Блиц: Нови могући референдуму у РС - улазак у НАТО и отцепљење?

 Република Српска неће стати само на референдуму о Дану Републике, обзнанио је председник РС Милорад Додик, који је и лидер СНСД.

По Додиковим најавама, извесно је да би народ у РС могао да каже свој став око уласка БиХ у НАТО, али и отцепљењу од БиХ, што је као циљ за 2018. наведено у СНСД декларацији „Република Српска – слободна и самостална“.

Како је објашњено, то ће се десити уколико до краја 2017. не буде видљивих процеса и мерљивих резултата успостављања позиција РС у складу са Анексом 4. Дејтонског мировног споразума – Устава БиХ. Једноставније речено, уколико јој не буду враћена овлаштења дата Дејтоном.

- На основу резултата референдума, органи власти РС ће Федерацији БиХ предложити мирно раздруживање и обострано истовремено признање, да се на простору БиХ од тада самосталних држава формира унија држава БиХ, са отвореним границама, слободним кретањем људи и роба. Након утврђивања самосталног статуса, РС без одлагања треба да затражи приступање ЕУ уз прихватање њених правних тековина – наводи се у Декларацији усвојеној на страначком Сабору у априлу 2015, када је Додик поново изабран за председника странке.

Међутим, и сам лидер СНСД је у каснијим изјавама ублажавао став из Декларације.

- Наш став ће се знати 2018. Ми нисмо никакви авантуристи и деструктивци него смо озбиљна странка. Ако буде потребе, биће још референдума до 2018. Показали смо да их можемо организовати – изјавио је Додик и у ноћи када су се чекали резултати референдума о Дану Републике.

- Ако Бошњаци и Хрвати одлуче "да", ми ћемо гласати за "не". Онда опет нема НАТО. Нису у праву они који тврде да се такав референдум не може одржати, јер БиХ не може ући у НАТО без пристанка РС - изјавио је Додик.

Међутим, политички аналитичар Радомир Нешковић сматра да се референдум о НАТО може спровести у Српској, али да се њиме не би ништа добило.

- Одлука би важила само за Републику Српску. Међутим, шта је са другим делом БиХ, где би они донели одлуку да желе у НАТО? Онда долазимо на 1991. годину када су два народа била за независну БиХ, а један против. Онда се долази у сукоб који се мора завршити или да БиХ не уђе у НАТО или да уђе – каже Нешковић.

Сматра и да се много не би постигло ни са референдумом о самосталности РС.

- Народна скупштина РС нема надлежност да спроведе референдум о самосталности, јер би био неуставан и довео би до сукоба у БиХ.

Чак и да се одржи тај референдум, не можете се спровести у Дистрикту Брчко. И шта ће вам самостална РС ако Брчко остаје у саставу БиХ?! Према томе, референдум о самосталности РС завршио би се нестанком РС или цепањем на најмање три дела – сматра Нешковић.

Истовремено, потпредседник СНСД Радован Вишковић открио је да постоји могућност да у РС буду расписани референдуми и о неким мање политичким питањима.

- Зашто бежати од тога да политичари сутра имају став свог народа пре доношења неких кључних одлука? Колико ми је познато, у ФБиХ припрема се питање приватизације једног од оператера телекома, који ради на простору овог ентитета. Зашто не питати грађане о томе? Зашто сутра не питати и грађане РС и грађане ФБиХ да ли су сагласни да се, рецимо, енергетски сектор приватизује? На овај начин, колико год ми себе представљали као изабране представнике из народа, ми не можемо понети одговорност читавог народа по питању доношења тако значајних одлука – изјавио је Вишковић за портал Вијести.ба.

Да би референдуми могли да постану честа пракса у РС може се тумачити и из тврдњи Милорада Додика да ће РС унапредити технику расписивања и одржавања референдума, како би он могао да буде лакше и проведен.

У првом реду, РС ће формирати властите бирачке спискове, како не би зависила од Централне изборне комисије, а размишља се и о увођењу електронског гласања.

Гласало 55,77 одсто грађана

На референдум о Дану Републике, од 1,2 милиона грађана са гласачким правом, на референдуму је гласало 680.116 или 55,77 одсто грађана РС.

Међутим, ова бројка се не слаже са другим подацима. Тако, например, иста Комисија је објавила да је примљено укупно 1.3337.000 гласачких листића, од чега су остала неупотребљена 655.724 листића. Разлика је, према томе - 681.726.

Као провера послужио је податак да је 679.012 листића било важеће, док је 2.264 неважећих. Када саберемо, поново добијамо - 681.276.

Колико грађана је заиста изашло на референдум, питање је на које ће Комисија вероватно убрзо одговорити.

(Блиц)