четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Бојан Пајтић: Ми смо и до сада били неслободно друштво; Србију воде хохштаплери којима је важније да не изгубе један глас него то што ће бити изгубљен један живот
Хроника

Бојан Пајтић: Ми смо и до сада били неслободно друштво; Србију воде хохштаплери којима је важније да не изгубе један глас него то што ће бити изгубљен један живот

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 01. април 2020.

 Цео свет је схватио озбиљно пандемију овог вируса, сем председника Србије и његових сарадника, који су збијали шале на рачун короне, говорећи како се ради о најсмешнијем вирусу за кога је ракија најбоља превенција.

Следио сам се када сам видео колико одушевљење представника власти је изазвала опаска да је сада право време да жене крену у шопинг у Милано. Руководство ове државе се спрдало са болешћу која је у неким земљама већ односила људске жртве. Каква су то људска бића којима је смешан вирус који (у том тренутку) већ увелико убија људе у неким другим земљама? Управо њихова неодговорност и одсуство благовремене реакције су довели да се вирус у Србији несметано ширио, док је већина земаља увелико водила битку против короне. Па, Вучић је пре само неколико дана био у Мађарској и не само да није отишао у карантин као сви одговорни светски политичари који су се нашли у ризичној ситуацији него ужива у демонстрацији своје моћи и бахатости – за њега не важе ни Устав ни закони. Qуод лицет иови, нон лицет бови – каже за Данас Бојан Пајтић, редовни професор Правног факултета у Новом Саду, одговарајући на питање Данаса колико озбиљно схвата пандемију вируса у свету и код нас.

* Све ово што нам се дешава за нас су нове околности, па како је живети у затвореном простору и под посебним режимом, полицијским часом, ванредним стањем?

– Ми смо и до сада били неслободно друштво, тако да ограничења људских права за нас нису значајна новина. Велики број наших људи још увек живи у заблуди да то што нам слободу није одузео Немац или Турчин, него Србин – значи да смо слободни. Ванредно стање за нас није ништа ново, јер смо ми под овим режимом и заборавили шта значи одговорна власт која поштује права и слободе грађана. Разлика је само у томе што су уставна права и слободе грађана Србије (као што су слобода медија, право на обавештеност, изборно право или слобода мишљења и изражавања) у последњих осам година били ограничавани ради очувања власти једног човека, а сада, по први пут, режим ограничава уставна права са разлогом који је ваљан, а то је очување здравља грађана.

 * Да ли сте предузели све неопходне мере заштите које су препоручене и како се Ви и ваша породица сналазите у самоизолацији?

– Моја супруга је лекарка и професорка на Медицинском факултету, тако да нам је, већ са првим назнакама доласка короне на наше просторе, прописала, практично, породични протокол заштите од вируса. Нажалост, заштитна опрема за већину здравствених радника у Србији је прибављена тек пре неколико дана. Време ће врло брзо показати да ће наша земља, због тога, бити међу државама које ће имати највећи проценат инфицираних лекара и техничара. Ситуацију погоршава и то што је тестирање на вирус у Србији, упркос препорукама СЗО – сведено на минимум, што по правилу доводи до већег броја оболелих. Трагична је некомпетентност и неодговорност људи чија је одговорност у држави највећа.

* Како испуњавате дан и чиме се бавите, да ли налазите неке нове послове за које до сада нисте имали времена?

– Завршавам чланак у коме, за потребе заједничког пројекта правних факултета у Новом Саду и Сегедину, компарирам поједине правне институте. Читам неколико књига у исто време, гледам филмове, а оно што је убедљиво најважније – проводим са својом децом више времена него икад.

* Спадате ли у ону групу која је у паничном страху од невидљивог непријатеља и шта код вас највише изазива страх?

– Не плашим се за себе, јер сам у годинама и у кондицији у којој тешко да могу бити сматран ризичном групом. Међутим, плашим се за моје родитеље и друге старије чланове породице. Мислим да се мало ко у овој земљи плаши самог вируса. Много већу бојазан изазива чињеница да државу, у условима овакве кризе, воде неодговорни хохштаплери којима је важније да не изгубе један глас на изборима него то што ће бити изгубљен један живот. Вучић је, иако је вирус већ био детектован у Србији, инсистирао да листу СНС потпише педесет хиљада људи, иако је законски услов за предају само 10.000. Режиму је био важнији маркетиншки ефекат од чињенице да су четрдесет хиљада људи, потпуно непотребно, изложили стајању у редовима и потенцијалној зарази. Исти тај Вучић је, иако је у Србији корона већ узимала свој данак, одржао митинг у кругу фабрике Крушик, да би пред изборе ублажио негативне ефекте скандала везаног за оца министра полиције. Сада се сви чуде што је Ваљево епицентар заразе, а то је једини град у коме је одржано тако масовно окупљање након што је корона почела да хара нашом земљом.

 * Председник Србије каже да је добро што је завладао страх код пензионера, јер да није тако била би пуна гробља.

– Та особа увек за своје промашаје криви неког другог. Некада сатанизује опозицију, некада медије, некада друштвене мреже, сада стигматизује пензионере и дијаспору. Прво је, да не би опала излазност на изборима (што би угрозило легитимитет његовог режима) – омаловажавао опасност од заразе. Међутим, када је враг однео шалу и видело се да ће Србија, због неспремности здравственог система, бити међу најугроженијим земљама, одједном се, од стенд ап комичара који збија шале на рачун короне, претворио у задушну бабу која нариче, у директном преносу, због невоље која нас је снашла.

* На друштвеним мрежама кружи иницијатива да се председнику Србије због страха који уноси међу грађане забрани да се обраћа док траје вирус корона и да уместо њега то чине лекари. Али он је ипак председник.

– Апсолутно подржавам ту иницијативу. На сваки минут информација које нам да морамо да трпимо 10 минута манично-депресивних успона и падова, ред кукања – ред еуфорије… Њему је Србија кауч, а целокупна јавност колективни психијатар, при чему, у овом случају, психијатар још и плаћа болесника, уместо да буде обрнуто. Свако Вучићево излагање је атак на живце и имунитет грађана Србије, а знамо да корона најефикасније савладава управо организме са ослабљеним имунитетом. Након Вучићевих пресова чак и Брнабићкине и Лончареве тираде падају на нас као дажд на измучену чељад.

* Да не претерујете мало, па сам председник тврди да је за читаво ово време пандемије направио само једну једину грешку, што је дозволио Србима да се из иностранства врате у Србију?

– Тешко ми је да одлучим шта је већи безобразлук: да ли то што се та особа понаша као да је Србија његова приватна прћија у коју он пушта кога и кад хоће, да ли то што тврди да је направио ЈЕДНУ грешку, а буквално је само грешке и правио у протеклих неколико недеља, или је ипак најгоре то што црта мете на челу нашој дијаспори. Одлична му је дијаспора када годишње из земље оде 100.000 људи, па он прогласи како је смањена незапосленост, сјајно му дођу ти наши земљаци који потом шаљу дознаке, па се он хвалише како је порасла платежна моћ грађана, али та дијаспора има једну „ману“, због које је и мрзи – никада није гласала ни за њега, ни за Тому Николића. Обојица су, увек и на свим изборима, побеђивали у затворима, али никад на бирачким местима у Лондону, Берлину, Паризу или Њујорку, тамо где је емигрирала памет ове земље.

* Колико су вас уплашиле језиве слике гомиле кревета на Београдском сајму?

– Од било које слике са Сајма, гора је слика председника који са садистичким задовољством изговара како ће морати да за грађане, који га плаћају и који су му претпостављени, морати да смисли нешто горе од Сајма. Велика је трагедија за Србију то што је у тешким временима води човек који се не може похвалити емоционалном стабилношћу.

* Цела Србија је стављена у изолацију и својеврсни карантин. Слично је и у другим земљама. У чему се ми ипак разликујемо?

– У томе што већину тих земаља воде одговорни и озбиљни људи, а нас Вучић, Брнабићка и Вулин.

* И поред свих политичких неслагања, да ли у овим тренуцима има солидарности у Србији?

– Како да не. Мојој мајци, која живи у Кикинди, чим се ситуација погоршала, прве комшије су понудиле да, уместо ње, обаве буквално све набавке и омогуће јој да, док год траје опасност, не напушта стан. Много је дивних људи у Србији. Само зато ћемо, упркос свему, опстати.

У земљи силан, напољу ситан

„Карл Билт можда није био најбоље информисан, али је очигледно да Европљани сматрају да је Вучић предалеко отишао у вулгарном интимизирању у спољној политици, називајући првог човека Кине – својим братом. Видео сам на друштвеним мрежама прилог холандске телевизије у коме су исмевали толику понизност председника Србије. То што смо мала држава, не значи да Вучић треба да нас унижава својим поданичко-снисходљивим односом према сваком значајнијем страном државнику. Политичар који је у земљи силан, а ван земље ситан, није државник, него незрели политикант.“

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер