Бојан Босиљчић: Како сам склоњен у РТС због емисије о "Београду на води"

 У Радио телевизији Србије (РТС) још постоје емисије које у „бункеру“ чекају да буду објављене или једноставно не дочекају да виде светлост дана, јер се баве темама које критички пропитују поступке власти. С друге стране, непожељни новинари склањају се из информативног програма у друге, мање политички обојене редакције.

Тако емисија дугогодишњег аутора РТС-а Бојана Босиљчића под називом „Разголићени град: Савски амфитеатар у раљама Београда на води“, више од три године чека „склоњена“ са програма, јер износи примедбе на пројекат од националног значаја. Босиљчић, који у РТС-у сада уређује страни програм из културе, где, како каже, „нема места његовом ауторском перу“, наводи за Данас да је томе претходила богата историја цензурисаних и склоњених емисија.

– По повратку на РТС после десетогодишњег суђења због отказа који ми је уручио Александар Тијанић а због интервјуа где сам констатовао урушавање програма из културе на РТС-у и „заслугу“ за то урушавање приписао њему, предложио сам нови „Разголићени град“ где је прва емисија, по логици ствари, требало да буде посвећена Савском амфитеатру и пројекту који је тада, у марту 2016, тамо управо почињао да цвета под именом „Београд на води“. Мој предложени синопсис је прихваћен од тадашњег главног уредника, Небојше Брадића. Дан пред емитовање емисије која је била готова и спремљена, обавештен сам од стране поменутог главног уредника да Разголићени град, „овакав какав је“, не може у програм. Одлука је наводно била директорова. Објашњавано ми је како у емисији не ваља ово и оно. Када сам за емитовање донео другу емисију замишљеног серијала, ону посвећену Чубури и њеним преизграђеним улицама у којима више нема сунца нити места у канализационим цевима, главни уредник ми је рекао да ни та емисија не може да се емитује, јер садржи „скривену комуникацију са гледалиштем“. Серију сам окончао пре него што је иједна емисија угледала светлост екрана. У међувремену снимљена, трећа емисија серијала, о наше две тада постојеће железничке станице, нисам ни нудио за емитовање, Сада су све три емисије у бункеру Радио-телевизије Србије, а ја уређујем страни програм из културе, где, јасно, нема места мом ауторском перу, навео је Босиљчић. У међувремену, о чему је Данас већ писао, прошле године се на интернету појавила поменута емисија, од људи који су, кажу, желели да је заштите од цензуре.

Раде Вељановски, пензионисани професор Факултета политичких наука, каже за Данас да је евидентно да се у информативним емисијама РТС-а не појављују новинари који су способни да отварају и критичке теме, а да опет није могуће да их у тако великој медијској кући нема. То, како каже, показује да РТС никако није сервис јавности већ сервис власти.

– Када се гледа информативни програм РТС-а просто је незамисливо да не постоје професионалци који би били спремни да тај програм раде другачије. Може се са сигурношћу претпоставити да такви људи у тако великој кући има, јер лично знам да је један број њих прошао и студије на факултету на коме сам предавао, знам шта су ти људи научили и шта су били спремни да раде. Међутим, њима се то очигледно не допушта. Ја не видим бивше студенте да се појављују у информативном програму, иако су били талентовани и добри, а са друге стране, видим да је један број афирмисаних новинара морао да оде са РТС-а, каже Вељановски.

Он истиче да је у недавном сведочењу новинарке Н1 Наташе Миљковић најбитнији детаљ који говори о томе како се покушаји да се направи тема критична према стварности па и власти, коментарише на уредничким колегијумима.

– То значи да је тај уређивачки однос постао формалан, да се иде ка томе да мора да се спречи критичко и другачије мишљење, поготову када је у питању критика институција и власти, што је апсолутно недопустиво. РТС би морао да буде пример како се отварају теме. Случај Крушика, Јовањице, Јутке, случајеви непримереног понашања према девојкама и женама од разних насилника, то су случајеви какве би јавни сервиси у Европи, држали у жижи пажње јавности и показали би примером како се те теме аналитички раде, предњачили би у томе међу другим медијима. Наш РТС као да се труди да такве теме склони од очију јавности, да их маргинализује, да оне не постоје, што апсолутно доказује да то није сервис јавности, него сервис власти, наводи Вељановски и додаје да је нужна трансформација РТС из државне телевизије у јавни сервис и тај процес мора да се доведе до краја.

Директор и главни уредник РТС-а Драган Бујошевић није одговорио на позиве Данаса за коментар.

(Данас)