Беџет Пацоли: Недостаје ми кафа у Руском цару

Беџет Пацоли је најбогатији Албанац на свету. На његовој визит карти пише - бивши председник, а сада први заменик косовског премијера. Не пише власник компаније "Мабетекс" која је рестаурирала Кремљ, са годишњим прометом од миљарду евра и ланца хотела "Diamond Swiss Group".

У зграду косовске владе ушетао се у савршено скројеном оделу, широког осмеха и поздравио се неуобичајено срдачно. На неколико ранијих мејлова и позива никада није одговорио. Било је - сада или никад! Без речи опирања прихватио је разговор.

- Али, не овде - рекао је осврћући се по свом кабинету. - Не идете за Београд, остајете у Приштини и бићете моји гости. Лично ћу доћи по вас.

Тако је и било. Својски се потрудио да нас угости.

- Морате попити кафу, инсистирао је, никада овакву нисте пили. Жен шен! Специјално ми достављају из Јапана. Без кофеина и шећера.

На Косову триста чуда - човек са милијардама на рачуну, у свом кабинету на мини апарату спремао је кафу. Колега фотограф, раширио је очи од неверице. Пацоли је све кратко објаснио:

- Ако желите успех у животу, морате бити у равни са саговорником. Било да се спуштате или подижете на његов ниво - причао је стављајући на сто фину порцеланску шољицу. Уз мало навођења, стварно је дошао по екипу у Чаглавицу, где живе Срби. Огромни црни блиндирани џип имао је пратњу, ротацију и обезбеђење. Спектакл за мештане! Ана, ћеркица моје другарице Данијеле уплашила се - мислила је да нас хапсе! 

Шеф обезбеђења је отворио врата. Тек касније су ми објаснили да ретко ко седи у ауту поред Пацолија.

У Грачаници, где живе Срби, Албанци и Роми Пацоли је сазидао дворац. Од главног пута до своје куће, направио је пут који је данас - корзо. Шетачи поздрављају његов ауто.

- Сећате ли се серије "Династија" - питала сам док су се отварале капије његове виле. Гласно је најавио госте. Свуда око нас заблистао је баснословно скуп краљевски намештај. Са терасе је пуцао поглед на читаво Косово.

- Све видим! С краја на крај - ширио је руке.

Крећемо одмах са најболнијом темом за Србе. О српском Јерусалиму. Није био потребан увод.

- Косово није нико украо. Оно је ту где је увек и било. Дај да заборавимо државност. Када се људи призову памети, држава неће бити потребна. Погледајте, како то изгледа на Западу! Заједнички живот је наша судбина. Косово не припада само Албанцима. После рата, ситуација је била јако тешка. Свако је тражио кривца, али у суштини је крива само неколицина људи који су све то направили, никако цео народ. Рат је донео уништење и свашта још, али је мислим да је народ у стању да то заборави и гледа напред. Ситуација на Косову је тешка за све, па и за српску заједницу. Знам да живе лоше, а многи још нису начисто да ли да остану или не. Гарантујем свим Србима да им се овде ништа лоше неће десити и да су равноправни са свима. Мене јако занима какав је стварно став Србије, јер коначно помирење доста зависи од ње.

Неколико пута је инсистирао - кључ је у Београду!

- Да ли ће народ овде боље живети, а ту мислим и на албански народ, доста зависи од Србије, односно неколико политичара у Београду. Српска заједница сада плаћа рачун конфликта Београда и Приштине. Она увек прва плати цену било каквог неспоразума. Одлучно тврдим да када би постојала добра воља неколико људи у Београду да схвате реалност ситуације на Косову, сигурно би нам кренуло набоље. Морамо се понашати другачије. Колико знам у историји, случајеве попут Косова је немогуће вратити назад. Сам господин Борис Тадић има доста моћи да мења ситуацију. Разумем да има агресивну опозицију, али ако би другачије мислио, конструктивно и за овај народ овде, то би директно променило квалитет живота. Инсистирам на ставу да ниједан политичар из Београда неће сести за сто са Хашимом Тачијем - и због његовог учешћа у ОВК, а нарочито не након извештаја Дика Мартија о трговини органима.

- Не бих улазио у то шта се дешавало за време рата, јер нисам тада познавао Хашима Тачија, али знам да је апсурдно мислити да је трговао са органима. Читао сам и извештај лекара из Београда, који каже да је трансплантација органа јако компликована ствар и да је то веома тешко извести и на ВМА, а камоли негде на брду где нема ничега. Тачи већ неколико година води косовску владу и први је укључио српску заједницу у њу. И ако ћемо тако, могу рећи да има пођеднако добре односе са лидером СЛС-а Слободаном Петровићем, као и са мном.

Послуга, пореклом са Филипина, послужила је гранини сок. Пацоли наставља да прича као бизнисмен.

- Тадић би требало да се отвори за разговор. Ови који се сада воде су на ниском нивоу. Када би Тадић прихватио реалност, гарантујем да би брзо дошло време када би укинули те границе које нам сметају. Тада би омогућили слободно кретање идеја, капитала и робе, што би побошљало квалитет живота свима, а нарочито Србима. Колико видим, политичари из Београда овде долазе само пред изборе. Пре и после, Срби су заборављени. Њима се манипулише, баш као што се то некада чинило и са Албанцима. А, заслужују бољи живот. Док сам био председник Косова рекао сам и у Албанији, и у Македонији, и у Црној Гори, а рекао бих то и у Србији - понављао сам да рушимо границе и стварамо веће тржиште! Границе нам сметају! Морамо их скинути са дневног реда и оставити људе да се крећу слободно. И немамо никаквог разлога да показујемо документа када идемо из Београда за Приштину, или обратно. Морамо створити амбијент да се људи, капитал и идеје слободно крећу. То нико не спречава. Ни Европска унија, ни Америка, ни Русија. Све је у нашим рукама.

Укидање граница звучи немогуће. Балкан се са Балкана не мрда. Никада.

- Нек схвате како хоће. Некада смо учили да ће са развојем свести човека држава изгубити своје значење. Чим омогућиш људима да раде и да се крећу, они не мисле више о државности. Доживећемо тај дан, када ће државе пропасти. Што пре, то боље! Овај народ тражи да се креће, да има бољи живот и на то има право. Албанца који живи у Приштини не могу лишити да иде у Београд и тражи посао, и обратно. Зато позивам Београд и апелујем на добре људе и свесне политичаре да прихвате реалност и отворе нове опције и перспективе.

Страсти или интереси, у политици једно увек пресуди, не може обичном човеку да не падне на памет док Пацоли излаже решење за север Косова.

- Бесцаринска зона. Лобирам за то и код међународне заједнице, али и у власти Косова, јер ни њима није скроз јасно шта то значи. Али, временом ћете се уверити да је једино решење побољшати економску ситуацију. Када уместо криминалних организација које живе на уштрб обичног становништва, сви људи буду радили и зарађивали, политичка затегнутост ће спласнути.

Стварање слободне економске зоне, али оне праве, по стандардима ЕУ, значи да ће сва роба улазити без царине, људи куповати јефтино, а унутар ње ће се производити без икаквог пореза. Свака фирма која дође, платиће таксу, и Србија и Косово ће убирати те таксе. Ако се то догоди, довешћу велике гиганте, који ће бити веома задовољни да за мало новца добију квалитетну радну снагу. Тако ће економска ситуација победити политику. Ако у Београду постоји партнер за разговор са мном, спреман сам да седнем за сто и преговарам на ову тему.

Тврди да би дошао одмах сутра.

Веома радо је пребирао успомене из Београда. Похвалио се књигом о свом животу. Једно поглавље посветио је Слободану Милошевићу.

- Срели смо се само једном са циљем да не дође до рата, јер сваки рат је само уништење, а патриота није онај који убија, већ онај ко штити душе. То је било 1998. године, и мислио сам да ћу имати успеха. У његовој канцеларији разговарали смо осам сати. Покушао сам да му пренесем реалност са Косова, кажем да ништа не може на силу. Понављам, 70-их година је направљена грешка. Уместо да политичари из Србије долазе и подстичу економски развој, они су то оставили. Када је Милошевић 80-их улазио на политичку сцену је било врло деликатно време, а када је крајем 90-их избачено 400.000 на улице, остало без посла, јер се нису изјаснили као грађани Србије, процес је био незаустављив. Било је доста тактичких грешака.

Беџет Пацоли својим приватним авионом, може да слети у било који крај света, али не може преко Мердара. Признаје да се јако пожелео српске престонице, и да би радо поново седео у башти "Руског цара".

- У Београду сам био још једном после састанка са Милошевићем, и тада сам се срео са мојим другарима. Јако сам се ужелео Београда. Тамо имам доста пријатеља. Не долазим јер сам читао да је бивши министар спољних послова 1999. године ставио моје име на црну листу. Никада нисам сазнао да ли је то истина или не, али нисам желео да упаднем у неке проблеме.

Занимљиво да његов радни сто у косовској влади није затрпан папирима. Нема милион молби, жалби, дописа... Само један нотес на столу човека који "завршава" најскупљи посао у влади Хашима Тачија - лобира за независност Косова. Многи тврде да је директно купује.

- Људи пишу и говоре свашта. Није тајна да сам пуно допринео независности Косова, око трећина држава које су признале независност су мој допринос. Наравно, ангажовао сам лобисте, а они не раде за џабе. Али независност није плаћена. Прво, мој хуманитарни фонд помаже без обзира да ли је реч о људима на Косову или ван њега - и када бих знао да је и некоме у Србији потребна моја помоћ, прискочио бих да помогнем. Друго, не путујем као и остали политичари. Имам свој приватни авион и доста новца трошим на путовања. Такође, протоколарно не могу организовати састанак ни у једној земљи која није признала независност, па тамо користим друге инструменте. Није реч о новцу, већ о мојим познаницима, мојим везама и ренемеу који имам.

У кући нас је упознао са малишанима. У фебруару је добио пето дете, које ће сасвим сигурно, као и осталих четворо од малена преговорити три-четири језика. Женио је лепотице - прво певачицу Ану Оксу, а данас је госпођа Пацоли 33-годишња Рускиња Марија. И због тога су га у неки у изборној кампањи почастили етикетом руског шпијуна и просрпског Албанца.

- Не умем да мрзим људе. Исто уважавам и Албанца, и Србина, и Рома. На мој космополитски однос, неки овде гледају скептично и верујем да су га намерно злоупотребили у борби против мене. Неки су злонамерно истицали да сам просрпски, руски агент и свашта још. Али, све то није тачно. Нисам крив што сам био способан, радио свуда, као што раде и Американци, Срби, Немци... Уосталом, видећемо на наредним изборима да ли ће ме народ поново изгласати за председника.

Ко ће веровати да сте нам певали "Од извора два путића" и "Дунаве, Дунаве", нашалила сам се излазећи.

- Много сам вам рекао. Молим вас, пуно причам. Немојте да ми наудите - поново је неколико пута човек чији телефонски именик изгледа моћније од Билдербершке групе.

Истина, споменуо је нека важна имена, али сам одржала реч. Какав дворац. Каква бајка! Реалност је треснула у главу, чим смо стигли назад у Чаглавицу. 

Пружио ми је руку и проговорио на одличном српском. И касније, у његовој кући, ако би на тренутак његова заменица на месту председника Алијансе Ново Косово Мимоза Кусари Љиља, жена изузетног интелекта и лепоте, почела причу на албанском, дискретно би разговор вратио на "наш" језик, како смо се у једном тренутку бизарно нашалили.

Возећи ме у својим колима, кратко ме је питао за Богољуба Карића. Касније смо причали о његовој породици.

- Док су били на Косову, Карићи су помагали људима и нећете наћи ниједног Албанца који ће рећи да је његова породица учинила нешто лоше. Чинили су само добро, дали посао стотинама људи и ја бих први скочио да им помогнем, ако би им помоћ била потребна. Није тачно да сам Богољубу дао косовски пасош и он га нема, али он има право да дође и да га затражи, јер је он са Косова. Да га затражи, сигурно би га добио.

Комшијска испомоћ

Бивши председник Косова и најбогатији Албанац на свету Беџет Пацоли рођен је 30. августа 1951. године у селу Маревци на Космету. Као младић отишао је на Запад тражећи посао. Нашао је и посао и огромно богатство. Одрастао је у породици са још деветоро деце, а сећајући се детињства и односа са Србима из оближњег села Извор прича:

- Ми смо од њих узимали сено колико нам треба, а они исто тако од нас дрва. И то је било најнормалније. Ето, тако смо живели.

(Вести)