петак, 20. септембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Борис Тадић: Србија - пословни центар региона
Хроника

Борис Тадић: Србија - пословни центар региона

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 02. јун 2010.

Председник Борис Тадић позвао грчке компаније да инвестирају у српску привреду, истичући да је Србија данас пословни центар западног Балкана и да пружа највеће погодности за страна улагања.

Званичну посету Грчкој, председник Србије Борис Тадић наставио је сусретом са грчким привредницима на заседању Грчко-српског пословног савета, а разговатао је и са премијером Јоргосом Папандреуом.

Председник Тадић позвао је грчке компаније да инвестирају у српску привреду, истичући да је Србија данас пословни центар западног Балкана и да пружа највеће погодности за страна улагања.

"Србија је динамична, политички стабилна и економски амбициозна земља која је спремна да се брзо интегрише у ЕУ - држава која ће бити регионални гарант интегративних процеса, безбедности и просперитета", изјавио је Тадић отварајући у Атини седницу Грчко-српског пословног савета.

Председник Тадић је истакао да Србија, као политичко, економско и експертско средиште региона, има изванредне потенцијале за одрживи развој, економски просперитет и све видове пословних иновација.

"Грчку и грчке компаније доживљавамо као стратешког економског партнера. Са укупним инвестицијама од око 2,2 милијарде евра, Грчка је један од водећих инвеститора у Србији. Србија вам и даље нуди најбоље услове за пословање у областима од значаја за грчке компаније", рекао је Тадић.

Представљајући развојне планове Србије и будуће погодности за стране инвестиције, Тадић је истакао да се у Србији, у овом тренутку, граде најдужи мостови у Европи, да је у току процес гасификације и да ће, у најскоријој будућности, бити завршена мрежа савремених аутопутева.

Регионалном сарадњом против изазова кризе 

Србија, као потписница ЦЕФТА споразума и споразума о слободној трговини са многим државама, према Тадићевим речима, нуди инвеститорима могућност пласмана на трећа тржишта са више десетина милиона становника.

Осврћући се на економску и финансијску кризу која је погодила све државе региона, Тадић је истакао да лек против изазова кризе мора бити регионална солидарност и сарадња.

"Садашња економска криза је изазов са којим морамо да се носимо заједно, али у исто време, она пружа могућност да у пракси докажемо предности регионалне сарадње и међусобне повезаности", поручио је Тадић.

"Верујемо да је главни предуслов за превазилажење кризе развој економске сарадње", рекао је Тадић.

Седници Грчко-српског пословног саветам, у Атини, присуствовали су представници најзначајнијих пословних асоцијација и званичници неких од највећих грчких компанија и српски министар трговине Слободан Милосављевић.

Првог дана посете Грчкој, председник Тадић састао са грчким колегом Каролосом Папуљасом. Председнику Тадићу уручена је, у Атини, Златна медаља грчког парламента, за допринос снажењу и продубљивању пријатељских односа двеју држава.

Значајно увећан извоз у Грчку

Србија и Грчка, од половине ове деценије, редовно одржавају годишње пословне форуме предузетника, а међудржавни Грчко-српски пословни савет функционише од марта 2005.

О значају рада Савета и других активности у правцу јачања привредне сарадње Србије и Грчке говори чињеница да та земаља, како у Привредној комори Србије наводе за Танјуг, остаје важан привредни партнер Србије, упркос дужничкој кризи, која је нанела велику штету економији те земље.

Грчка је, са више од две милијарде евра уложених у српску привреду, један од највећих страних инвеститора у нашој земљи, а врло битно је што безмало половина наведене суме представљају гринфилд инвестиције.

Капитал пореклом из Грчке присутан је у различитим сегментима наше привреде, а највећи је у банкарском сектору, где грчке банке имају удео већи од 16,5 одсто.

Грчке компаније су, од почетка ове деценије, уложиле десетине милиона долара и у развој малопродајног бизниса у Србији, а инвестирале су и замашна средства у хотелско-туристичке капацитете, индустрију цемента, информационе технологије и предузећа за обраду метала, дрвета и израду целулозе.

Подаци Привредне комере Србије, за прва четири месеца ове године, показују да је Србија, у поређењу са истим раздобљем прошле године, успела значајно да увећа властити извоз у Грчку, око 65 одсто,док је, истовремено, вредност грчких испорука на наше тржиште опала четири процента.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер