уторак, 05. децембар 2023.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Бошко Обрадовић: Време је за нову спољну политику - Србија у Европи, али не у ЕУ
Хроника

Бошко Обрадовић: Време је за нову спољну политику - Србија у Европи, али не у ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 23. септембар 2023.

Округли сто на тему „Спољно-политичка позиција Србије данас – елементи за нову спољну политику”, у организацији Српског покрета Двери и Српске странке Заветници, одржава се данас у Народној скупштини.

На првој сесији, која је управо завршена, учествовали су: Бошко Обрадовић, Милица Ђурђевић Стаменковски, мр Иван Костић, проф. др Слободан Самарџић, проф. др Душан Пророковић, Александар Љубомировић и др Слободан Јанковић. На другој сесији, која је у току, своја излагања ће имати: Горан Игић, др Андреј Митић, др Драган Петровић, др Рајко Петровић, Александар Вујовић, др Стеван Гајић, проф. др Срђан Перишић и проф. др Милош Ковић.

Народни посланик и председник Двери Бошко Обрадовић истакао је следеће: „У драматичном тренутку када држава Србија нема јасно развијену спољно-политичку стратегију, прилагођену геополитичким променама у свету, Српски покрет Двери 21. маја ове године изашао је у јавност са нацртом нове спољне политике Србије који може послужити као основа за широки друштвено-политички дијалог на ову тему. Позвали смо све државне институције, политичке актере, стручњаке и медије на разговор о овом отвореном документу који захтева постизање националног консензуса и стално ажурирање према новим геополитичким променама које тек следе.

Нова спољна политика Србије требало би да почива на следећим принципима, које бисмо могли назвати „српским становиштем”, по узору на Милоша Црњанског и његову политичку тезу из чланка „До тог мора доћи” из 1935. године – „Погледајмо како ствари стоје са чисто српског интереса”:

Констатовање нове геополитичке реалности и прилагођавање великим геополитичким променама у Европи и свету: нови облици међународне сарадње засновани на миру и мултиполарности;

Очување уставног поретка, суверенитета и територијалног интегритета, пре свега: реинтеграција Косова и Метохије у пун уставно-правни поредак државе Србије и очување Републике Српске;

Српски народ као један и недељив: нова културна политика идентитета и полицентрична матица – Српски мини-шенген по скандинавском моделу који значи ближе облике сарадње између Србије, ЦГ и РС;

Економско-социјални развој као темељ очувања нације и државе и економска дипломатија као један од примарних циљева нове спољне политике Србије;

Најпре је потребно редефинисати односе између Републике Србије и Европске Уније и поставити их на реалне основе, што значи коначно изаћи из самозаробљености у европске интеграције које су доживеле крах.

Узимајући у обзир неуспешне интеграције у ЕУ након 23 године од јавно прокламованог циља уласка Републике Србије у пуноправно чланство у ЕУ, као и промењени контекст евроинтеграција, заустављање процеса проширења и све јачу политику условљавања ЕУ институција и званичника према Србији, нова спољна политика Србије треба да констатује ове чињенице и окрене се билатералној сарадњи са ЕУ као организацијом, без условљеног чланства, као и са појединачним државама чланицама ЕУ у оним областима где постоји обострани интерес. Посебна и привилегована пријатељства и партнерства треба развијати са свим државама које нису признале независност тзв. Косова. Србија треба да тежи сарадњи у оквиру Европског економског простора, без икаквог политичког условљавања и у обостраном интересу.

Србија треба да преиспита постојећи Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ и предложи нови споразум о билатералној сарадњи са ЕУ. Коначно, Србија треба да преиспитати све споразуме са НАТО и паралелно тежи унапређењу сарадње са Евроазијском унијом, ОДКБ, БРИКС-ом и другим новим облицима међународне сарадње који почивају на међусобном поштовању и поштовању мира и међународног права.

Приоритети нове спољне политике Србије у Европи

Нова спољна политика Србије која нашу државу види у Европи, али не и у ЕУ, почива на следећа четири приоритета:

Сарадња са државама унутар ЕУ које нису признале независност лажне државе Косова: Шпанија, Грчка, Румунија, Кипар, Словачка.

Сарадња са средњоевропским државама „Вишеградске групе“ које заснивају своје политичке системе на конзервативним, хришћанским и традиционално-породичним вредностима, као и свим политичким субјектима унутар ЕУ који се залажу за Европу нација, суверену националну политику, конзервативне хришћанске и породичне вредности, одговорну мигрантску политику и еколошки патриотизам.

Сарадња са традиционалним партнерима Грчком и Италијом, као и са државама са којима имамо најтешње економске везе и бројну дијаспору попут Немачке и Аустрије.

Сарадња са свим европским краљевинама.

Да бисмо покренули процес промене спољне политике Србије потребно је изменити и допунити општи нормативни и институционални оквир доношења и контроле спољно-политичких одлука, као и постојећу законску регулативу у области спољних послова, посебно Закон о закључивању међународних уговора. Народна скупштина треба да има централну улогу у контроли нове спољне политике Србије.“

(Двери)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер