четвртак, 14. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Бивши високи званичник СДБ на суђењу Јовици Станишићу и Франку Симатовићу у Хагу: Станишић није био агент, већ у "професионалној вези" с ЦИА
Хроника

Бивши високи званичник СДБ на суђењу Јовици Станишићу и Франку Симатовићу у Хагу: Станишић није био агент, већ у "професионалној вези" с ЦИА

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 16. октобар 2019.

Бивши високи званичник Службе државне безбедности (СДБ) Србије Владо Драгићевић изјавио је пред хашким судом да некадашњи шеф те службе Јовица Станишић "није био агент Централне обавештајне агенције (ЦИА)", већ да је са ЦИА био "у професионалној вези".

"Могу да се закунем да ни ја, ни Станишић, нисмо били агенти ЦИА", рекао је Драгићевић као сведок одбране на суђењу Станишићу и његовом сараднику Франку Симатовићу - Френкију, оптуженима за ратне злочине над несрбима у Хрватској и БиХ, 1991-95.

Станишићев бранилац Ијан Едвардс претходно је сведока питао: "Да ли сте ви икада били агенти ЦИА?", алудирајући на јучерашње сведочење бившег британског амбасадора у Србији сер Ајвора Робертса, који је, на сугестију тужиоца, потврдио да је Станишић био "тајни агент ЦИА".

"Могу да се закунем да никада нисам потписао ниједан документ о сарадњи с ЦИА", одговорио је Драгићевић који је био начелник Управе СДБ Србије за међународну сарадњу.

Упитан "каква је била природа односа" Станишића и његових с представником ЦИА у Београду, од 1992. године и потом, Драгићевић је одговорио: "То је била искључиво професионална природа. Био је то прави професионални однос".

Драгићевић, који је, по својим речима, присуствовао свим састанцима Станишића с представником ЦИА, прецизирао је да је то била "веза" у којој је Станишић "наступао као представник једне службе према другој служби" и "размењивао податке за које је имао овлашћење".

"Агент то одобрење нема, даје податке сам, за новац или друго... Негде се то зове издајник", казао је сведок.

За сарадњу Станишића с ЦИА, у којој је и сам учествовао, Драгићевић је казао да се "базирала на разумевању", а састојала се од "размене информација од користи за обе стране". Као пример навео је да је СДБ Србије 1992. представнику ЦИА доставила "све податке" о војно-политичкој ситуацији у Републици Српској Крајини, који су били "важни за примену Венсовог мировног плана".

"Био је то прави професионални однос, за који смо сматрали да може донети корист нашој служби и земљи", рекао је Драгићевић.

По сведоку, тема првог сусрета Станишића са службеником ЦИА почетком 1992. била је "како да се утиче на политичаре".

"Не могу да се сетим на које, али (тадашњи председник Србије Слободан) Милошевић је био један од њих", казао је Драгићевић.

Описујући однос Станишића с Милошевићем, сведок је рекао да је Милошевић "гајио изузетно неповерење према Станишићу".

"Не бих то назвао страхом, али, рецимо, неповерење... Већина из Милошевићевог уског круга није волела Станишића".

Милошевићева супруга Мирјана Марковић отворено је, по Драгићевићу, показивала "потпуно непоштовање" према Станишићу зато што је имала "посебну замисао како би ствари требало да се одвијају", а ни шеф СДБ Србије се с њом није слагао. Драгићевић је данас остао при исказу који је дао на првом суђењу Станишићу и Симатовићу 2011. године. У том сведочењу он је казао да је Станишићеве контакте са ЦИА одобрио Милошевић, кога је СДБ извештавала о "најважнијим детаљима" разговора, али не и о "професионалним стварима о којима председник државе није требало да се информише".

Представника ЦИА, чије име у судници није помињано, највише су интересовале "информације СДБ Србије са терена у Хрватској и БиХ", као и "Милошевићеве активности", сведочио је Драгићевић. СДБ је "покушавала да објасни Милошевићев приступ" и "достављала податке које је ЦИА тражила".

Сведок је изјавио и да је 1993. године "у неколико наврата ишао у источну Босну с представником ЦИА" да би "проверили да ли на одређеним местима, за које је ЦИА имала податке, постоје масовне гробнице" несрба.

"Касније је и амерички државни секретар Мадлен Олбрајт дошла да се увери у постојање масовних гробница", додао је Драгићевић.

Званични протокол о сарадњи СДБ Србије и ЦИА био је потписан 1996. године, а Американце су највише занимали спровођење Дејтонског споразума, безбедност америчких војника и борба против међународног тероризма. У оквиру те сарадње, 1995. године је био успостављен "пункт ЦИА" у Републици Српској, уз помоћ СДБ Србије, рекао је Драгићевић.

Он је сведочио и о Станишићевом доприносу ослобађању више од 450 војника Унпрофора које су босански Срби узели за таоце у мају 1995. године.

"Станишић је на своју иницијативу, уз одобрење Милошевића, предузео кораке да таоци буду ослобођени. Милошевић је био скептичан да се било шта може учинити. У то време Милошевић није имао контакте с Војском Републике Српске због санкција Србије према РС", рекао је Драгићевић.

Процена СДБ Србије је, како је рекао, била да су се "ствари отеле контроли" и да узимање талаца "штети свим Србима".

У првом сусрету током кризе с таоцима, Станишић, кога је Драгићевић пратио, покушао је да председнику РС Радовану Караџићу у Бијељини "објасни негативне аспекте и последице" узимања талаца, укључујући "могући напад НАТО у циљу њиховог ослобађања".

Разговори су били "тешки и мучни", а Караџић је "тражио материјалну и логистичку подршку Србије коју ми нисмо могли да му обећамо", казао је сведок. Лидерима Срба у Книнској крајини, Милану Мартићу и Милану Бабићу, који су такође били присутни, Станишић је рекао да је "лудост" идеја о проглашавању уједињења Републике Српске Крајине и РС, чему су они били склони.

Станишић је касније покушавао да убеди и команданта Војске РС Ратка Младића да пусти таоце. "Искључива одговорност за узимање талаца пада на ВРС и генерала Младића", оценио је Драгићевић, додавши касније да је то била и одлука политичког врха РС. По речима Драгићевића, СДБ Србије је имала и "непроверене информације" да је тадашњи командант Ратко Младић "хтео да убије Станишића, Симатовића и мене кад смо били у његовом штабу у Хан Пијеску".

Сведок је изјавио да је Станишић због заслуга у ослобађању талаца, а касније и ослобађању француских пилота оборених авиона, 1996. у Паризу добио "медаљу француске обавештајне службе ДГСЕ". Исте године, делегација СДБ Србије на челу са Станишићем, у којој је био и Драгићевић, посетила је ЦИА. Делегација америчке обавештајне службе била је у Београду у марту 1996, рекао је он.

Драгићевић је потврдио да је ЦИА у званичним документима оценила да је "СДБ Србије врло успешна служба која се успешно носи с десним екстремизмом у спровођењу мировне политике државних органа и председника" Милошевића. Сарадња ЦИА и СДБ Србије била је за америчку страну "од изузетне важности за спровођење Дејтонског споразума и за безбедност америчких војника у БиХ", рекао је Драгићевић кога ће сутра унакрсно испитивати тужиоци.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер