четвртак, 18. јул 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Борко Стефановић: Писмо представницима ММФ и Светске банке у Србији - Зашто је Вучић ваш фаворит?
Хроника

Борко Стефановић: Писмо представницима ММФ и Светске банке у Србији - Зашто је Вучић ваш фаворит?

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 21. јун 2017.

 Годинама у Србији постоје мисије ММФ и Светске банке. Контролори нашег фискалног и монетарног понашања. Ипак, током последњих неколико година власти СНС и њених сателита поруке које нам шаљу међународне институције су оптимистичне и пуне подршке властодршцима.

О чему размишљају и како се осећају шефови мисија ММФ и Светске банке у нашој земљи?

Наравно, не знате ко су ови људи и њихова имена ретко чујете. Дакле, шеф мисије Међународног монетарног фонда у Србији је Џејмс Руф, док је директорка за Западни Балкан у Светској банци госпођа Елен Голдстин, која је ових дана завршила своју мисију.

У међувремену је економска, социјална и финансијска ситуација у Србији лоша. Сви показатељи указују на слабу запосленост, велики дуг, повећана пореска и парафискална оптерећења, најјефтинију радну снагу у Европи, подмазивање страних инвеститора преко сваке границе и даље смањење иначе јадних права радног човека. У првом кварталу ове године инфлација је на 3,6 процената, раст индустријске производње је "читавих" 0,7 процената. Спољнотрговински дефицит нам је порастао на 17,8 процената, док су зараде веће за "невероватних" 1,1 проценат, али су зато пензије ниже за најмање два процента. Од пројектованог повећања БДП од три и више одсто нема ништа.

Ипак, овај режим је успео да повећа суфицит буџета у односу на прошлу годину, највише тако што се не плаћају обавезе, док се јавна предузећа терају да уплаћују приходе у буџет, а Влада њима плаћа доспеле обавезе из кредитних задужења.

Запошљавају се једино они који су из нове напредњачке класе и чланови владајућих партија. Институције, судови и тужилаштва су скоро потпуно стављени под партијску контролу, институције су урушене, а медији под контролом. Бирачки спискови су несређени, купују се гласови, намештају тендери и напредни богатуни су још богатији.

ЕПС бележи огромне губитке у производњи струје, док се партијском другару намешта да очитава бројила у целој Србији. Они људи који имају посао морају да ћуте да не би и то мало изгубили. Закон о раду се примењује пуном паром, на радост искључиво послодаваца, махом страних инвеститора, који дају најјадније и најниже плате у Европи.

Само у граду Београду, месту небројених непочинстава, не може да се било шта уради ако то не одобре барони владајућих. Савамала је ругло нашег правног система и приватизације јавног добра, место где је држава капитулирала пред силом и фантомкама. Хвале се напредни да су никла бројна градилишта. Лаж. У последњој години рада Ђиласове администрације изграђено је преко 700.000 квадрата простора. Они су једва пребацили 350.000 квадрата. Укинули су све социјално-одговорне програме, као што су бесплатни уџбеници, тринаеста пензија за угрожене пензионере, финансирање вантелесне оплодње, помоћ трудницама и породиљама. Успео је СНС да у Београду реално смањи плате грађанима за четири процента, јер је повећање од 10 процената за време Ђиласа неприхватљиво за њих.

Шефови мисија ММФ-а и Светске банке воле да дођу у Београд. Све иде по плану. Смањују се издвајања за социјалну заштиту, смањују се права оних који раде. Повећавају се цене и трошкови живота.

Шта мисле уважени Руф и Голдстин? Како се осећају у земљи која нема владавину права, где су запослени третирани као стока и где је живот јефтин? Коме је боље? Како им је када знају да се овде живи у недељама, не месецима, и да имамо руинирано здравство и згажено школство, које њихов фаворит, Александар Вучић, жели да изведе на "тржиште"? Како се осећају када саопштавају грађанима Србије да Влада иде "реформским путем" и да су резултати за похвалу? Зна ли господин Руф како живи просечна породица у Србији и да омладина масовно бежи у иностранство? Зна ли да када гладни радници крену да раде у страним фабрикама, они траже "сигурност" од бедних 200 евра?

Знате ли, г. Руф, да нигде у Европи нема тако јефтиног рада као овде? То је по вама "реформски пут" и "кретање у добром правцу"? Да ли би то могло да се дешава у Вашој земљи? Зашто наш радник у фабрикама страних инвеститора не може да има бар загарантовану просечну плату у Републици и право на синдикат и обавезно плаћен прековремени рад? Знате ли да се крупни послодавци у трговини често шале међусобно како им је јефтиније да раде за празнике 24 часа, јер је "плата запосленима смешна"? Знате ли да овде ако имате приватну фирну не можете да опстанете од силних намета и администрације? Знате ли да власници малих и средњих предузећа не могу да опстану ако нису блиски владајућој партији и да на многим местима у Србији ако нисте уз власт, немате да једете? Како Ви, госпођо Голдстин, гледате на то да су у нашој сиромашној земљи само пословне банке (скоро све стране) направиле невероватан профит у протеклих пет година? Знате ли да овде скоро да нема кредита привреди и да банке масовно пљачкају грађане? Знате ли да Народна банка Србије не чини ништа да то заустави, пошто су иста екипа и верници у катастрофални економски и финансијски модел? Знате ли колико месеци наш радник мора да ради да би зарадио месечну плату наше гувернерке? Знате ли да смо једина држава у Европи у којој они који отплаћују кредите за стан, након десет година отплате, имају исти износ да врате банкама као на почетку? Знате ли цену одржавања курса динара у овој земљи и губитке НБС због везивања за долар?

Дакле, госпођо Голдстин и господине Руф, можете ли да замислите да живите у ТАКВОЈ земљи? Због свега набројаног, није вас лоше подсетити зашто сте овде.

Као и многе од амбасадора држава чланица ЕУ, стручњаке и добродушне пријатеље, стране саветнике, који нас доживљавају као цртицу у каријери и симпатичне домороце који воле да купују деци "најке" за 200 евра, док се исте у САД купују за 49 долара.

Волите да нас видите као масу која не зна најбоље шта је добро за нас и која воли да купује храну скупљу него у Немачкој, а гориво скупље него у Македонији и Босни. Знам, мислите да је важно да вам "успешно" прође мисија и да имате своје плате и привилегије.

Аутор је председник Левице Србије

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се фудбалска репрезентација Србије квалификовати на ЕУРО 2020?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер