Boris Tadić: Fejtov plan za sever Kosova neprihvatljiv za Srbiju

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da bi 2010. godina mogla biti godina u kojoj će za Kosovo i Metohiju biti pronađeno rešenje u skladu sa međunarodnim pravom i u pravcu doprinosa ostvarenju zajedničkih prioriteta, kao što je članstvo u EU.

Tadić je u govoru pred Savetom bezbednosti UN rekao da se pokazalo da je samoproglašena nezavisnosti Kosova bila samo još jedan od neuspešnih pokušaja da se nametnu jednostrana rešenja.

Stoga je, po njegovom mišljenju, neophodno da se u bliskoj budućnosti sputaju sve ekstremističke snage koje na Balkanu pokušavaju da svoju volju nametnu "starim metodama".

"Jednostrano proglašena nezavisnost nas nije približila, već nas je naprotiv još više udaljila. Zato je ona neodrživa", ukazao je predsednik Srbije i dodao da se mora pronaći hrabrost da se podstaknu umerene snage i ponovo izgrade mostovi, da se prevaziđu predrasude i različitosti i da se ukrote strasti.

Srbija, kako je objasnio, želi da se sve postojeće političke nesuglasice reše pregovorima, što će biti logična posledica savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti unilateralno proglašene nezavisnosti Kosova.

"To neće biti lako. Psihološke barijere su visoke, i poverenje mora da bude obnovljeno. Prvi korak je stvaranje svesti o tome da je 1990. godina neponovljiva.

Srbija je danas demokratsko i napredno društvo koje će se uskoro pridružiti Evropskoj uniji. Svi moramo raditi kako bi se naša zajednička budućnost ostvarila u najbližoj budućnosti", poručio je predsednik Srbije.

Tadić je naglasio da je, u međuvremenu, neophodno da se do trenutka iznošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde na sudije ne vrši pritisak novim priznavanjima nezavisnosti Kosova.

"Onoga trenutka kada Međunarodni sud pravde iznese mišljenje, imaćemo mogućnost da učinimo pomak unapred. Smatramo da je dijalog najefikasniji način da se dođe do održivog rešenja - opšteprihvatljivog i održivog ishoda, koji neće bezobzirno žrtvovati zajedničke geostrateške prioritete da bi se izašlo u susret jednostranim zahtevima i interesima", rekao je Tadić.

U međuvremenu, UN, prema Tadićevim rečima, moraju ostati nezaobilazni faktor mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji.

"Konstruktivni pristup koji je prihvaćen u UN, i u organizacijama koje rade pod supervizijom UN, stvorio je uslove da odgovorni učesnici u procesima na KiM deluju zajednički na poboljšanju života svih žitelja Pokrajine. To je učinjeno tako što su pred sve brojnijim konkretnim problemima statusna pitanja ostavljena po strani", naveo je Tadić.

Srbija, prema njegovim rečima, podržava takav pristup, što je dovelo i do konkretnih rezultata, poput potpisivanja Protokola o saradnji Euleksa i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Tadić je sa žaljenjem konstatovao da, i pored dobre volje Beograda, problemi u vezi sa carinom i funkcionisanjem pravosuđa u delovima Kosova i Metohije još nisu rešeni.

Predsednik Srbije je zatražio da se obaveze koje je na sebe preuzeo Savet bezbednosti po pitanju Kosova dosledno ispune, i da se na terenu sprovedu sva dogovorena rešenja - od Rezolucije 1244 do plana u šest tačaka generalnog sekretara UN.

Jedno od pitanja regulisanih tim dokumentima je nastup UNMIK-a u međunarodnim forumima, podsetio je Tadić, i dodao da je za Srbiju jedini prihvatljiv način da se glas administracije u Prištini čuje na multilateralnim skupovima upravo uz posredovanje UNMIK-a.

"Kosovo može i treba da učestvuje u multilateralnim i regionalnim forumima samo uz prisustvo predstavnika UNMIK-a, koji govori prvi, i sa pločicom na kojoj će pisati UNMIK-Kosovo ili lično ime učesnika", rekao je Tadić i ocenio da je odbijanje političkih predstavnika Albanaca u Prištini da se na taj način pojavljuju na međunarodnoj sceni čin samoizolacije.

Srbija, takođe, kako je dodao, smatra da uloga Kfora u očuvanju bezbednosti na Kosovu i Metohiji ne sme biti umanjena, a to se posebno odnosi na zaštitu srpskih manastira i drugih verskih objekata.

"Smatramo da predlog da se posao obezbeđivanja nekih od tih objekata ustupi lokalnim policijskim snagama neće doprineti poboljšanju krhke bezbednosne situacije. To je veoma važno budući da su i manastirske zajednice, koje bi bile najpogođenije takvim rešenjem, iskazale otvoreno protivljenje", rekao je Tadić.

Kada je reč o zaštiti srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu, Srbija, kako je dodao, smatra da je, zaslugom UNMIK-a, na tom polju učinjen znatan napredak, ali da je neophodno da EU postavi specijalnog izaslanika čiji bi zadatak bio da izdejstvuje saradnju vlasti u Prištini po pitanjima zaštite, konzerviranja i restauracije srpskih sakralnih objekata.

Tadić je, međutim, naveo i više uznemirujućih podataka koji svedoče o nespremnosti lokalnih vlasti da se problemi u ovoj oblasti reše, i pozvao UN da se ozbiljnije angažuju.

Osvrćući se na lokalne izbore na Kosovu, prošle jeseni, koje je raspisala administracija u Prištini, Tadić je rekao da su oni bili potpuno nelegitimni, budući da nisu održani u skladu sa Rezolucijom 1244, već na osnovu plana Martija Ahtisarija koji nema podršku Saveta bezbednosti UN.

"Pod zadatim okolnostima bilo je nemoguće da Srbija podrži izbore jer bilo je jasno da nema uslova da velika većina kosovskih Srba na njima učestvuje", rekao je Tadić, i izrazio žaljenje zbog toga što ta činjenica nije konstatovana u najnovijem izveštaju generalnog sekretara UN.

"Nastavićemo da podržavamo proces funkcionalne decentralizacije koja će biti prihvatljiva svim zainteresovanim stranama. Izbori koje je raspisala Priština su lažni početak tog procesa koji nas nikuda neće odvesti. Moramo raditi zajedno, kroz statusno neutralne organizacije, kao što je OEBS, kako bismo stvorili legitimni plan decentralizacije koji bi imao šansu da uspe", rekao je Tadić.

Predsednik Tadić je pred Savetom bezbednosti izrazio protest zbog opstruiranja i sprečavanja poseta državnih zvaničnika Srbije Kosovu i Metohiji, ističući da se vlasti u Beogradu dosledno pridržavaju dogovorenih procedura.

"Teško je zamisliti naš doprinos poboljšanju situacije na terenu ako nam se uskraćuje mogućnost da radimo sa srpskom zajednisom širom Kosova i Metohije", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije je izneo nedavni primer zadržavanja ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovića u blizini Štrpca, a potom i njegove "nasilne deportacije" od strane Kosovske policije, i pozvao nadležne međunarodne institucije da u budućnosti spreče takve zloupotrebe.

"Politička neslaganja oko statusa ne smeju u budućnosti rezultirati ovako drastičnim uskraćivanjima osnovnih ljudskih prava", rekao je Tadić.

"Ovakva klima radikalne netolerancije može samo doprineti tome da broj povrataka interno raseljenih osoba, koji je, i prema izveštaju generalnog sekretara UN, veoma nizak, bude još niži. Za više od 200.000 Srba koji su bili žrtve etničkog čišćenja pravo na povratak je i dalje uskraćeno. Na žalost, albanske vlasti izgleda žele da pošalju poruku koja glasi - prihvatanje jednostrano proglašene nezavisnosti je uslov da budete izvan arbitrarnog domašaja policije", ocenio je Tadić.

Predsednik Srbije se na kraju govora osvrnuo i na "krhku" bezbednosnu situaciju na severu Kosova, ističući da sve oštrija retorika kojom Euleks opisuje legitimne srpske institucije u tom delu Pokrajine, nazivajući ih "paralelnim", ni na koji način ne doprinosi stabilnosti.

"Jedine paralelne institucije na Kosovu su one koje su proistekle iz jednostrano proglašene nezavisnosti. Samo njihovo postojanje je kršenje Rezolucije 1244. Ako Euleks, Kfor, ili bilo ko drugi, želi da kritikuje neku vlast na Kosovu, neka počne od vlasti koju su unilateralno obrazovali Albanci u Prištini bez saglasnosti Saveta bebzbednosti UN, i uz jasno kršenje principa međunarodnog poretka", poručio je Tadić.

Predsednik Tadić je upozorio i na pogubnost planova za nametanje takozvanog "konačnog rešenja" na severu Kosova, kojim se nasilno želi sprovesti takozvani Ahtisarijev plan na celom području Pokrajine.

"Ta strategija može biti primenjena samo uz upotrebu drakonskih i nedemokratskih mera prema srpskoj zajednici na severu Kosova. Oni koji najavljuju takve planove snose isključivu odgovornost za destabilizaciju situacije koju ovakav konfliktni scenario sasvim sigurno i ima za cilj", objasnio je Tadić.

Predsednik Srbija je zaključio da takve namere odgovaraju samo ekstremistima, i izrazio očekivanje da će Kfor i Euleks zaštititi srpsko stanovništvo na severu Kosova od agresivnih ambicija koje stoje iza najavljenih poteza administracije u Prištini.

Tadić je, uoči sednice Saveta bezbednosti UN, rekao RTS-u da je jedan od razloga zbog kojeg učestvuje na sednici Saveta bezbednosti poslednje istupanje Pitera Fejta.

"Kancelarija visokog predstavnika, ni sam Piter Fejt, ne rade unutar mandata Ujedinjenih nacija, niti je plan Martija Ahtisarija plan koji je Savet bezbednosti potvrdio, niti doneo na svojim zasedanjima", rekao je Tadić.

"Jedino ono što su prihvatile UN može biti delotvorno na Kosovu i Metohiji, a plan o nekakvoj integraciji i reintegraciji severnog Kosova u takozvanu državu Kosova je apsolutno za Srbiju neprihvatljiv i siguran sam da neće biti realnost ni u narednom period niti ikada u budućnosti", rekao je Tadić.

Fejt "nije prvi put izneo u javnost ocene koje destabilizuju situaciju i koje, prema mom mišljenju, predstavljaju značajnu opasnost za sve nas koji živimo na Zapadnom Balkanu i sve nas koji pokušavamo da rešimo na jedan miran konstruktivan način probleme vezane za budući status Kosova i Metohije", kazao je Tadić.

On je kazao da je tome razgovarao sa Ban Ki Munom, kao i o tome da Srbija prihvata da Kosovo pod oznakom UNMIK-a nastupa u svim regionalnim forumima.

"Nije namera Srbije da blokira regionalne procese i zaustavi život već da odbrani svoj teritorijalni integritet i da se ponaša principijelno i da poštuje međunarodno pravo", rekao je Tadić.  

On je naveo da je sa Ban Ki Munom razgovarao i o izjavi odlazećeg predsednika Hrvatske Stjepan Mesića da bi ukoliko bi se raspisao referendum o odvajanju Republika Srpske od BiH i time srušio Dejtonski sporazum vojskom prekinuo koridor u bosanskoj posavini.

"Namera Srbije je da upozori i da opasne izjave i reči koje ne iskazuju potrebnu odgovornost za situaciju za koju se svi zajedno nalazimo nisu dobrodošle u našem regionalnom političkom saobraćanju", rekao je Tadić.

On je naveo da Srbija ne želi da na bilo koji način poremeti svoje bilateralne odnose sa Hrvatskom i dodao da se sa Hrvatskom može postići konstruktivan dijalog i reši niz pitanja koja se tiču sunarodnika koji žive u Hrvatskoj, zaštiti kulturnog blaga obe zemlje i rešavanje pitanja nestalih lica.

(RTS)