je podsetio da je ta Vlada trajala jedva malo više od dve godine. Ta Vlada je počela (svoj mandat) 25. januara (2001. godine), a izgubila je većinu u Skupštini već 31. marta, s hapšenjem Slobodana Miloševića jer je DSS tada počela da otkazuje saradnju, ona se, zatim, konstantno borila sa mafijom, švercom, raznim unutrašnjim i spoljnim neprijateljima, terorizmom na jugu Srbije, neprestanim pritiscima Zapada da se saradnja sa Hagom okonča, nabraja gost N1.

Ona i dan-danas ipak stoji kao svetionik, ocenjuje Đelić.

„I druga stvar je što je Đinđić hteo da gradi jednu zemlju koja će da gleda napred, koja će da bude inkluzivna, koja će dati šansu svima – i koja se nije delila na građane koji su njega podržavali i one koji nisu. Danas, kao što vidimo, postoje dve mogućnosti – ili ćete da podržavate i da kličete lideru ili da budete neprijatelj koga će da prozivaju mediji koji su pod kontrolom“, naglašava gost Pressinga.

Đelić kaže da je Đinđić bio jedinstven i čitavo njihovo delovanje u Vladi je bilo jedinstveno, jer su se uvek trudili da, kako navodi, saopšte istinu građanima. Neke mere su bile nepopularne, ali istina je lekovita, vidimo to 20 godina posle, jer na istini možete da gradite, ona je nešto konkretno i na tome možete da znate na čemu ste, a kada gradite na lažima, bežite od istine, tada – uprkos velikim marketinškim naporima, bukom i halabukom – Srbija ne zna na čemu je i gde, naveo je.

Upitan šta su bili cilj te Vlade, kaže da je on bio „jednostavan, ali vražji težak“ – da se Srbija pretvori u jednu modernu, mirnu i spokojnu zemlju, okrenutu budućnosti.

Značajan je napredak poslednjih 20 godina, i svi moramo da budemo zadovoljni zbog toga, rekao je, navodeći da se to mora reći, bez obzira na politička opredeljenja. Ali, ističe, ako je cilj bio da Srbija do 2015. bude punopravna članica EU, ako je cilj bio da dostignemo životni standard bar nekih centralnoevropskih zemalja, onda moramo priznati da taj napredak nije ostvaren i s razlogom se građani pitaju zašto je to tako, rekao je. Đelić je naveo da svi imaju odgovornost, pa i on, dodajući da je ipak „dao sve od sebe da se približimo“ (EU), podsećajući na sporazume koje su vlasti u kojima je učestvovao potpisivale (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i sl.).

„Ima napretka, ali je on najslabiji u regionu“

Navodeći da je Srbija te 2001. bila najsiromašnija zemlja u Evropi, rekao je da su plate te godine bile 80 evra, a da su do 2011. povećane četiri puta – na 320 evra, od onda su isto napredovale na 500-520 evra sada, ali samo, dodaje – 1,5 puta. Rast je bio od 2001. do 2011. iznad proseka regiona, a od 2011. do 2019. to je bilo u proseku od 1,8 odsto što je najniži rast u regionu, izuzimajući Hrvatsku, kaže.

Cela ta priča da je neki mrak bio pre Vučićevog režima, a onda procvat – nema uporište u ciframa, dodaje Đelić i kaže: „Ima određenog napretka, ali on je jedan od najslabijih koji se desio u regionu. To su činjenice i od njih se ne može pobeći“.

Na pitanje kakva je realna ekonomska slika Srbije i kad je investiranje u pitanju, gost N1 kaže da je svaka investicija dobrodošla i „da je bolje da naši ljudi rade kod nas, nego da emigriraju“. Navodi da je nesporno da privlačimo najviše investicija među zemljama na Balkanu a koje nisu u EU, pošto smo najveća ekonomija. Srbija privlači otprilike polovinu svih investicija koje dođu u region, kaže i dodaje da je jedan broj njih kvalitetan, jer podstiče izvoz, a najveći dobitak za zemlju je, ipak, rast IT sektora, kaže.

Upitan o problemu frilensera i odluci o oporezivanju pet godina unazad, kaže da to nije normalno, ali i da svako mora da plati porez. To je najkvalitetniji izvor naše ekonomije i dobro je da se razgovara, da se nađe zajednički jezik, i porezi koji budu razrezani tom sektoru da budu konkurentni s Bugarskom, jer ona „ima izuzetno atraktivan režim u tom domenu“, a da bi Srbija mogla da širi tu granu, dodao je.

Kosovo, Er Srbija, metro i – netransparetnost

Vraćajući se na temu investicija, Đelić navodi da je pitanje da li je došla neka veća investicija bez ogromnih subvencija i koliko je bilo investicija koje su otvorene za konkurenciju. Bilo je nekoliko, aerodrom i par drugih, ali nažalost jedan broj aranžmana se dešavao kroz direktnu nagodbu – oko Beograda na vodi i drugih mnogih, mi ne znamo tačno šta je dogovoreno, rekao je. Ono na čemu je insitirala Đinđićeva vlada i one posle, bila je transparentnost, kaže Đelić dodajući da danas građani ne znaju ni cenu spomenika Stefanu Nemanji.

Kad je u pitanju Er Srbija, ovde se stalno tera priča da je to „veliki uspeh“, a zapravo kriju se subvencije, a prošle godine je negde oko 150 miliona evra dato, prema mojoj proceni, za nju – tako „uspešnu kompaniju“, rekao je Đelić. I ono što je neshvatljivo je da je Er Srbija jedina u sklopu Etihad grupacije vratila u potpunosti dug Etihadu, dok sam Etihad i druge članice te grupacije – nisu vratile dug u potpunosti, nego pregovaraju sa njihovim poveriocem, naveo je. Đelić pita i – ako Etihad nije pomerio ni mali prst da pomogne Er Srbiji i to je rekao svima – da i sebi ne može da pomogne, zbog čega oni imaju učešće u kapitalu naše kompanije i zašto je čovek koga su oni imenovali direktor te kompanije.

Upitan o poseti predsednika Aleksandra Vučića francuskom šefu države Emanuelu Makronu, Đelić, koji živi u Parizu, rekao je da Francuska ima svoj interes (ekonomski), ali da je najvažniji cilj posete bilo Kosovo.

Govoreći o metrou, o kome je bilo reči u Parizu, rekao je: „Ja sam prvi u ime Vlade potpisao memorandum o sporazumevanju – da Francuzi grade jedan deo metroa u Beogradu. A onda se kasnije desila, a da niko nije objasnio,  totalna promena trase prve linije, koja ide od nigde do nigde. S pravom se pitamo da li je to zbog toga što neko ima interes da tako ide – jer to sigurno nije interes građana Beograda. Drugi element, cene koje smo videli u to vreme. Nisam upućen u sve detalje i mogu da konstatujem inflaciju troška tog projetka i bilo bi dobro da se u Skupštini razloži i da se objasni zbog čega je došlo do toga povećanja“.

Osvrćući se na Kosovo, Đelić kaže da je zbog tog pitanja moguće da će vlasti ići i ranije na izbore, možda čak i krajem godine – da ne idu na izbore dok se sve to prgovara.

Na pitanje da li se seća ko je potpisao Kumanovski sporazum, kojim je dogovoreno povlačenje srpske vojske i policije s Kosova, nakon čega je krenuo niz užasnih zverstava prema Srbima i ostalim nealbancima, Đelić je rekao: „General, čije sam ime zaboravio, je to potpisao, a ono čega se sećam je da sam se trudio da mu onemogućim da onu vilu na Dedinju, koju je dobio zbog toga od Slobodana Miloševića, proda, jer na to nije imao pravo kao vojno lice. I to nisam uspeo, jer nismo dovoljno brzo reagovali. To je taj patriotizam. I sećam se da je zahvaljivao predsedniku i ovima koji su bili u vlasti tada, a to su ovi koji su u vlasti sada“, rekao je.

(N1)