Бизнис и финансије: Вучић и Николић се као опозиција оштро противили продаји Телекома, а Влада сада жели да прода 58 одсто компаније

Већ месецима се у јавности воде полемике око тога да ли је продаја Телекома оправдана. Не месецима, већ заправо годинама.

Када је данашња власт била опозиција, тадашња власт је покушавала да приватизује ово предузеће. Тада му је одређена вредност од 2,2 милијарде евра, што значи да је купац 51% удела морао да издвоји 1,4 милијарде. Једини понуђач, аустријски Телеком, сматрао је да је то превише.

Тадашња опозиција, Томислав Николић и Александар Вучић оштро су се противили продаји Телекома, па су крајем априла 2011. године поднели кривичне пријаве против тадашњег премијера Мирка Цветковића и чланова Владе.

Сада се дешава слично, само је опозиција мало тиша. После ротације на позицијама, садашња Влада Србије отпочела је процес продаје 58 одсто акција ове компаније, а опозиција се буни.

Агенција за приватизацију објавила јавни позив за прикупљање необавезујућих понуда за учешће у продаји, који су, према оценама стручњака, прилично еластични те се очекује велики број понуђача.

Захтев за достављање документације заинтересовани могу да поднесу најкасније до 23. јула Агенцији, а рок за подношење необавезујућих понуда за куповину Телекома је 2. август. Право на учешће имају домаће и стране компаније које су последње три године пружале услугу мобилне телефоније, и имале приходе у телекомуникационим услугама веће од 500 милиона евра.

Економисти кажу да су критеријуми за постајање власником Телекома веома широки. Млађен Ковачевић, члан Академије економских наука, се противи продаји ове компаније као и приватизацији предузећа из области телекомуникација и енергетике, или пољопривредног земљишта.

Неки други економисти, попут Љубомира Маџара, сматрају да је Телеком већ почео да губи битку са конкуренцијом и да га зато треба продати.

„Телеком не мора да се прода, али је добро да се приватизују компаније тамо где има конкуренције. Мислим да је приватизација оправдана, али је оправдано расправљати и о моделу приватизације, односно који би модел био најбољи. Стратешком партнеру не би требало да дамо Телеком ако не добијемо добру понуду“, рекао је економиста Милојко Арсић.

Брокер и сарадник Б&Ф-а Ненад Гујаничић каже да ће се на продаји Телекома свакако зарадити, али истиче да су претерана очекивања да ће цена бити много већа него прошлог пута када је расписан тендер.

„Најпре треба спровести корпоративизацију Телекома, што не значи ово што се сада дешава. То значи да би компанија требало да буде котирана на берзи, да транспарентно послује, да буде под лупом инвестиционе јавности и самим тим би и резултати пословања били бољи“, истиче Гујаничић.

Јавност и даље нагађа колика би могла бити вредност ове компаније, али све је више оних који тврде да ће цена бити доста нижа од оних 1,4 милијарди динара тражених пре неколико година. Званично, Телеком је процењен али његова вредност је тајна.

Оно што је за сада сигурно је то да је донета чврста одлука о продаји. За сада се против ње буне највише Јединствени синдикат Телекома Србија и неколико опозиционаих партија. Шира јавност је чини се, незаинтересована за ову тему. Или је бар много мање заинтересована него у Словенији, чији Телеком ће се такође наћи на јавној лицитацији.

(Бизнис и финансије)