Блиц: Ако Шешељ одустане од одбране, ускоро би био на слободи

Нема правне препреке да Претресно веће Хашког трибунала не усвоји захтеве Војислава Шешеља како би он почео да припрема своју одбрану, слажу се адвокати који су заступали странке у Хашком трибуналу. Међутим, тешко је објаснити Шешељево инсистирање на одбрани будући да би доказни поступак захтевао вишегодишњи продужетак боравка у притвору Трибунала.

У противном, према тврдњама стручњака за хашке процесе, уколико би лидер радикала одустао од одбране и одлучио се само за уводну и завршну реч, казна коју би могао да добије не би била дужа од осам година, колико је већ провео иза решетака. Постоји још једна, мање реална солуција, а то је да Шешељ тражи да своју одбрану спрема са слободе. У том случају, каже адвокат Зденко Томановић, држава Србија би морала да се ангажује по том питању.

- Шешељ ће све учинити због принципа, колико год га то коштало - кажу у Српској радикалној странци.

Други, пак, Шешељево понашање доживљавају као инат, будући да се Међународни суд за ратне злочине налази у временском теснацу јер мора да заврши све случајеве до 2014. На то да се Трибуналу жури указује и конфузија у Претресном већу које се пре два дана поделило по питању Шешељевог захтева за ослобађање, и направило својеврстан преседан тиме што је пресуду практично донело унапред.

- Поражавајуће је то што се Претресно веће, по правилу 98 бис, упустило у оцењивање доказа, мада то нису морали да учине. Очигледно је да су се у Већу поделили и очито да следи осуђујућа пресуда - оцењује за „Блиц” адвокат Бранислав Тапушковић.

Он додаје да та казна „не може да иде ван оквира времена које је Шешељ провео у притвору”.

Суд је наложио Шешељу да до 17. јуна достави списак сведока и доказног материјала, док је лидер СРС поручио да доказног поступка одбране неће бити уколико му не буде испуњено пет захтева. У супротном, рекао је да ће се одлучити само на уводну и завршну реч „јер таква одбрана нема смисла”.

Шешељ тражи да се регулише статус Зорана Красића као његовог правног заступника и да им се омогући привилегована комуникација, да буде обустављен дисциплински поступак против његовог правног саветника Бориса Алексића пред Удружењем адвоката, као и да његову одбрана финансирају УН. Поред тога, Шешељ тражи да му се достави захтев Тужилаштва из 2005. за покретање поступка против њега због непоштовања суда и да се преведе више хиљада страница материјала, уз његове две књиге, које је приложио као доказ одбране.

Зоран Красић, Шешељев правни заступник, каже за „Блиц” да би лидер СРС, у случају да његови услови буду усвојени, тражио две године за припрему сведока.

- Тужилаштво је своје сведоке пет година „учило да певају”, па може Шешељ да добије барем две - каже Красић.

Тапушковић истиче да Шешељ има право да добије исти временски период за припрему одбране колико је добило и Тужилаштво. Међутим, он истиче да је тешко питање како ће се Хашки трибунал снаћи у ситуацији када треба да усвоји Шешељеве захтеве јер је „доведен у апсурдну ситуацију“ због инертности Тужилаштва.

- У овом случају није поштовано правило 21 Статута Хашког трибунала, према коме поступак мора да буде брз и правичан. А како поступак да буде правичан када су Тужилаштву за доказни поступак биле потребне четири године. Притом, осам година је прошло од када је Шешељ у притвору - каже Тапушковић.

Томановић, међутим, не види ниједну препреку да Шешељ спреми своју одбрану, „а Трибунал прихвати његове услове и докаже да ће суђење бити фер”.

Према његовом мишљењу, то што је Веће пре два дана по правилу 98 бис одбило његов захтев за ослобађење, не мора да значи да ће коначна пресуда бити осуђујућа. Како каже, случај Милана Милутиновића то демантује. Он као „охрабрујућу чињеницу” види и то што је председавајући Претресног већа Жан-Клод Антонети издвојио своје мишљење.

(Блиц)