Бобан Стојановић: И ове године сведочимо да избори у Србији нису поштени, чак ни у процесу кандидовања, где на неким листама имамо проблем лажних изјава подршке бирача

Политиколог Бобан Стојановић каже да и ове године сведочимо да избори у Србији нису поштени, чак ни у процесу кандидовања, где имамо проблем лажних изјава подршке бирача на неким листама, што су утврдили неки чланови Градске изборне комисије.

„Често се чује да изборни резултати зависе од оног ко броји гласове, а ја бих рекао да изборни резултати зависе и од оног ко има могућност да различитим фантомским листама прикупи потписе потребне за кандидовање, а онда тај неко узме одређени проценат гласова, па то оде у оне бачене гласове, па се то пропорционално распореди странкама, највише наравно оној која је освојила највише гласова“, појашњава Стојановић за Н1.

Додаје да је проблем настао после ванредног стања 2020, када је одлучено да осим јавних бележника, изјаве бирача могу да оверавају и градске управе, односно општински оверитељи.

„Мислим да код јавних бележника не постоје неправилности, они узимају огроман новац на оверавање изјава подршке, тако да мислим да не би то ризиковали“, оцењује Стојановић.

С друге стране, каже да општински оверитељи, односно „општине имају базу наших података, и они могу да узму бирачки списак, да извуку 100, 200, 300 имена, да упишу њихове податке“.

„Ти људи постоје, њихови ЈМБГ су исправни и онда буду прихваћени“, додаје.

Међутим, наводи да је ове године ситуација мало боља, јер ни на једној листи нема 2.000, 3.000 или 5.000 лажних потписа, као што је био случај на прошлогодишњим изборима.

„Ове године ми делује да су почели да буду опрезнији, али ове године су људи у ГИК препознали неке људе који нису дали своје потписе подршке. Кад видите да су изјаве подршке на некој листи само општински оверитељи оверавали, верујте ми да та листа има нешто проблематично“, оцењује.

Истиче да то све говори у каквом систему живимо.

„Овде нема ни ‘д’ од демократије, ‘с’ од слободних избора, ‘п’ од поштених избора“, закључује.

Додаје да су разне калкулације у игри и да је ствар са фантомским листама, заправо, покушај да што више њих остане испод цензуса, па да се онда ти гласови расподељују.

Додаје да је од суштинске важности за опозицију да „сви који су близу цензуса да га прескоче, а било би добро да се ове фантомске листе нису кандидовале, али не можете ником забранити да се кандидује“.

Предстојећи избори ће бити пети избори од доласка напредњака на власт, четврти ванредни, и за сада је проглашено 13 листа на републичком нивоу, још неколико чека на потврду и 12 листа на београдском.

„Искрено, претпостављали смо да ће нешто мање листа бити ове године, али то се није десило. Опет ћемо имати скоро 20 листа на нивоу републике, и више на београдском нивоу него прошле године“, указује.

Помоћ средњошколцима је у ствари помоћ њиховим родитељима

Коментаришући синоћње гостовање председника Александра Вучића на ТВ Пинк, када је најавио нову помоћ за средњошколце и студенте и критиковао иницијативу виђених интелектуалаца и јавних личности ПроГлас, Стојановић каже да не зна зашто је Вучић изабрао проглас као некаквог политичког противника, „посебно што је у то убацио (глумицу) Светлану Бојковић и (глумца и редитеља) Драгана Бјелогрлића, јер становници Србије воле њихове улоге“.

А када се о дељењу помоћи ради, каже да угрубо у Србији има 250.000 средњошколаца и када се то помножи са 85 евра односно 10.000 динара помоћи, коју ће заправо добити њихови родитељи, долазимо до цифре од 2.500.000.000 илити око 21,3 милиона евра, што је далеко више од пет милиона евра, колико држава годишње издваја за омладинску политику.

„То није брига о средњошколцима, то је брига о њиховим родитељима… Вучић кад не може да реши проблем, он хоће да створи перципцију да он брине о људима и да покушава да им реши проблем. Његова циљна категорија су 45+, чија деца хоће да оду из земље. Он хоће да створи перцепцију да ради на томе да млади остану у Србији“, закључује Стојановић.

(Н1)