уторак, 01. децембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Београд данас обележава годишњицу ослобођења у Другом светском рату
Хроника

Београд данас обележава годишњицу ослобођења у Другом светском рату

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 20. октобар 2020.

Београд данас обележава годишњицу ослобођења у Другом светском рату, када су у "Београдској операцији" која је трајала од 21. септембра до 22. октобра 1944. године, немачке фашистичке снаге потиснуте до линије одакле артиљеријом више нису могли да туку Београд.

Председник Србије Александар Вучић данас је поводом Дана ослобођења Београда положио венац на споменик Незнаном јунаку на Авали, објављено је на инстаграм налогу "будућностсрбијеав".

После полагања венца, Вучић је у спомен-књигу уписао: "Бесмртни ослободиоци, деценије које пролазе не умањују величину вашег подвига. Захваљујући вашој храбрости и великој жртви, Београд данас живи као слободан град у нашој самосталној, независној Србији. Он је град у којем људи виде своју и будућност своје деце. Данашњи Београд и Србија показују да ваша жртва није била узалудна. Јунаци, вечна вам слава и хвала за слободу".

Почаст страдалима одали и Радојичић, Весић, Боцан Харченко...

Градоначелник Београда Зоран Радојичић положио је данас венац на Спомен-гробљу ослободилаца Београда 1944.

"На данашњи дан с поносом и великом тугом сећамо се бораца који су дали животе за слободу Београда. Срби су народ који ратове није започињао, али их се није ни бојао, већ се храбро бранио чак и када је на другој страни имао по свему супериорнијег противника", рекао је Радојичић, пренео је Беоинфо.

Он је нагласио да су све чешћи историјски ревизионизми и релативизације чињеница разлог више зашто је битно то понављати.

Како је рекао, "незаустављиве хероје, који су потерали из Србије и Београда моћне немачке армије, не смемо никада заборавити као што не смемо заборавити ни наше сталне савезнике који су се са нама борили и гинули, раме уз раме".

Венце су положили и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у име Владе Србије, те представници Војске Србије, амбасада Русије, Азербејџана, Белорусије и Казахстана, као и Субнора.

Представници Београда одали су данас пошту и положили венац и на Спомен-плочу црвеноармејцима на Тргу републике.

Венац су положили председник Скупштине града Никола Никодијевић, заменик градоначелника Горан Весић, помоћник градоначелника Андреја Младеновић, амбасадор Русије Александар Боцан Харченко, представници Руског дома и СУБНОР-а, пренео је Беоинфо.

На Тргу републике отворена је и изложба фотографија.

Весић: Београд је постао град херој!

Весић је свима честитао Дан слободе, односно 76. годишњицу откада је заједничком акцијом јединица Трећег украјинског фронта Црвене армије и Прве армијске групе НОВЈ, предвођене маршалом Фјодором Толбухином и генералом Пеком Дапчевићем, наш град ослобођен после 1.287 дана нацистичке окупације. 

"За то време Београд је постао град херој. Најпре је зверски разорен у нацистичком бомбардовању 6. априла 1941. године, потом је стотине хиљада људи прошло кроз концентрационе логоре 'Бањица' и 'Старо сајмиште', а многи од њих су изгубили и животе на стрелишту у Јајинцима, али Београд се није дао и борио се за своју слободу", рекао је Весић. 

Весић је истакао да се данас са поносом сећамо свих хероја који су дали животе за ту слободу, 943 припадника Црвене армије и 2.953 припадника НОВЈ, а уз њих и многих Београђанки и Београђана.

Боцан Харченко је захвалио руководству Србије и Београда који, како је рекао, поклањају велику пажњу обележавању важних датума у заједничкој борби наша два народа против фашизма.

"Већ је уобичајено да обележавање Дана победе и Дана ослобођења Београда почињемо на Тргу републике, где су се водиле тешке борбе и где је погинуло пуно војника Црвене армије и Народно-ослободилачке војске Југославије", рекао је он.

Боцан Харченко је навео да су на изложби кључне фотографије из борби за ослобађање источне Европе од фашизма.

"Оне најбоље показују ослободилачку улогу Црвене армије и како су њени војници дочекани", истакао је Боцан Харченко.

У 18 сати, у Центру за културну деконтаминацију на трибини "Слобода је све" поводом Дана ослобођења Београда у Другом светском рату говоре новинари Драгољуб Петровић и Љубодраг Стојадиновић, историчарка Дубравка Стојановић и карикатуриста Душан Петричић. Истим поводом, у 19 сати, на линку https://youtu.be/jJuOtEUR9ks

 Музеј Југославије организује онлајн трибину "Смрт фашизму", на којој учествују историчар Хрвоје Класић, уметник Никола Радић Луцати и историчарка Јована Недељковић.

У ослобођењу Београда пре 76 година учествовале су партизанске јединице Народно-ослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и Трећег украјинског фронта Црвене армије, које су одлучујућу битку за Београд завршиле 20. октобра 1944. године, чиме је немачкој Армијској групи "Србија" нанет тежак пораз.

У току борби за ослобођење Београда погинула су 2.953 припадника НОВЈ и 976 припадника Црвене армије којом је командовао генерал-потпуковник Владимир Жданов

Ослобођењем Београда окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација а Београд је, уз делимично Париз, био једини главни град у Европи у чијем је ослобађању са армијама великих сила равноправно учествовала регуларна национална војска - НОВЈ.

У току борби за ослобођење Београда погинула су 2.953 припадника НОВЈ и 976 припадника Црвене армије којом је командовао генерал-потпуковник Владимир Жданов.

Београд је ослобођење дочекао у рушевинама - од бомбардовања фашистичке Немачке 6. априла 1941. године, чиме је почео ненајављени рат у Краљевини Југославији, до бомбардовања савезничких снага током 1944. године када је ваздушним ударима у априлу, мају, јуну, јулу и последњи пут у септембру нападана немачка инфраструктура, али је страдао и велики број цивила и цивилних објеката.

Током окупације у Београду су фашистичке власти формирале два логора, 5. јула 1941. године на Бањици, кроз који је прошло око 250.000 људи, а убијено преко 30.000, и октобра исте године на левој обали Саве, на некадашњем Сајмишту, у коме су били заточени Јевреји, а касније и антифашисти, кроз који је прошло око 200.000 људи, од чега је убијено преко 40.000.

(Н1) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер