субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Блиц: Датум преговора за чланство у ЕУ ако Косову дозволимо учешће на форумима?
Хроника

Блиц: Датум преговора за чланство у ЕУ ако Косову дозволимо учешће на форумима?

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 27. септембар 2011.

Уколико би се променила политика Владе у Немањиној 11 према регионалним споразумима које је потписало Косово, Србија би могла да добије датум преговора за чланство у ЕУ, сазнаје “Блиц”. Брисел је ову поруку послао београдским властима пре неколико дана, а до децембра, када Савет министара треба да донесе коначну одлуку, Србија има времена да покаже своју конструктивност. Брисел очекује од власти у Београду и да покаже добру вољу у изналажењу новог и прихватљивог решења за учешће косовских институција у свим регионалним споразумима.

Како за “Блиц” каже добро обавештени извор из врха власти, регионална сарадња, односно имплементација споразума и учешће на форумима Србије и Косова нису постављени као услов београдским властима.

- Прихватање учешћа Приштине на форумима и потписивање споразума који недостају били би за ЕУ позитиван сигнал из Београда. Датум преговора био би изгледнији него што је то сада случај - каже “Блицов” саговорник.

Србија је до сада на форумима и састанцима условљавала присуство својих представника учешћем косовских. Годинама уназад битна окупљања, не само регионалног карактера, обележена су проблемима како и под којим знаком учествује Косово. Чак и да је добијена та епизода дипломатске битке, Србија је међутим, повремено остајала и без учешћа на значајном скупу. Косово је учесник на преко 40 различитих иницијатива које Србија мање-више оспорава.

Међутим, датум отварања преговора о пуноправном чланству је, грубо речено, ипак политичка одлука која је на Савету министара ЕУ. Како за “Блиц” каже добро обавештени извор, Србији на том путу недостаје регионални споразум о транспорту са Косовом који је за Брисел изузетно значајан. Међутим, још већи проблем је функционисање Цефта споразума.

И пре извештаја Европске комисије о напретку Србије, а који би требало да буде познат 12. октобра, готово је извесно да ће Србија добити позитивну оцену, а тиме и препоруку за статус кандидата. Међутим, до децембра, када се доноси коначна одлука, и статус кандидата може бити угрожен уколико се погорша ситуација на северу Косова. 

Иако је Влада формално испунила све услове, у наредном периоду треба да покаже и да се сви усвојени закони примењују јер није довољно само донети прописе. Отуда је благонаклон савет европских партнера да ће до децембра бити и даље надгледано да ли се “ради или је Србија ушла у предизборну кампању”.

Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС), каже за “Блиц” да тренутно нема разлога да Србија добије негативну оцену када је реч о статусу кандидата. Било би јако незгодно и за ЕУ ако Србија не добије кандидатуру...

У сету такозваних европских закона Скупштина Србије усвојила је до сада 14 који су неопходни за добијање статуса кандидата. Влада Србије је утврдила још седам предлога закона који се тренутно налазе пред усвајањем: закон о јавној својини, закон о изменама и допунама Закона о пребивалишту и боравишту, закон о патентима, законик о кривичном поступку - ЗКП, закон о парничном поступку - ЗПП, закон о изменама и допунама Закона о железници и закон о реституцији.

До краја године према Акционом плану требало би да се усвоји још пет закона.

- Али постоји читав корпус обавеза које се подразумевају, од ССП па до посвећености регионалној сарадњи. Услов је била и пуна сарадња са Хашким трибуналом и чињеница да су изручени сви хашки бегунци велика је ствар, али ту посао није завршен јер ће поједине земље и Европска комисија испитати околности под којима бегунци нису били доступни - каже наша саговорница.

Она додаје да је одређени број држава скептичан и када је реч о статусу кандидата.

- Велика Британија, Ирска, Холандија не гледају благонаклоно на однос Србије према јединству и целовитости БиХ. Али ипак најсензибилније се прате догађаји на Косову, а посебно како власт у Београду утиче на ситуацију на северу - истиче директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС).

Милица Делевић, директорка владине Канцеларије за европске интеграције, каже за “Блиц” да је и после мишљења Европске комисије реално очекивати да се настави усклађивање наших закона са правним оквиром ЕУ.

- Оцена комисије ће се заснивати на ономе што је урађено и биће посматрано и који су закони донети и како они се примењују. Биће значајно и све оно што се уради од објављивања мишљења, па до састанака Савета ЕУ у децембру - поручује Делевићева.

Поводом медијских написа да Приштина размишља о смени шефице преговарачког тима Едите Тахири, Борислав Стефановић каже да то за Србију не би било лоше.

- Едита Тахири често наступа као неко ко неће договор. Поставља максималистичке захтеве од којих не одустаје. Пошто оно што је она покушавала да постигне углавном није испуњено, Приштини треба жртва - сматра Стефановић.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер