Божидар Ђелић: Циљ Србије да буде уважени члан ЕУ

Потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је данас да је циљ Србије да до средине следеће године добије статус кандидата и да преговоре за улазак у ЕУ почне до краја мандата ове владе, односно до средине 2012. године.

„То су наши циљеви, а на нама је да обезбедимо консензус унутар ЕУ да то постане и реалност”, рекао је Ђелић у интервјуу Танјугу поводом 9. маја, Дана Европе.

Ђелић је указао да је Влада Србије вредно радила и у 2008. и у 2009. години на европским интеграцијама што је резултирало добијањем, крајем прошле године, визне либерализације, применом Прелазног трговинског споразума и подношењем кандидатуре за чланство у ЕУ.

„Грађани ме често питају - шта се дешава, ево нас у мају, прошло је четири и по месеца, где су додатни помаци. Помаци постоје, спроводимо нашу европску агенду, вредно радимо, с циљем да већ у јуну месецу почне процес ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању”, рекао је потпредседник Владе.

Он је додао да се чини све како би земље чланице ЕУ што је могуће пре дале зелено светло Европској комисији за разматрање наше кандидатуре.

И премда у овом тренутку у ЕУ не постоји консензус за прослеђивање кандидатуре Србије Комисији у јуну, Србија за то има подршку министра спољних послова Италије Франка Фратинија и Шпаније.

„На нама је да се трудимо да уколико се то не деси у јуну, да онда кандидатура буде прослеђена што је брже могуће после тога, и да достигнемо наш циљ око кога се сложио и Фратини током недавне посети Србији, да наша земља добије и формални статус кандидата за улазак у ЕУ до средине следеће године и да преговори за улазак у ЕУ почну пре краја мандата ове владе, значи до средине 2012. године” , рекао је Ђелић.

Ђелић је указао да му и медији и грађани често постављају питања у вези рокова, да је неретко и на удару критике што даје рокове, као што је то био случај са визном либерализацијом, али да је то део посла.

„Да те рокове нисмо давали, 19. децембра прошле године, верујте, не бисмо дошли на белу шенген листу”, сматра Ђелић.

Он је казао и да су рокови један начин којим се бирократија „тера да ради” а Брисел и земље чланице ЕУ ставља да знају који су циљеви Србије и да се одреде према њима.

Говорећи о сарадњи са Трибуналом у Хагу и европским интеграцијама Ђелић је подсетио на закључке Европског савета из децембра прошле године, у којима се наглашава да уколико извештај главног тужиоца Сержа Брамерца у јуну буде позитиван, да се онда приступи почетку ратификације ССП.

Наводећи да нема никаквог разлога да Брамерцов извештај не буде позитиван, Ђелић је изразио очекивање да би одлука о ратификацији ССП могла да буде донесена средином јуна на састанку министара ЕУ у Луксембургу.

Када је реч о кандидатури, када ЕК добије зелено светло земаља чланица да размотри кандидатуру Србије, она ће и званично упутити упитник који ће, према Ђелићу, рентгенски анализирати ситуацију у нашој земљи.

Потпредседник Владе је рекао да ће Србија, за разлику од неких других земаља, бити у стању да веома брзо одговори на та питања, у року од неколико недеља, чиме ће доказати и посвећеност, професионализам и административни капацитет Србије.

Он је, међутим, нагласио да је у овом моменту пре свега потребно да се изгради политички консензус за прослеђивање кандидатуре Србије ЕК, а да се Србија, лобирајући за то, истовремено припрема да административно-технички одговори на све изазове.

Ђелић је, такође, рекао да Србија инсистира на поштовању одредби Резолуције СБ УН 1244 о Косову.

Говорећи о финансијским, досадашњим и будућним, добитима од ЕУ, Ђелић је навео да Србија тренутно добија 200 милиона евра годишње, а да је, укључујући ванредну помоћ почетком прошле деценије, Србија већ добила око 2,5 милијарде евра бесповратне помоћи ЕУ.

Када добијемо сертификацију и истовремено будемо земља кандидат за улазак у ЕУ, можемо рачунати да ћемо добити за једну трећину више средстава него што то данас добијамо, скоро до 300 милиона евра, додао је Ђелић.

„Као пуноправна чланица ЕУ Србија ће моћи да рачуна на две до три милијарде евра нето годишње бесповратне подршке. То су веома значајна средства и то је један од разлога, није једини, за које се ми боримо да што пре уђемо унутар ЕУ”, рекао је Ђелић.

Ђелић је упозорио да у овом тренутку расположење за проширење ЕУ није на завидном нивоу, јер велики број земаља, попут Немачке, мисле да је последње проширење урађено пребрзо и да су Бугарска и Румунија ушле неспремне у ЕУ, а ту је и проблем грчке кризе и питање да ли и друге земље Балкана имају сличне економске проблеме.

Србија је веома рано препознала изазове и обратила се ММФ, показавши да води одговорну, евопску политику, која није лака за грађане, али која је мера одговорности и зрелости друштва и државе, казао је Ђелић.

Према његовом мишљењу, Србија има много тога да понуди ЕУ у најразличитијим областима.

„Наша амбиција није да ми сутра живимо од туђег труда, вецгх да будемо уважени, цењени, продуктивни члан ЕУ, чији се глас чује и уважава”, закључио је Ђелић.

(Танјуг)