Блиц: Може ли ико да стопира одржавање референдума о Дану РС?

 Може ли ико да стопира одржавање референдума у Републици Српској? Да ли су ПИК, који је јуче позвао на неодржавање или високи представник у БиХ Валнетин Инцко довољно моћни да блокирају тај процес? Или, ипак, све зависи од председника РС Милорада Додика и сутрашњих разговора са српским државним врхом у Београду?

Одговор на ово питање, бар када је реч о институцијама и телима унутар БиХ је кратак и јасан - ни ПИК, нити високи представник међународне заједнице у БиХ немају моћ да спрече одржавање референдума.

Чак и да ПИК затражио од високог представника да поништи референдум у РС, таква одлука не би имала упориште у праву, па самим тим не би била ни обавезујућа за Српску. Отворено је, међутим, питање, шта ће сутра државни врх Србије на челу са премијером Александром Вучићем и председником Томиславом Николић поручити Додику и Србима из РС. Неки инострани аналитичари очекују да Вучић прикаже способност и спремност да спрводи европску политилку, док други очекују јасну подршку рефередуму.

Али, кренимо редом.

Политичка моћ и имагинарна овлшћења

Када је реч о моћи ПИК и високог представника, правни стручњак и бивши судија Уставног суда БиХ Крстан Симић каже да су досадашње одлуке доносили не на принципу права него с позиције политичке моћи и имагинарних овлаштења, која су сами себи прописали.

- Њихово деловање тешко је уклопити у било који правни систем. Ипак, високи представник је доносио одлуке које су егзистирале у правном систему БиХ, попут наметања закона, смењивања људи, кршења права на рад, блокирања рачуна, и то без икакве судске одлуке. То је било послератно време. Сада је у БиХ ипак постигнут неки напредак. Сматрам да наставак таквог безакоња у овако недовршеној држави не би било примерено – каже Симић.

За разлику од ПИК, о коме нема ни слова у Уставу БиХ, нити у Уставу РС, високи представник и његова канцеларија (ОХР) помињу се у чланом ИИ Анекса 10 Дејтонског мировног споразума.

Колику моћ има високи представник?

Изворни задазак високог представника је да прати примену Мировног споразума, нарочито његовог цивилног дела. Углавном се помиње координација и блиска сарадња са странама потписницама Дејтона, али је у пракси све изгледало другачије.

На принципу политичке силе и санкција, шеф ОХР је масовно смењивао функционере у БиХ, нарочито оне из СДС због наводне подршке тадашњим хашким бегунцима Радовану Караџићу и Ратку Младићу.

Високи представник је наметао чак и законе, од којих су неки касније усвојени гласовима домаћих посланика, све под претњом санкцијама.

Међутим, председник РС Милорад Додик тврди да је томе дошао крај, да евентуална одлука високог представника Валентина Инцка о референдуму неће бити објављена у „Службеном гласнику РС“, што би требало да значи да није ни обавезујућа.

Шта је то ПИК?

С друге стране, ПИК су формирале светске силе након успостављања мира у БиХ. У децембру 1995. године у Лондону је одржана Конференција о имплементацији мира чији је циљ био мобилисати међународну подршку за провођење мира. Састанак је резултирао успостављањем Савета за имплементацију мира (ПИК).

Тај савет се састоји од 55 земаља и организација које на различите начине пружају подршку мировном процесу – обезбеђујући новац, дајући трупе у састав ЕУФОР или директно проводећи операције у БиХ.

Лондонска конференција је такође довела до успостављања Управног одбора ПИК који, под председавањем високог представника, функционише као извршни орган ПИК.

Чланице Управног одбора су: Француска, Италија, Јапан, Канада, Немачка, Русија, САД, Велика Британија, Председништво ЕУ, Европска комисија и Организација исламске конференције (ОИЦ), коју представља Турска.

Управни одбор високом представнику даје политичке смернице, а један од најважнијих састанака десио се 1997. године у Бону када је ПИК затражио од високог представника да смени са дужности јавне званичнике који крше „законски преузете обавезе и Дејтонски мировни споразум, те да, када то сматра неопходним, наметне кључне законе уколико их не усвоје законодавна тела БиХ“.

Након тога је и настао термин „бонска овлашћења“, која означајаву санкције које изриче ОХР.

Управо је Управни одбор ПИК заседао у уторак у Сарајеву, када је власт РС позвана да не одржи референдум с питањем: „Да ли подржавате да се 9. јануар и даље слави и обележава као Дан Републике Српске?“

Шта значи порука ПИК-а?

Политичка аналитичарка из Сарајева Ивана Марић сматра да се Управни одбор ПИК понашао по принципу „да нешто кажу, али да ништа не кажу“.

- Вратили су лоптицу властима у БиХ, да се договарају како знају. Једино су могли да осуде референдум, али ништа друго нису могли да ураде. То је и добро јер је крајње време да политичари у БиХ почну преузимати одговорност и озбиљно се бавити политиком – каже Марићева.

Сличног мишљења је и политички аналитичар из Бијељине Срђан Перишић, који наглашава да практично не постоји препорука ПИК јер се оне доносе консензусом, а познато је да се Русија и овај пут оградила.

- До сада се тумачило да се одлуке и препоруке ПИК морају провести, али сада се променила свест о томе. Када томе додате и чињеницу да закључци ПИК нису донесени консензусом, то практично значи да они никога ни не обавезују – закључује Перишић.

Уставни суд коначан, али немоћан

Након седнице УО ПИК све очи су поново упрте у Уставни суд БиХ, који би требало да заседа 17. септембра.

Чак су и страни амбасадори у својим закључцима подсетили да се пред тим судом налази захтев Бакира Изетбеговића за забраном референдума, али и захтев из Народне скупштине РС да Уставни суд БиХ преиспита одлуку из децембра 2015. године, када је Дан РС 9. јануар прогласио неуставним.

Према мишљењу правних експерата, Уставни суд БиХ не би требало да се бави Одлуком НС РС о расписивању референдума, јер он по правилу разматра само законе и пресуде нижих судова. Међутим, ако би Уставни суд БиХ ипак одлучио да донесе привремену меру о забрани референдума, таква одлука би, према Уставу БиХ, била правно обавезујућа, иако су политичари из РС већ обећали да она не би била испоштована.

Тек тада би настала заврзлама, јер је непоштовање одлука Уставног суда БиХ кривично дело, док највиши функционери истовремено имају имунитет за поступке и дела у оквиру својих функција.

Ни Федерација БиХ не поштује одлуке Уставног суда

Док Уставни суд БиХ „тренира строгоћу“ на случају референдума у Српској, око 30 његових одлука није спроведено, и углавном се односе на Федерацију БиХ и њене кантоне.

То је снажан аргумент власти у РС да не попусти, као и чињеница да већину гласова имају бошњачке и иностране судије које су давно требало да буду замењене домаћим, али бошњачки политичари за то не желе ни да чују.

Слободан Попадић 

(Блиц)