BBC: Жестоки окршаји студената и полиције у Лондону

Жестоки окршаји студената и полиције током демонстрација против подизања школарине; нападнута седишта Конзервативне и Либерално-демократске странке

У Лондону је дошло до жестоких сукоба демонстраната и полиције, током протеста око 50 хиљада студената против најављеног великог подизања цена школарина на енглеским универзитетима и укидања владиних стипендија.

Демонстранти су провалили у седиште владајуће Конзервативне странке у центру Лондона, поразбијали прозоре, запалили плакате на фасади и попели се на кров.

Учесници протеста напали су и седиште Либералних демократа, странке владајуће коалиције, на коме су полупани прозори.

Полиција је саопштила да је у сукобима лакше повређено 14 особа, међу њима седам полицајаца, док су 32 демонстранта приведена.

Лидери студентског покрета осудили су насиље, али су поручили да је влада окренула леђа својој обавези да свима пружи образовање.

Полицијски пропусти

Многи оптужују полицију да је неспремно дочекала инциденте и да на улицама није било довољно припадника снага реда.

Начелник лондонске полиције Сер Пол Стивенсон признао је да је полиција требало да предвиди размере насиља. То што се догодило је, по његовим речима, неприхватљиво и биће предмет детаљне унутрашње истраге.

Студенткиња из Манчестера Емили Паркс, која се са колегама попела на кров седишта Конзервативне странке, рекла је BBC-ију да инциденти показују колико су људи бесни:

"Зашто се штеди на образовању? Зашто се подиже школарина у Енгелској, док је у другим деловима Британије студирање бесплатно? Људи су осетили потребу да ствари узму у своје руке."

Председник Националне уније студената Арон Портер осудио је насиље, напомињући да инциденти нису били планирани: "То је дело људи који су искористили мирни протест за неке своје циљеве."

Полиција покушава да спречи студенте да уђу у седиште Конзервативне странке

У оквиру владиног програма штедње, издвајања за образовање биће смањена за 40 одсто, а стипендије се практично укидају, осим за студије природних наука.

Годишње школарине би од 2012. године требало да порасту на нешто преко 7000 евра, а само у, како је наведено, изузетним случајевима, премашиће 11 хиљада евра.

Опозициони лабуристи су у среду у парламенту оштро критиковали заменика премијера и лидера либералних демократа Ника Клега, оптужујући га за лицемерје, јер се у предизборној кампањи противио поскупљењу студија.

Клег је узвратио да су и Лабуристи 1997. године одустали од својих обећања и дозволили прво велико повећање школарина.

Студенти су најавили да ће покушати да изнуде нове изборе у изборним јединицама у којима су победили кандидати Либерално-демократске партије, који су тврдили да су против повећања трошкова студирања.

Први на мети биће управо Ник Клег - најављено је да ће већ у понедељак почети прикупљање потписа за његову смену са образложењем да је тешко изневерио бираче.

Таква могућност законом, међутим, није предвиђена.

Аргументи владе

Министар за високо образовање Дејвид Вилитс тврди да ће нови систем бити праведнији од садашњег, пошто ће најсиромашнији студенти добијати државну помоћ.

Студенти ће студије плаћати тек пошто, после дипломирања, буду зарађивали више од 23 хиљаде евра годишње.

Међу демонстрантима у Лондону било је и око 400 студената са елитног универзитета Оксфорд.

Председник Студентске уније Оксфорда Дејвид Баркли рекао је да су у среду политичари схватили да могу да заборављају на своја обећања, али да студенти никада неће заборавити.

(BBC)