Белоруски активиста и НВО из Русије и Украјине добитници Нобелове награде за мир

Добитници Нобелове награде за мир за 2022. су белоруски активиста Алеш Бељацки, руска организација за заштиту људских права Мемориал и украјинска организација Центар за грађанске слободе, саопштио је норвешки Нобелов комитет.

Како се наводи, они дуги низ година промовишу право на критику власти и штите основна права грађана.

„Својим доследним напорима у корист хуманистичких вредности, антимилитаризма и принципа права, овогодишњи лауерати Нобелове награде за мир ревитализовали су и испоштовали визију Алфреда Нобела о миру и братству међу народима – визију која је данас најпотребнија у свету“, наводи се у образложењу.

Алеш Бељацки је био један од покретача демократског покрета у Белорусији, који се појавио средином осамдесетих година прошлог века. Посветио је свој живот промовисању демократије и мирног развоја у својој домовини.

Основао је организацију Виасна (Пролеће) 1996. године. Виасна је еволуирала у широку организацију за људска права, која је документовала и протестовала против употребе тортуре од стране власти против политичких затвореника.

Власти су у више наврата покушавале да ућуткају Бељацког. Од 2020. је у притвору без суђења.

„Упркос огромним личним потешкоћама, он није попустио ни милиметар у својој борби за људска права и демократију у Белорусији“, наводи се у образложењу.

О Центру за грађанске слободе из Украјине се наводи да је основан у циљу унапређења људских права и демократије у Украјини и да је та организација заузела став да ојача украјинско грађанско друштво и изврши притисак на власти да од Украјине направе равноправну демократију.

Након руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, Центар се ангажовао у напорима да идентификује и документује руске ратне злочине против украјинског становништва. Игра пионирску улогу у позивању криваца на одговорност због ратних злочина.

Руску организацију за људска права Мемориал су основали 1987. активисти за људска права у бившем СССР, који су желели да осигурају да жртве угњетавања комунистичког режима никада не буду заборављене.

Мемориал је заснован на идеји да је суочавање са прошлим злочинима од суштинског значаја за спречавање нових. Организација је такође настројена у борби против милитаризма и за промовисање људских права и владе засноване на владавини закона.

Подсетимо, Нобелову награду за мир за 2021. годину су добили новинари Марија Реса и Дмитриј Муратов.

Сезона Нобела почела је у понедељак, саопштавањем добитника Нобелове награде за медицину, коју је добио шведски генетичар Сванте Пабо за открића у пољу генома изумрлих хоминина и еволуције човека.

Дан касније су саопштени добитници Нобелове награде за физику, а то су професор Универзитета Пари-Сакле и Политехничке школе Ален Аспект, теоретски и експериментални физичар Џон Ф. Клаусер из САД и професор бечког универзитета Антон Цајлингер, за „експерименте са уплетеним фотонима који успостављају кршење Белових неједнакости и за пионирство у науци о квантним информацијама“.

У среду је Нобелова награда за хемију додељена Керолин Бертози, Мортену Мелдалу и К. Берију Шарплесу за развој клик хемије и биоортогоналне хемије.

Француска ауторка Ани Ерно је добитница овогодишње Нобелове награде за књижевност, саопштено је у четвртак.

Нобелове награде постоје захваљујући шведском научнику и индустријалцу Алфреду Нобелу, проналазачу динамита, који је желео да се из његовог фонда сваке године издваја новац за допринос човечанству.

Церемонија уручења награда се традиционално одржава 10. децембра, на дан смрти Алфреда Нобела.

(Н1)