Borko Stefanović: Izabrati najbolje od loših rešenja

Dvadeset minuta pošto je vlada skinula oznaku tajnosti sa dela zaključka o formiranju pregovaračkog tima u predstojećem dijalogu sa Prištinom, na pitanje zašto je njegovo ime toliko dugo držano u tajnosti, novopostavljeni šef tima Borko Stefanović, inače politički direktor Ministarstva spoljnih poslova, kaže za „Politiku” da je bilo neophodno da se izbegne da objavljivanje te informacije „utiče na tok priprema za pregovarački proces”.

Zašto je šef tima iz Ministarstva spoljnih poslova, a ne iz Ministarstva za KiM?

Zbog toga što se nije toliko gledalo u kojoj instituciji radi određeni državni službenik nego se gledalo kako da se postigne najbolji rezultat i pronađu najbolja rešenja, pa i kroz ličnost osobe koja ima određeno iskustvo u pregovaračkom procesu.

Pitam vas zbog toga što to može da implicira da se razgovori sa Prištinom vode na nivou ministarstava spoljnih poslova.

Čuo sam takve glasove. Međutim, to ni na koji način ne predstavlja bilo kakav čin priznanja Kosova, bez obzira na to što je glavni pregovarač čovek iz MSP. Osoba koja personifikuje MSP je ministar, pa bi tu možda i moglo biti osnova za takav zaključak. Ali ja sam državni službenik koji radi u ovoj vladi i kao takav mogao bih biti u bilo kojoj drugoj instituciji.

Državni vrh, uključujući predsednika Borisa Tadića i neke ministre, najavljuju „istorijski sporazum Srba i Albanaca”. Šta će ući u taj okvir „istorijskog”?

Istorijski sporazum je generički izraz koji u sebi obuhvata rešavanje niza nagomilanih problema koji postoje na KiM. Momentom rešavanja stvari koje opterećuju ljude na KiM, rešavanjem krupnih i težih pitanja koja će doći na dnevni red, možemo govoriti o istorijskom kompromisu Srba i Albanaca, koji je preduslov za normalizaciju prilika na zapadnom Balkanu, stabilan razvoj regiona i neometan put u EU.

Ruski ambasador Aleksandar Konuzin je juče rekao da nije optimista što se tiče rezultata pregovora, šta vi očekujete da ćete rešiti?

Mi smo optimisti i u ovaj proces smo ušli kao u jedan od najozbiljnijih državnih projekata. Pripremljeni smo za dijalog, imamo formirane različite opcije za različite probleme, naš pristup je kreativan i fleksibilan, svesni smo naših crvenih linija i nećemo odustati od suštine naših nacionalnih interesa. Od niza loših rešenja treba da izaberemo najbolje i najbliže našem interesu i interesu građana na KiM.

Izvestilac EU Jelko Kacin kaže da je reč „podela” izbačena iz teksta rezolucije EP kako se ne bi stvarala zabuna, ali je ostala formulacija kojom se Srbija poziva da započne dijalog sa Kosovom „bez pominjanja novih pregovora o statusu”? Znači li to da oko statusa nema nerazumevanja?

Ne, EU nema jedinstven stav, niti može da ga formira o pitanju statusa Kosova. Evropski parlament kao ugledna institucija EU je dala određenu političku preporuku koja za nas nema obavezujuću snagu. To je isti parlament koji je usvojio rezoluciju kojom se članice EU koje to nisu učinile pozivaju na priznanje Kosova.

Znači li to da ćemo ignorisati rezoluciju EP ili ćemo je selektivno koristiti?

Ne, nećemo je ignorisati, primamo je k znanju, shvatamo je vrlo ozbiljno, ali pitanje koje je navedeno u tom amandmanu je jedno od pitanja koja ne mogu da se izbegnu, možda ne kroz tu terminologiju, ali suština ostaje ista. Mi ćemo kroz kreativan i zdrav način prići ovom problemu.

To znači da vi verujete da će se o statusu razgovarati i hoćete da kažete da ćete možda drugačije zvati razgovore o tome?

Mi ćemo razgovarati o svim otvorenim pitanjima. Način na koji ćemo razgovarati je podložan pregovaračkom umeću i neremećenju klime među pregovaračima i, pre svega, izbegavanju situacije u koju Srbija može da dođe ako se na bilo koji način postavi kao rigidna, začaurena i nespremna na dogovor i kreativnost. Mi znamo šta nam je crvena linija, svesni smo Ustava i svojih nacionalnih obaveza, a s druge strane, nekada da bi rešavali neku stvar ne morate da je nazovete određenim imenom.

Može li se rešiti pitanje carine, sudstva i učešća Kosova u međunarodnim institucijama van doticanja pitanja statusa?

Kroz pitanje ste dali odgovor. Pitanje statusa je sazdano u svakom pitanju koje pokrenete. To je i dokaz da ovo nisu „tehnički pregovori”. Oni su nabijeni političkim potencijalom, koji može biti i dobar i loš za Srbiju. Naš zadatak je da izvučemo najbolje rešenje za nas. Nekada će Srbija biti u poziciji da nudi vrlo kreativna rešenja, ali uz veliku pažnju da ni na koji način ne narušimo naše poznate pozicije.

Kako ćete reagovati na poziv Evropskog parlamenta upućen srpskoj vladi da rasformira „paralelne srpske strukture” na Kosovu, odnosno svoje institucije?

Kao i do sada. Rezolucija EP i taj amandman su u formi političke preporuke, poslanici su ogromnoj većini iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova. Za nas paralelne institucije nisu institucije Srbije nego kosovskih Albanaca i na neki način se potvrđuje koliko je važno da se reše odnosi Beograda i Prištine, kako se eufemistički naziva u EU, ili status, kako ga mi nazivamo ovde u Beogradu.

I preporuke Venecijanske komisije su neobavezujuće, ali bile su presudne za donošenje nekih naših zakona.

Tačno, ali to su situacije u kojima vi prilagođavate svoj pravni sistem EU, ili u slučaju odvajanja Crne Gore rešavate veliko nacionalno i teritorijalno pitanje. Rezolucija EP ima političku snagu i predstavlja viđenje jedne važne institucije EU, ali nikako ne treba to razumeti kao uslov ili obavezu za Srbiju. Naša obaveza je da što pre postanemo član EU, a tačno se zna šta su političke i nepolitičke obaveze na tom put.

Očekujete li Tačija za stolom?

Ne, tamo će biti osoba od najvećeg poverenja osobi koja će voditi vladu u Prištini.

Da li to znači da ste vi osoba od najvećeg poverenja Borisa Tadića?

To nije pitanje za mene.

(Politika)