Бета: ЕУ о датуму преговора са Србијом и Црном Гором одлучује средином 2012.

Проблеми с Грчком неповољно утичу и на досад видну уздржаност неких кључних земаља ЕУ према даљим корацима ка пријему нових чланица са Западног Балкана, а Црна Гора и Србија могу очекивати да се о датуму почетка преговора у ЕУ разговара тек половином 2012. године. 

То су агенцији Бета потврдили званичници у ЕУ, у Бриселу, као и функционери у министарствима иностраних послова неколико чланица Уније. 

Већина ипак сматра да је Србија заслужила да добије статус кандидата за чланство, под условом да се настави дијалог с Приштином и да "обе стране одустану од непопустљивог става" на северу Косова. 

Земље Западног Балкана, примећују извори у европским престоницама, укупно имају 120 милијарди евра дуга иако је парадокс да је највише по становнику задужена Хрватска која је већ на прагу чланства. 

На састанку вођа ЕУ у децембру највероватније ће само бити "с интересовањем примљено на знање" да је Европска комисија предложила да се покрену преговори с Подгорицом. 

Али Француска и Немачка траже да пре тога власти Црне Горе ставе на увид непобитне доказе да се истински, темељито спроводе реформе и закони везани пре свега за успостављање правог независног судства као предуслова опипљиве борбе против корупције и организованог криминала, уз брзе судске поступке и хапшење и "крупних риба" као што се то догађа у Хрватској. 

Пре свега Француска и Немачка, али то је донекле став још неких партнера у ЕУ, сматрају да на сусрету лидера ЕУ 9. децембра треба само наговестити да ће се о датум почетка преговора с Црном Гором и Србијом накнадно разговарати вероватно половином идуће године, али не пре. 

Француско министарство иностраних послова је у посебној анализи препорука Европске комисије ставило до знања да се мора прибећи "пажљивој и сталној провери способности земаља кандидата да делотворно спроводе услове". 

А то су, како је наведено, "владавина закона, делотворна тржишна привреда, усвајање европских циљева, преузимање правне тековине ЕУ, а притом се мора водити рачуна о способности ЕУ за уграђивање" нових чланица. 

Став је француске дипломатије да "понуда за додељивање кандидатског статуса Србији одражава напретке у унутрашњим реформама, пуну сарадњу с Хашким судом, уз хапшење и изручење Ратка Младића и Горана Хаџића као и посвећеност дијалогу с Косовом". 

А, како је предочено, "да би тај статус добила и пре него што се размотре даљи кораци, Србија мора наставити са спровођењем обавезе да води дијалог с Косовом и оствари опипљиве резултате". 

"Заузврат", порука је Париза, "очекујемо да Косово у пуној мери примени 'Ахтисаријев план' УН из 2007. године уз обезбеђивање значајне аутономије за северно Косово".

Немачки став се донекле разликује, много је захтевнији око "повлачења српских структура са севера Косова", а званични Берлин тврди да власти у Београду не желе да изађу у јавност с чињеницама да су Срби на северу Косова "оружано напали" немачке војнике Кфора. 

То онда, кажу извори у Бриселу, још више кочи спремност Берлина да омогући даље приближавање Србије ЕУ. 

Немачка, Велика Британија и САД сматрају да се што пре мора доћи до "заокруживања косовске ситуације" тако да то више не буде никакво жариште, а да Србија пристане на што бржу нормализацију с Приштином, можда и по неком опробаном европском моделу. 

(Бета)