Božidar Đelić: Odustajanje od evropskog puta ojačalo bi Prištinu

Božidar Đelić (46), potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije, iako nepopravljivi optimista, kaže da se nekoliko dana pred odluku Evropske komisije da Srbiju predloži za kandidata za prijem u EU uplašio da bi nam nemogući uslovi koji su stizali od nekih zemalja mogli pomrsiti račune.

Iako se vrlo lako moglo dogoditi da Srbija prođe kao njena fudbalska reprezentacija, utakmica za kandidaturu je skoro dobijena i čeka verifikaciju Evropskog saveta u decembru.

- I ja sam se plašio, ali i pre svega borio sa kolegama protiv nemogućih uslova koje su neki pokušali da nam nametnu. Srećom, neuspešno. Sada sam siguran da nećemo primiti evrogol sa 40 metara. To naravno ne znači da neće biti rizika u nedeljama koje dolaze.

- Koji su to rizici?

- Pre svega rizici su na terenu, na severu Kosova. Često se kaže da nema dovoljno koordinacije sa naše strane, ali je očigledno da toga nema ni u međunarodnoj zajednici. U momentu kad nam na političkom nivou Evropa šalje nedvosmislenu pozitivnu poruku, Kfor govori o uklanjanju barikada. Tamo gde mi po pravilu vidimo duplu igru neretko je u pitanju manjak koordinacije.

- Da li je vlast u Srbiji talac - s jedne strane Evropske unije, čije najsnažnije zemlje podržavaju Prištinu, a sa druge legitimnih interesa Srba na severu Kosova da se odupru težnji Albanaca da zagospodare severom Kosova?

- Nismo ničiji talac. Odustajanjem od Kosova i legitimnih interesa Srba uradili bismo ono što nijedna demokratska evropska država ne bi uradila. Sa druge strane, mi možemo da odustanemo od ulaska u EU, ali to ne bi uopšte umanjilo probleme na Kosovu, naprotiv. Kretanje ka EU nam zapravo omogućava da imamo platformu za racionalno i mirno rešavanje jednog dela problema u vezi sa Kosovom. Sada je Evropska komisija nametnula i Kosovu obaveze učinka u dijalogu, što poboljšava njegove izglede za uspeh. Odustajanje od evropskog puta ojačalo bi Prištinu, a nas oslabilo i dalo argumente onima u EU koji su priznali Kosovo da ubede ostale koji to još nisu uradili.

-Šta se dešavalo iza kulisa drame oko kandidature Srbije koja se izvesno dešavala protekle nedelje?

- Dovoljno je reći da je EK pretrpela pritiske kao nikada do tada sa strane jednog broja zemalja članica oko njenog mišljenja. Izveštaj bi trebao da bude suvereno štivo komisije na bazi činjenica, kao baza za političku odluku zemalja članica u decembru. Bar su se ovako unapred usaglasili.

- Kako ćete građanima Srbije objasniti koja je njihova praktična korist od toga što će Srbija u decembru najverovatnije dobiti status kandidata?

- Ne mogu bolje da objasnim od toga da svako ko razmišlja da otvori ijedno radno mesto u Srbiji prvo pita dokle smo stigli sa evrointegracijama. Srbija kao kandidat dobija jasan status i pravac koji unosi veliku sigurnost onima koji razmatraju da svoj kapital ulože u našu zemlju. Kandidaturom se otvaraju delovi evropskog budžeta za poljoprivredu, regionalni razvoj i razvoj ljudskih resursa. Ne očekujemo da desetine miliona evra dodatnih donacija odjednom počnu da padaju ovde, ali da nema tog statusa, ne bismo mogli da se izborimo za mnogo veći deo evropskog budžetskog kolača u novom ciklusu, posle 2014. godine. Sada dobijamo oko 200 miliona evra godišnje, a uveren sam da ćemo u toj novoj raspodeli uspeti da se izborimo za još nekoliko stotina miliona. Srbija bi kao članica EU, prema stručnim procenama, samo za našu poljoprivredu u periodu od sedam godina mogla da dobije oko 10 milijardi evra. U odnosu na naš poljoprivredni budžet od 250 miliona evra godišnje, radi se zaista o ogromnoj, sudbonosnoj sumi za taj strateski sektor.

- Poslednjih dana Mađarska je veoma glasna u pretnjama da će blokirati kandidaturu Srbije zbog nezadovoljstva Zakonom o restituciji, koji ne dopušta povraćaj imovine saradnicima okupatora. Kako nameravate da rešite taj problem?

- Nije iznenađenje angažman Mađarske posle stava SVM-a, već način i sredstva kojima je ona eskalirala to pitanje. Posle zelenog svetla komisije na Zakon o restituciji, radi se o unutrašnjem pitanju Srbije, gde postoji i mogući pravni lek u vidu odluke Ustavnog suda. Mi više od 10 godina vodimo veoma inkluzivnu politiku prema manjinama. Naša moralna i ustavna obaveza je da obezbedimo svim građanima Srbije da ne osećaju, kamoli dožive, bilo kakvu formu diskriminacije. To ćemo, videćete, pokazati i povodom Zakona o restituciji. Što se tiče glasa Mađarske za našu kandidaturu, posle spora Slovenije i Hrvatske postoji jasan dogovor unutar EU da se bilateralna pitanja nikada više ne upotrebe za blokiranje evropskog puta bilo koje druge zemlje. Rešićemo ovo pitanje oko restitucije, ali i pitati Budimpeštu da li pojedine izjave mađarskih zvaničnika o Srbiji kao remetilačkog faktora na Balkanu znače oštar zaokret u politici podrške našoj zemlji, koju je izložio njihov premijer tokom nedavne posete Beogradu.

- Da li vas zabrinjava što je proevropsko raspoloženje u Srbiji prvi put opalo ispod 50 odsto?

- To pitanje je pokrenuto kada smo te rezultate predstavili predstavnicima EU pre tri nedelje, pre određivanja pozicija povodom kandidature. Mogli su da vide da su građani Srbije, koji su bili i pored krize za ulazak u EU, razočarani jednostranim akcijama na Kosovu. Verujem da će pozitivno mišljenje EK, a naročito pozitivna odluka u decembru, ponovo povećati podršku ulasku u EU. Građani Srbije reaguju veoma racionalno prema EU, u skladu sa njenim odlukama. Kada je ona stroga, ali fer, podržavaju je. Problem nastaje kada se napusti taj zahtevan, ali koristan pristup.

- Imate li i lično želje i snage da evropski put Srbije izgurate do momenta njenog ulaska u EU?

- Sada samo razmišljam o dobijanju statusa kandidata i početku pregovora za našu zemlju, koji bi mogao da se desi i pre kraja sledeće godine. Posle SSP-a, sledeći veliki potpis biće za sporazum o pristupanju Srbije EU. Čuvam ono famozno penkalo da bi ga pozajmio tadašnjem premijeru da stavi taj istorijski potpis, ali uz uslov da mi ga vrati. Ipak sam ja Piroćanac.

- Znamo da ste vezani za Pariz, u kojem žive vaše ćerke. Stižete li da ih posetite?

- Pravilo u mom životu je da ma šta da se dešavalo, svaki treći vikend idem da vidim moju decu. To je deo ravnoteže svakog čoveka. Devojčice sada imaju 15 i 12 godina. Na roditeljski sastanak za moju stariju ćerku otišao sam u istu onu gimnaziju u kojoj sam prvi put sreo njihovu majku. To je taj točak života koji se okreće.

- Stižete li da se bavite sportom?

- Ovog leta sam mnogo plivao, to je veoma kompletan sport. Posle ove svojevrsne evropske centrifuge kroz koju smo prošli moraću da se vratim tome. Nedeljno bar jedanput idem na Adu da trčim ili vozim bicikl.

- Mediji već nekoliko godina govore o vašoj ponovnoj ženidbi. Ima li istine u tome?

- Pet godina sam u jednoj stabilnoj i srećnoj vezi. Sve ostalo je naš privatni život.

- EU ili Kosovo?

- I jedno i drugo.

- Cvetković ili Dinkić?

- Mirko.

- „Jugo“ ili „audi“?

- Podrška Kragujevcu i posao u vladi.

- Fudbal ili tenis?

- Jedno igram, drugo gledam.

- Šatobrijan ili pirotska kobasica?

- Pirot iber ales.

(Alo!)