четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Борис Тадић и Ласло Шољом заложили се за решавање историјских неспоразума
Хроника

Борис Тадић и Ласло Шољом заложили се за решавање историјских неспоразума

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 12. октобар 2009.

Председници Србије и Мађарске Борис Тадић и Ласло Шољом заложили се у Будимпешти за решавање историјских неспоразума и утврђивање чињеница из Другог светског рата, због чега би требало да буде формирана мешовита научна комисија. Свако успоравање уласка Србије у ЕУ угрожава стабилност читавог Западног Балкана, рекао Борис Тадић уочи посете.

Председник Србије Борис Тадић допутовао je у Будимпешту, где ће, у наредна два дана, одржати серију састанака са највишим мађарским званичницима, укључујући председника Ласла Шољома, премијера Гордона Бајнаија и председника парламента Белу Катонома.

Председник Србије Борис Тадић и председник Мађарске Ласло Шољом заложили су се у Будимпешти за решавање историјских неспоразума, због чега би две земље требало да формирају мешовиту научну комисију.

Задатак те комисије би био да утврди чињенице из целог Другог светског рата, изјавио је Тадић после разговора са Шољомом, додајући да је за Србе и Мађаре од фундаменталног значаја да се створе услови за укупно помирење два народа, не са намером да се забораве злочини, већ да се утврди истина.

Србија за све националне мањине и етничке заједнице ствара најбоље могуће услове за развој, школовање, очување националног идентитета и исти захтев ће упутити свим државама у региону у којима живи српски народ, изјавио је Тадић.

Председник је рекао да Србија спроводи многе иницијативе о заштити мањинских права, омогућава директне изборе за националне савете, наставу на матерњем језику мањина, у складу са принципом одбране права властитог народа у региону.

Тадић је изразио очекивање да ће Мађарска размотрити могућност учешћа припадника српског народа у мађарском парламенту и да ће се стално радити на побољшању информисања и школовања на матерњем језику припадника српског народа.

"Основна идеја је стварање шанси за развој етничких националних заједница у нашим земљама. Мађарима у Србији и Србима у Мађарској морамо створити перспективу и будућност у њиховим земљама - Србији и Мађарској", истакао је председник Србије.

Тадић је најавио да ће Србија у наредних пет година саградити три моста на Дунаву, што ће имати огроман значај, не само за Србију, већ и за Европу.

Према речима Тадића, Србија би и зато требало да буде интегрисана у Европску унију (ЕУ), "јер се не ради само о нашем, већ и европском интересу".

"Искључиво интеграција Западног Балкана у ЕУ омогућава стабилност региона, његов економски развој и перспективу етничких заједница у земљама у којима живе", нагласио је Тадић.

Председник је изразио очекивање да ће Мађарска 2011. године, када буде председавала ЕУ, скренути пажњу на транспортни потенцијал Дунава, значај те реке за заштиту животне средине и на важност чишћења Дунава од бомби заосталих из НАТО бомбардовања 1999.

Председник Мађарске Шољом је оценио да је важно да се разјасни прошлост и да заједничка комисија академија наука Србије и Мађарске утврди истину о догађајима из 1944. и 1945.

"Реч је о утврђивању чињеница, а не о потери за кривцима", изјавио је Шољом.

Према Шољомовим речима, обострана је жеља Београда и Будимпеште да Србија што пре постане чланица ЕУ.

"Прикључење Србије ЕУ је елементарни интерес целог региона. Европска интеграција Србије је гаранција да ће етничке мањине остати тамо где вековима живе. Прикључење Србије има и економски значај", оценио је Шољом.

Преседник Мађарске је изјавио да је Србија исказала жељу да се прикључи гасоводу "Набуко".

У току дводневне посете Мађарској, председник Тадић ће се сусрести и са представницима Срба који живе у тој држави.

Министар за инфраструктуру Србије Милутин Мркоњић и мађарски министар саобраћаја Петер Хоник потписали су Споразум о међународном комбинованом транспорту робе и логистичкој услузи, као и Меморандум о развоју железничког Коридора 10.

Председник Тадић је уочи доласка у Будимпешту изјавио да се "постављањем препрека интеграцији Србије, као централној држави на Западном Балкану, успорава и улазак осталих држава региона у Унију и повећава опасност од дестабилизације тог подручја".

Председник Тадић је изјавио да Србија мора да настави убрзане реформе, да привуче нове инвеститоре и убрза привредни развој, али да много тога зависи и од саме ЕУ.

"Надам се да ће после ирског референдума Унија бити у стању да настави процес проширења. Тиме би Хрватска могла да доспе на убрзану траку, а сматрам да ће је, уколико она брзо уђе у ЕУ, следити једна по једна и друге државе западног Балкана", рекао је Тадић Непсабадшагу".

Тадић је поновио да је приоритет власти у Београду и даље европска интеграција Србије и очување њеног територијалног интегритета.

"Србија ће се и убудуће искључиво дипломатским и политичким средствима борити за очување територијалног јединства. Сачекајмо одлуку Међународног суда у Хагу, а када она буде донета спремни смо да преговарамо с албанским руководиоцима у Приштини о евентуалном компромису", истакао је Тадић.

Председник Србије није желео да прејудицира одлуку Суда и да, у том контексту, одговара на чисто теоријска питања.

"За нас је кристално јасно да се етнички мотивисана отцепљења сударају с међународним правом. У супротном би сепаратистички покрети кренули широм света", рекао је Тадић и додао да званични Београд "неће заборавити" да је и Мађарска признала Косово, али да "треба бити реалан".

"Уколико Суд донесе одлуку коју очекујемо, једна од опција је да ће неке земље повући своје признање независности Косова, а надам се да ће то учинити и наши мађарски пријатељи", рекао је Тадић.

Председник Тадић је рекао да има врло добре односе и са војвођанским политичарима мађарске националности.

"Мађарски пријатељи су тражили од нас да омогућимо формирање националних мањинских савета. Веома сам поносан што је тај закон донет, чиме мањине у Србији добијају сва права. И питање аутономије Војводине ћемо решити, а у току је расправа о томе која права ће бити пренета на покрајину", нагласио је Тадић.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер