Blic: Zbog gradnje male hidroelektrane, kristalno čista rečica Brevina, kvaliteta vode prve klase i deo rezervata prirode - završiće u cevima i sa izbetoniranim koritom

Kristalno čistu gorsku lepoticu Brevinu, pritoku Studenice, nećemo više moći da gledamo onakvu kakva je oduvek bila jer je zbog male hidroelektrane “pakuju” u cevi. Investitor “Brevina” d.o.o. iz Kraljeva pre godinu dana dobio odobrenje Ministarstva građevinarstva da počne izgradnju.

Betoniranje korita rečice

I ne samo da je građevinci koji grade MHE preusmeravaju u cevi, no i bukvalno betoniraju njeno korito. Investitor je “Brevina” d.o.o. iz Kraljeva, koji je pre godinu dana dobio odobrenje Ministarstva građevinarstva da počne izgradnju. Inače, firma “Brevina” postala je privremeni povlašćeni proizvođač električne energije takođe u martu prošle godine, a dozvolu je izdalo Ministarstvo rudarstva i energetike.

– Poučeni tužnim prizorima sa ostalih reka u slivu Ibra, bojimo se da je idilični predeo oko Brevine, na samo par kilometara od manastira Studenica, u opasnosti da se promeni zauvek i pretvori u jalovi kamenjar na mestu rečnog korita. Kvalitet vode na ovoj reci je prve klase, a gradnja hidroelektrane na njoj preti i populaciji potočne pastrmke, rakova i celokupnoj biosferi, kao i izvorima u njenoj blizini – kažu za Blic iz Udruženja “Sačuvajmo planinske reke Kraljeva”.

Rečica Brevina pregrađena je zemljano-kamenom barijerom uzvodno od vodozahvatne građevine u dužini od oko 40 metara. Kroz putni propust uvedena je u običan zemljani kanal, dok je prirodno korito ostalo potpuno suvo. Na trasi cevovoda obavljeno je nasipanje puta tako da je širina korita redukovana.

– Vodozahvatna građevina se nalazi u III stepenu zaštite gde je gradnja dozvoljena, ali se postavlja pitanje celishodnosti gradnje MHE u rezervatu. Kada smo obišli radove iznenadili smo se – radnici su postavljali betonsku kocku usred rečnog korita, iz koga su vodu skrenuli sasvim preko puta. Nikoga od nadzornih organa nismo zatekli kako bi nam pojasnili zašto to rade – kažu iz ovog Udruženja.

Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, u izveštaju za projekat „Smernice za održivo planiranje i upravljanje slivnim područjima malih hidroelektrana u zaštićenim prirodnim dobrima” navodi da gradilište MHE „Brevina“ predstavlja tipičan primer narušavanja koncepta zaštite prirode.

Čemu zaštita?

Iz Udruženja “Sačuvajmo planinske reke Kraljeva” kažu za Blic da im nije jasno čemu uopšte služi zaštita prirodnog bogatstva jer je park Golija uredbom Vlade Srbije stavljen pod zaštitu, i to zbog “mnogobrojnih vodenih objekata i pojava u vidu izvora planinskih vodotoka i tresavskih jezera”. 

(Blic)