Борко Стефановић: Изабрати најбоље од лоших решења

Двадесет минута пошто је влада скинула ознаку тајности са дела закључка о формирању преговарачког тима у предстојећем дијалогу са Приштином, на питање зашто је његово име толико дуго држано у тајности, новопостављени шеф тима Борко Стефановић, иначе политички директор Министарства спољних послова, каже за „Политику” да је било неопходно да се избегне да објављивање те информације „утиче на ток припрема за преговарачки процес”.

Зашто је шеф тима из Министарства спољних послова, а не из Министарства за КиМ?

Због тога што се није толико гледало у којој институцији ради одређени државни службеник него се гледало како да се постигне најбољи резултат и пронађу најбоља решења, па и кроз личност особе која има одређено искуство у преговарачком процесу.

Питам вас због тога што то може да имплицира да се разговори са Приштином воде на нивоу министарстава спољних послова.

Чуо сам такве гласове. Међутим, то ни на који начин не представља било какав чин признања Косова, без обзира на то што је главни преговарач човек из МСП. Особа која персонификује МСП је министар, па би ту можда и могло бити основа за такав закључак. Али ја сам државни службеник који ради у овој влади и као такав могао бих бити у било којој другој институцији.

Државни врх, укључујући председника Бориса Тадића и неке министре, најављују „историјски споразум Срба и Албанаца”. Шта ће ући у тај оквир „историјског”?

Историјски споразум је генерички израз који у себи обухвата решавање низа нагомиланих проблема који постоје на КиМ. Моментом решавања ствари које оптерећују људе на КиМ, решавањем крупних и тежих питања која ће доћи на дневни ред, можемо говорити о историјском компромису Срба и Албанаца, који је предуслов за нормализацију прилика на западном Балкану, стабилан развој региона и неометан пут у ЕУ.

Руски амбасадор Александар Конузин је јуче рекао да није оптимиста што се тиче резултата преговора, шта ви очекујете да ћете решити?

Ми смо оптимисти и у овај процес смо ушли као у један од најозбиљнијих државних пројеката. Припремљени смо за дијалог, имамо формиране различите опције за различите проблеме, наш приступ је креативан и флексибилан, свесни смо наших црвених линија и нећемо одустати од суштине наших националних интереса. Од низа лоших решења треба да изаберемо најбоље и најближе нашем интересу и интересу грађана на КиМ.

Известилац ЕУ Јелко Кацин каже да је реч „подела” избачена из текста резолуције ЕП како се не би стварала забуна, али је остала формулација којом се Србија позива да започне дијалог са Косовом „без помињања нових преговора о статусу”? Значи ли то да око статуса нема неразумевања?

Не, ЕУ нема јединствен став, нити може да га формира о питању статуса Косова. Европски парламент као угледна институција ЕУ је дала одређену политичку препоруку која за нас нема обавезујућу снагу. То је исти парламент који је усвојио резолуцију којом се чланице ЕУ које то нису учиниле позивају на признање Косова.

Значи ли то да ћемо игнорисати резолуцију ЕП или ћемо је селективно користити?

Не, нећемо је игнорисати, примамо је к знању, схватамо је врло озбиљно, али питање које је наведено у том амандману је једно од питања која не могу да се избегну, можда не кроз ту терминологију, али суштина остаје иста. Ми ћемо кроз креативан и здрав начин прићи овом проблему.

То значи да ви верујете да ће се о статусу разговарати и хоћете да кажете да ћете можда другачије звати разговоре о томе?

Ми ћемо разговарати о свим отвореним питањима. Начин на који ћемо разговарати је подложан преговарачком умећу и неремећењу климе међу преговарачима и, пре свега, избегавању ситуације у коју Србија може да дође ако се на било који начин постави као ригидна, зачаурена и неспремна на договор и креативност. Ми знамо шта нам је црвена линија, свесни смо Устава и својих националних обавеза, а с друге стране, некада да би решавали неку ствар не морате да је назовете одређеним именом.

Може ли се решити питање царине, судства и учешћа Косова у међународним институцијама ван дотицања питања статуса?

Кроз питање сте дали одговор. Питање статуса је саздано у сваком питању које покренете. То је и доказ да ово нису „технички преговори”. Они су набијени политичким потенцијалом, који може бити и добар и лош за Србију. Наш задатак је да извучемо најбоље решење за нас. Некада ће Србија бити у позицији да нуди врло креативна решења, али уз велику пажњу да ни на који начин не нарушимо наше познате позиције.

Како ћете реаговати на позив Европског парламента упућен српској влади да расформира „паралелне српске структуре” на Косову, односно своје институције?

Као и до сада. Резолуција ЕП и тај амандман су у форми политичке препоруке, посланици су огромној већини из земаља које су признале независност Косова. За нас паралелне институције нису институције Србије него косовских Албанаца и на неки начин се потврђује колико је важно да се реше односи Београда и Приштине, како се еуфемистички назива у ЕУ, или статус, како га ми називамо овде у Београду.

И препоруке Венецијанске комисије су необавезујуће, али биле су пресудне за доношење неких наших закона.

Тачно, али то су ситуације у којима ви прилагођавате свој правни систем ЕУ, или у случају одвајања Црне Горе решавате велико национално и територијално питање. Резолуција ЕП има политичку снагу и представља виђење једне важне институције ЕУ, али никако не треба то разумети као услов или обавезу за Србију. Наша обавеза је да што пре постанемо члан ЕУ, а тачно се зна шта су политичке и неполитичке обавезе на том пут.

Очекујете ли Тачија за столом?

Не, тамо ће бити особа од највећег поверења особи која ће водити владу у Приштини.

Да ли то значи да сте ви особа од највећег поверења Бориса Тадића?

То није питање за мене.

(Политика)