уторак, 05. јул 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Бизнис инсајдер: Југославија на трећем месту у свету по висини инфлације 1993. године
Хроника

Бизнис инсајдер: Југославија на трећем месту у свету по висини инфлације 1993. године

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 19. април 2014.

Мислите да је Србија 1993. године имала највећу инфлацију у историји? Нисте далеко, али, ако је нека утеха, било је и горих. И то у неким земљама од којих то никада не бисте очекивали. "Бизнис инсајдер" је објавио листу највећих хиперинфлација на свету, уз анализу како је до њих дошло.

1. Мађарска
  • Дневна стопа инфлације: 207 одсто

  • Август 1945. - јул 1946.

  • Удвостручавање цена на сваких 15 сати

Мађарска је после Другог светског рата била економски уништена земља. Око 40 одсто капитала уништено је током сукоба, а ствар је погоршала и мегаломанијска производња током рата за потребе Хитлерове Немачке.Немачка своје дугове никад није вратила, а Мађарска је остала да се сама сналази.

Осим тога, када је потписан мир са савезницима 1945. године, Совјети су овој земљи наложили да плати огромну одштету, која је у време хиперинфлације износила између 25 и 50 одсто мађарског буџета. Монетарну политику земље у то време је контролисала посебна савезничка контролна комисија, којом су управљали Совјети и која је Мађарској наложила да штампа новац како би платила одштету. Иако су банкари из централне банке Мађарске упозоравали да то није добра идеја, од одлуке се није одустало и настала је највећа хиперинфлација у историји светске економије.

2. Зимбабве

  • Март 2007 - новембар 2008.

  • Дневна стопа инфлације: 98 одсто

  • Удвостручавање цена на сваких 25 сати

Стрмоглави пад економије Зимбабвеа десио се након земљовласничких реформи Роберта Мугабеа 2000. и 2001. године, када је одузео имовину белцима и дао је већинском црном становништву. Ово је довело до пада производње од 50 одсто током наредних девет година.

Дошло је и до дефицита у буџету због умешаности у рат у Конгу и лоших социјалистичких реформи. Истовремено, становништво се масовно селило због сиромаштва, чиме се смањила база за порезе, док је јавна потрошња само расла. Влада је због тога прибегла монетизацији фискалног дефицита, што је довело до катастрофалне инфлације.

3. Југославија и Република Српска

  • Април 1992. - јануар 1994.

  • Дневна стопа инфлације: 65 одсто

  • Удвостручавање цена на сваких 34 сата

Распад Совјетског савеза довео је до рапидног смањења међународног значаја Југославије, која је до тада била значајан геополитички играч који је повезивао Исток и Запад.

То је довело до распада земље и стварања неових држава по етничким границама. Трговина међу деловима дотадашње земље пропала је, а за њом је следио и пад призводње.

Југославији су наметнуте и међународне санкције, које су додатно уништиле економију. Нова држава која је задржала старо име задржала је и гломазни државни апарат, што је допринело државном дефициту. У покушају да монетизује дефицит, Народна банка је изгубила контролу над штампањем новца и створила хиперфинфлацију.

4. Вајмарска Немачка

  • Август 1922. - децецмбар 1923.

  • Дневна стопа инфлације: 21 одсто

  • Удвостручавање цена на сваких 3 дана и 17 сати

Хиперинфлација је Вајмарску Немачку погодила након пораза у Првом светском рату. Немачка је након рата морала да плати огрому одштету земљама победницама. "Квака" је била у томе што те репарације Немачка није могла да плати у својој валути, већ је била приморана да продаје марке у замену за локалне валуте земаља победница. Када су одштете стигле на наплату у лето 1921. године, дошло је до хиперинфлације, а марка је девалвирала.

5. Грчка

  • Мај 1941 - децембар 1945.

  • Дневна стопа инфлације: 18 одсто

  • Удвостручавање цена на сваких 4 дана и 6 сати

Буџет Грчке доживео је драматичан преокрет 1939. године, са суфицита од 271 милиона драхми на дефицит од 790 милиона у 1940. години. Све се додатно погоршано када су силе Осовине напале ову земљу крајем 1940. године.

Додатни притисак на економију представљала је одлука марионетске власти коју су контролисали окупатори да Грчка на својој територији издржава 400.000 војника сила Осовине.Док су се приходи од пореза смањивали, Грчка је прибегла монетизацији.

(Бизнис инсајдер)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер