BBC: Žestoki okršaji studenata i policije u Londonu

Žestoki okršaji studenata i policije tokom demonstracija protiv podizanja školarine; napadnuta sedišta Konzervativne i Liberalno-demokratske stranke

U Londonu je došlo do žestokih sukoba demonstranata i policije, tokom protesta oko 50 hiljada studenata protiv najavljenog velikog podizanja cena školarina na engleskim univerzitetima i ukidanja vladinih stipendija.

Demonstranti su provalili u sedište vladajuće Konzervativne stranke u centru Londona, porazbijali prozore, zapalili plakate na fasadi i popeli se na krov.

Učesnici protesta napali su i sedište Liberalnih demokrata, stranke vladajuće koalicije, na kome su polupani prozori.

Policija je saopštila da je u sukobima lakše povređeno 14 osoba, među njima sedam policajaca, dok su 32 demonstranta privedena.

Lideri studentskog pokreta osudili su nasilje, ali su poručili da je vlada okrenula leđa svojoj obavezi da svima pruži obrazovanje.

Policijski propusti

Mnogi optužuju policiju da je nespremno dočekala incidente i da na ulicama nije bilo dovoljno pripadnika snaga reda.

Načelnik londonske policije Ser Pol Stivenson priznao je da je policija trebalo da predvidi razmere nasilja. To što se dogodilo je, po njegovim rečima, neprihvatljivo i biće predmet detaljne unutrašnje istrage.

Studentkinja iz Mančestera Emili Parks, koja se sa kolegama popela na krov sedišta Konzervativne stranke, rekla je BBC-iju da incidenti pokazuju koliko su ljudi besni:

"Zašto se štedi na obrazovanju? Zašto se podiže školarina u Engelskoj, dok je u drugim delovima Britanije studiranje besplatno? Ljudi su osetili potrebu da stvari uzmu u svoje ruke."

Predsednik Nacionalne unije studenata Aron Porter osudio je nasilje, napominjući da incidenti nisu bili planirani: "To je delo ljudi koji su iskoristili mirni protest za neke svoje ciljeve."

Policija pokušava da spreči studente da uđu u sedište Konzervativne stranke

U okviru vladinog programa štednje, izdvajanja za obrazovanje biće smanjena za 40 odsto, a stipendije se praktično ukidaju, osim za studije prirodnih nauka.

Godišnje školarine bi od 2012. godine trebalo da porastu na nešto preko 7000 evra, a samo u, kako je navedeno, izuzetnim slučajevima, premašiće 11 hiljada evra.

Opozicioni laburisti su u sredu u parlamentu oštro kritikovali zamenika premijera i lidera liberalnih demokrata Nika Klega, optužujući ga za licemerje, jer se u predizbornoj kampanji protivio poskupljenju studija.

Kleg je uzvratio da su i Laburisti 1997. godine odustali od svojih obećanja i dozvolili prvo veliko povećanje školarina.

Studenti su najavili da će pokušati da iznude nove izbore u izbornim jedinicama u kojima su pobedili kandidati Liberalno-demokratske partije, koji su tvrdili da su protiv povećanja troškova studiranja.

Prvi na meti biće upravo Nik Kleg - najavljeno je da će već u ponedeljak početi prikupljanje potpisa za njegovu smenu sa obrazloženjem da je teško izneverio birače.

Takva mogućnost zakonom, međutim, nije predviđena.

Argumenti vlade

Ministar za visoko obrazovanje Dejvid Vilits tvrdi da će novi sistem biti pravedniji od sadašnjeg, pošto će najsiromašniji studenti dobijati državnu pomoć.

Studenti će studije plaćati tek pošto, posle diplomiranja, budu zarađivali više od 23 hiljade evra godišnje.

Među demonstrantima u Londonu bilo je i oko 400 studenata sa elitnog univerziteta Oksford.

Predsednik Studentske unije Oksforda Dejvid Barkli rekao je da su u sredu političari shvatili da mogu da zaboravljaju na svoja obećanja, ali da studenti nikada neće zaboraviti.

(BBC)