Блиц: Косово је само почетак - 10 ствари које ћемо мењати у новом Уставу

 Србији предстоји промена Устава, а најболнија је брисање преамбуле о Косову. Брисел од нас тражи да до уласка у ЕУ променимо најмање шест чланова у највишем правном акту, а већ следеће године да изменимо начин избора чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца, на шта смо се обавезали Акционим планом за поглавље 23.

1.      Бирање чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца - уместо именовања у Скупштини да постану саморегулаторно тело (МОРАМО)

2.      Брисање преамбуле о Косову - како би Бриселски споразум био примењив у пракси (ТРАЖИ СЕ ОД НАС)

3.      Смањење броја посланика - СНС, СПС и њихови коалициони партнери залажу се за смањење посланика са 250 на 150 (ЖЕЛИМО)

4.      Промена начина бирања председника државе - Томислав Николић заложио се за избор председника у парламенту, подржавају га и неке опозиционе странке (МОЖДА)

5.      Слободно препуштање мандата посланика странци - јасно у Уставу истакнути да мандатом слободно располаже посланик (МОЖДА)

6.      Увођење повереника за информације од јавног значаја и равноправност у Устав - дати им могућност да предлажу законе (МОЖДА)

7.      Увођење интегративне клаузуле - примат европског законодавства над домаћим (МОРАМО)

8.      Омогућавање странцима са пребивалиштем у Србији да гласају за локалне органе власти (МОРАМО)

9.      Омогућавање грађанима Србије да гласају за европски парламент (МОРАМО)

10. Поједностављење процедура за измену Устава - Србија ће до уласка у ЕУ најмање два пута морати да мења највиши правни акт, а за то јој је неопходна двотрећинска већина у Скупштини и више од 50 одсто изашлих бирача на референдуму (МОЖДА)

За већину ових ставки, неопходно је расписивање референдума. Устав предвиђа да премабула о Косову може да се мења искључиво уз сагласност грађана.

Бриселски споразум неуставан

- Да би споразум Београда и Приштине био примењив, у Уставу не треба да пише да је КиМ део Србије. Иако се Уставни суд није изјаснио о Бриселском споразуму, јасно је да је он неуставан. То се очигледно мора решити до краја 2017. и то је један од послова који отежавају позицију манадатара - каже за “Блиц” Владимир Петров, професор Уставног права.

Пред улазак у ЕУ, а врло вероватно истовремено са одржавањем референдума о чланству у Унији, грађани Србије ће одлучивати и о примату европских закона над домаћим.

Обавезне измене

- На крају процеса придруживања у Устав ће бити уведена интегративна клаузула, која предвиђа да закони који су усвојени у Бриселу, аутоматски важе и у Србији. Такође, у највишем правном акту требало би буде наведено гласање грађана Србије за Европски парламент, али и гласање странаца са пребивалиштем у Србији за локалне органе власти - наводи др Владимир Међак, правни саветник у преговарачком тиму Владе за приступање ЕУ.

Највеће странке у Србији више пута су се заложиле за смањење броја посланика у Скупштини Србије, са 250 на 150, док је Томислав Николић предложио да се председник државе бира у парламенту.

(Блиц)