Blic: Sindikati hoće da ruše Vladu

Sindikati su očekivali, Vlada je najavljivala, ali do pregovora nije došlo tokom jučerašnjeg dana. Bilo je samo nekih kratkih konsultacija. Uvek smo za razgovore i rešenje problema, kažu u sindikatu, upozoravajući da je njima svejedno da li će do cilja stići razgovorima ili štrajkovima. Fakat je da država nema dovoljno novca u budžetu za dalja dotiranja penzionog fonda, jer sada Vlada mora da namiri skoro 50 odsto ili nekoliko stotina milijardi dinara. Sve i da hoće, novca jednostavno nema. S druge strane, gotovo svi sindikati tvrde da je na sceni “socijalni lapot” i zbog problema sa penzijama najavljuju obaranje Vlade.

Problem neodrživog sistema finansiranja penzionera star je decenijama i to jeste vruć krompir koji je nasleđen, za koji ova vlada nije odgovorna i koji više ne trpi odlaganje rešenja. Sada na sto zaposlenih imamo 85 penzionera i 45 onih koji ne rade i takva situacija nije više moguća. Bez rasta i razvoja, dakle uvećanja bruto društvenog proizvoda, sindikati mogu tražiti šta hoće, a Vlada može obećati sve što mora. Ekonomska realnost će biti jedina mera koja će odrediti iznos penzija. To nije, kažu ekonomisti, proizvoljna i dogovorna kategorija.

"Narednih godina je na udaru tekuća potrošnja države, zatim kontrola rasta plata u javnom sektoru i svođenje novca koji ide u penzioni fond u realne okvire. Usvajanjem Zakona o budžetskom sistemu, u narednih pet godina penzije mogu da iznose 10 odsto od bruto društvenog proizvoda (BDP) i samo se na taj način obezbeđuje održivost sistema. Ako raste bruto domaći proizvod, a opada procenat koji se izdvaja za tekuću potrošnju, to ne znači i smanjenje plata i penzija. Naprotiv, one će apsolutno da rastu", kaže profesor dr Jurij Bajec.

Naravno, nije problem što budžet dotira penzije, jer to rade i druge zemlje, čak i bogata Nemačka. Kada ne bi bilo transfera novca iz budžeta u Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, teško bi se mogla isplatiti gotovo polovina svih penzija. Ono što je neodrživo je stopa izdvajanja koja je sada visoka i za koju nema pokrića u realnom novcu, pa Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF u Srbiji, s razlogom konstatuje da je sadašnji udeo penzija u BDP-u blizu 14 procenata, što je mnogo.

"Gledajući zemlje Evrope, mnogi konkurenti Srbije, nove članice EU i zemlje poput Mađarske, Poljske i baltičke zemlje, imaju manje odnose izdvajanja za penzije u odnosu na BDP. Na primer, Rumunija ima potrošnju za penzije od osam odsto BDP-a, ali je izglasala i implementirala svoju penzionu reformu", smatra Lisovolik.

Privredni rast i neminovno kresanje trošenja novca iz državne kase, moraju biti dva paralelna, sinhronizovana procesa. Jedino tako je moguće do “zelene grane” i, kako to definiše ministar Rasim Ljajić, “do dugoročno održivog rešenja”. Stavovi da smo banana država kojom upravljaju drugi, da nam je MMF kriv i da bi plate i penzije bile veće kada bismo bili samostalni u odluci, prema oceni ekonomske struke ne odgovaraju činjenicama.

"Insistiranje na zaštiti prava penzionera na sadašnjem nivou direktno će ubrzati smanjivanje broja zaposlenih i otežati buduće isplate penzija. Penzija predstavlja stečeno pravo, ali kako će se stečeno pravo isplaćivati ukoliko za pet godina budemo imali više od dva miliona penzionera i manje od 1,5 miliona zaposlenih", upozorava ekonomista Miodrag Zdravković.

Predstavnici pet sindikalnih organizacija kažu da će ulice postati uzavrele. Ljubisav Orbović, sindikalni lider, ponavlja više puta izrečeni stav koji se lepo razume, jer je jasno šta i kako će sindikati organizovati.

"Mi ćemo nastaviti sa prikupljanjem potpisa za smenu Vlade Srbije, počev od danas u 12 sati, štrajkovima po granskim sindikatima i velikim protestom u Beogradu na dan kada taj zakon bude usvajan, ako ne bude promenjen",kaže Orbović.

(Blic)