Блиц: Од броја оболелих, а који нису вакцинисани, 1,23 одсто је морало у болницу; Вакцинисаних је смештено у болницу 0,16 одсто, ревакцинисаних 0,06, а три недеље после ревакцинације свега 0,02 одсто

 Ризик да ревакцинисани три недеље после примљене дозе заврше у болници због ковида мањи је више од 50 пута него код оних који нису вакцинисани. Могућност добијања пнеумоније је до 15 пута мања код вакцинисаних у односу на оне који су се разболели а нису добили ниједну вакцину. У болницу није примљен ниједан пацијент који је примио вакцину Фајзер или Астра Зенеку.

"Блиц" ексклузивно објављује прве прелиминарне резултате истраживања спроведеног у Србији, студије која још траје, а којом је праћено да ли се и колико вакцинисани грађани разбољевају у односу на општу популацију односно, невакцинисане. Истраживањем су обухваћени разбољевање и клиничка слика вакцинисаних и невакцинисаних грађана, учесталост пнеумоније и колико је оболелих хоспитализовано. Једноставно речено, како је вакцинација али и свака вакцина посебно - одрадила посао.

Истраживање је рађено у Крагујевцу, али се због броја обухваћених грађана може слободно сматрати репрезентативним и на нивоу целе Србије.

Подаци су из крагујевачког Дома здравља, преко ког се региструју сви вакцинисани и оболели у овом граду. Истраживањем је обухваћен период од 1. јануара до пре око две недеље, 31. марта, а у истраживање је укључено 28.630 вакцинисаних и преко 100.000 невакцинисаних.

Пнеумонија: Три пута мања вероватноћа већ после прве дозе

Већ ту имамо прве најшире резултате - од невакцинисаних оболело је 8,11 одсто, а од вакцинисаних 2,03 одсто. Бројка се смањује с ревакцинацијом на 1,17 одсто, а три недеље након ревакцинације је 0,57 одсто. Ефикасност три недеље након ревакцинације је 92 одсто. Ови поприлично охрабрујући подаци настављају се и кроз анализу колико је вакцинисаних у односу на оне који нису примили вакцину добило упалу плућа или морало на болничко лечење.

Тако је од 8.272 оболела који се нису вакцинисали (8,11 одсто) пнеумонију добило 1,57 одсто, а у болницу је морало од укупног броја њих 1,23 одсто. Упалу плућа међу вакцинисанима је добило 0,56 одсто, ревакцинисаних 0,25 досто и три недеље после ревакцинације 0,11 одсто. Практично: три пута је мања вероватноћа да се добије пнеумонија само с једном дозом, шест пута мањи је ризик код ревакцине, а три недеље после ревакцинације је за 15 пута мањи него код невакцинисаних.

Бројке вакцинисаних у болници: Само 0,02 одсто три недеље после друге дозе

Колико је невакцинисаних, вакцинисаних, ревакцинисаних и грађана који су се разболели три недеље после вакцине морало у болницу?

Од броја оболелих, а који нису вакцинисани, 1,23 одсто је морало у болницу. Вакцинисаних је смештено у болницу 0,16 одсто, ревакцинисаних 0,06, а три недеље после ревакцинације свега 0,02 одсто. Прецизно: од 28.630 вакцинисаних у болницу је морало шесторо грађана који су се разболели три недеље после ревакцине.

Дејан Баскић, руководилац истраживања, професор на Медицинском факултету и специјалиста микробиологије, каже за “Блиц” да после првих резултата истраживања нема сумње - треба ли се вакцинисати или не.

- Вакцина смањује број оболелих, тежу клиничку слику и број хоспитализованих. Да ли се неко разболео? Да јесте, али треба узети у обзир каква је била клиничка слика. Не посматрамо само број оних који су се разболели већ и колико је пацијената морало у болницу, а тај податак који је добијен необориво сведочи лакшој слици разбољевања вакцинисаних. Дакле, не треба избегавати, већ се треба вакцинисати - поручује професор Баскић.

Најмање болесних са Фајзером

Истраживањем су добијене и бројке за сваку вакцину коришћену у Србији.

Разлика између вакцинисаних и невакцинисаних је драстична. Када је реч о односу међу вакцинама иако има разлике у обољевању - добијању ковида - испоставило се да нема драстичне разлике у клинчкој слици.

Најмање оболелих међу вакцинисанима је код грађана који су примили Фајзер. Од укупног броја вакцинисаних ковид је добило; 2,3 одсто који су примили Астра Зенеку, 2,2 одсто кинеску вакцину, 1,8 одсто руску и 1,1 Фајзер. Пнеумонија се развила код 0,7 оних који су примили кинеску, исте вредности, 0,3 одсто, имају руска и Астра Зенека и 0,1 одсто Фајзер. У болницу је примљено 0,2 одсто грађана који су примили кинеску, 0,1 руску и ниједан пацијент који је примио Фајзер или Астра Зенеку.

Професор Баскић каже да је кинеска вакцина показала да спорије развија заштиту, руска и Астра Зенека је развијају подједнаком брзином, док је Фајзер практично најбржи.

- Али они што је најбитније јесте да све вакцине делују - каже професор Баскић.

"Блиц" је пре неколико дана објавио и прво истраживање како која вакцина ствара антитела, а које је радио Институт за примену нуклеарне енергије (ИНЕП). Резултати ИНЕП-а и истраживање спроведено на бази података Дома здравља Крагујевац практично се подударају и употпуњавају слику о значају вакцинације. Према анализи ИНЕП-а, грађани Србије најбрже су развили имунитет на ковид вакцином Фајзер, и то две недеље након прве вакцине, за нијансу спорије Спутњиком. Кинеској вакцини треба дуже да створи антитела, посебно код старијих од 70 година и нарочито код мушкараца.

(Блиц)