Bota sot: Tači prvi na optuženičkoj klupi zbog zločina "OVK"

"Kosovski premijer" Hašim Tači mogao bi da bude prvi koji će se naći na optuženičkoj klupi pošto "kosovska skupština" donese odluku o formiranju specijalnog suda za ratne zločine koje su počinili pripadnici "OVK", piše prišinski dnevnik "Bota sot", pozvajući se na izvore bliske Demokratskom savezu Kosova.

Prištinski list navodi i da je Hašim Tači pripremio zakonski paket o "samopredaji pravdi", kao i da će se pored njega na spisku optuženih naći i DŽavit Haliti, aktuelni "potpredsednik kosovske skupštine" i jedan od osnivača "OVK", Kadri Veseli, aktuleni zamenik predsednika Demokratske partije Kosova i bivši šef tajne kosovske službe "OVK" kao i Azem Sulja, aktuelni poslanik i bivši šef glavnog štaba "OVK", prenosi Tanjug.

Kako navodi list, "kosovska vlada" juče je usvojila više zakona među kojima su Zakon o specijalnom tužilaštvu, Zakon o ovlašćenjima za izbor predmeta i određivanje predmeta sudijama i tužiocima Euleksa na Kosovu, Krivični zakon, Krivični proceduralni zakon, Zakon o zaštiti svedoka.

Pravosudni zakoni predviđaju da "Specijalnim tužilaštvom Kosova" rukovodi "kosovski tužilac", a panel sudija činiće dvoje lokalnih sudija i jedan Euleksov za sve slučajeve koji će biti razmatrani na Kosovu, piše "Bota sot", a prenose prištinski mediji.

Sudsko "pročišćavanje" kosovske elite

Za ratne zločine počinjene na Kosovu u periodu od 1998. do 2000. godine sudiće se pred posebnim sudom. To se u ovom trenutku čini izvesnim. Prema dosadašnjim informacijama, sedište suda će biti u Prištini, ali će svedočenja biti u Hagu ili u Briselu.

I pravno osoblje će biti internacionalno, a ne lokalno, sa Kosova. Međutim, malo se zna kako će sud funkcionisati.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da će sud imati drugačiju ulogu od Haškog tribunala.

"Mnogi bi možda pitali zašto se to tada tamo nije radilo, međutim ovaj sud će imati drugu i prostornu i vremensku nadležnost. To je bio mandat i specijalnog istražnog tima Klinta Vilijamsona. Dakle prostorna nadležnost se ne odnosi samo na prostor bivše Jugoslavije jer se istraga odvijala u još nekoliko zemalja a vremenska nadležnost je isključivo definisana od 1998. do 2000. godine", kaže Vekarić.

Ističe da je tu upravo bilo onih najtežih zločina OVK, i posle dolaska međunarodnih snaga na Kosovo.

Iz istražnog tima Klinta Vilijamsona, po običaju, nema mnogo informacija. Poznati su im navodi da će se poseban sud formirati i veruju da je to mogući ishod.

"Ne možemo da prejudiciramo rezultat istrage, ali očekujemo da ona bude završena narednih meseci. Svesni smo diskusija koja se tiču istraga Specijalnog istražnog tima Euleksa i to je mogući ishod. Ipak, bilo bi neprikladno sa naše strane da to u ovom trenutku komentarišemo", kaže Žoao Suza iz specijalnog istražnog tima Euleksa.

Mnogo određeniji je kosovski parlamentarac Petar Miletić. Kaže da njegove kolege Albanci u tamošnjoj administraciji ne kriju nezadovoljstvo zbog pritisaka međunarodne zajednice da se poseban sud formira. Miletić je uveren da će Skupština Kosova ipak podržati njegovo osnivanje. Razlog za pritisak međunarodne zajednice vidi u potrebi da pravda bude zadovoljena.

"Čak ni UNMIK pravosuđe, a kasnije ni EULEKS neke od najtežih krivičnih dela nisu uspeli da procesuiraju, pa ne može ni kosovsko pravo. Mislim da je zato bilo očekivano da se formira ovaj sud", kaže Miletić.

U Beogradu mnogi drugačije vide motive međunarodnih pritisaka. Politički analitičar Dušan Janjić kaže da je reč o pritisku međunarodne zajednice, pre svega Amerike, da treba pročistiti tzv. upravljačku elitu Kosova i ukloniti ljude koji su upleteni u organizovani kriminal i ratne zločine.

"Zapad mnogo voli da radi sa onim koji imaju problema, koji su bili u kriminalu i u zločinu. Oni smatraju da su najefikasini da se bore protiv toga, ukoliko se oni pokaju", kaže Janjić.

U vrhu prištinske administracije čuju se umirujući tonovi. Pripremaju tamošnju javnost da se neće suditi kosovskim Albancima niti celoj OVK.

U Beogradu se očekuje da sud odgovori na sva ona pitanja koja porodice žrtava postavljaju dugo - šta se desilo sa njihovim bližnjima. Do sada, sudovi na Kosovu, nisu pravosnažno osudili nikoga zbog zločina nad Srbima.

(RTS)