BBC: "Slomljeno poverenje" u SAD

Zbog objavljivanja procurelih poverljivih američkih depeša na vebsajtu Vikiliks - od početka nedeljenajviše crvene - što zbog sramote što zbog besa - zvaničnici u Vašingtonu.

Prva se s prekornim, kritičnim, i podozrivim pogledima kolega iz sveta suočila državni sekretar Hilari Klinton.

Ona se, primećuje BBC-ijev Adam Bruks, ove nedelje u Kazahstanu, na skupu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) suočila sa nekim od svetskih lidera koji sada, zahvaljujući Vikiliksu, znaju šta Amerikanci zaista o njima misle.

Među prisutnima u Astani, glavnom gradu Kazahstana bio je, na primer, i italijanski premijer Silvio Berluskoni koji je, kako stoji u jednoj od objavljenih američkih depeša: slabić. Ma koliko možda čude bile okolnosti, Berluskoni je razgovarao sa Hilari Klinton koja je u Kazahstanu počela da skuplja komade porazbijanog diplomatskog kredibiliteta.

Sastavljanje razbijenog poverenja

Prva žena američke diplomatije je i sama priznala tokom skupa u Kazahstanu, da očekuje brojna pitanja. Rekla je i da oni koji će ih postavljati imaju i pravo i razlog da to učine i da će američka strana u svakom trenutku biti spremna da na ta pitanja sagovornika iz celog sveta i odgovori.

Američki državni sekretar smatra i da je objavljivanjem poverljivih diplomatskih depeša Vikiliks, kako se izrazila "pokidao tkivo dobrog vođenja države".

Ostavi li se, međutim, po strani svojevrsno ujedanje za srce izazvano curenjem u javnost ocena ovog tipa, da li će sve to, na duže staze, biti od bilo kakvog dubljeg značaja?

U Pentagonu, čiji je mladi obaveštajni analitičar optužen da je Vikiliksu doturio diplomatsku korespondenciju, američki ministar odbrane robert Gejts nudi prilično odmereno ocenu.

"Da je sve ovo neprijatno i mučno, jeste", kaže Gejts ali i naglašava da će, po njegovom sudu, posledice curenja poverljivih dokumenata po američku spoljnu politiku biti skromne.

Možda tako i bude ali je u međuvremenu pristup američkim poverljivim kompjuterskim mrežama znatno sužen i daleko manji broj osoba će od sada imati pristupa osetljivom vojnom i diplomatskom materijalu.

Rusija bez komentara

U američkim diplomatskim beleškama, objavljenim na internet portalu Vikiliks, ni malo laskavim rečima se Rusija Putina i Medvedeva opisuje kao viruelan mafijaška država tesno povezana sa organizovanim kriminalom.

Optužbe za korupciju i pronevere slede jedna drugu uz tvrdnje da je premijer Vladimir Putin nakupio silno bogatstvo koje je skriveno u inostranstvu i van dohvata ruskih poreskih službi.

Da su u Moskvi ljuti i besni zbog ovakvih komentara, ljuti su. Dmitrij Peskov je portparol ruskog premijera.

"Mi svakako nećemo da komentarišemo objavljivanje na internetu poverljivih diplomatskih beleški. Čuvanje poverljivog materijala je problem američkih službi bezbednosti a ne naš. Neka od zapažanja, izneta u ovim depešama, ako su zaista orginalne i ako diplomate koji se pominju kao autori zaista postoje su prilično zanimljiva. Mi zaista ne znamo da li je ovde reč o pravim dokumentima jer internet ponekad zna da posluži i kao korpa za otpatke", rekao je Putinov portparol.

Ako se prihvati da su materijali koji su, zahvaljujući Vikiliksu, ugledali svetlo dana orginalni, kako na ono što je u njima izneto reaguje ruski premijer? - pitao je dalje BBC Dmitrija Peskova.

"Za nas je prosto neverovatno i iznenađujuće da u našoj zemlji rade strane diplomate čije je poimanje realnosti do te mere izopačeno. Njihova neupućenost i rečnik kojem su pribegavali su prosto i jednostavno neshvatljivi. Ne može se govoriti da Rusijom vlada mafija, da ruske službe bezbednosti sarađuju sa kriminalnim krugovima", odgovorio je portparol ruske vlade.

Na opasku da je pre neki dan sam predsednik Dmitrij Medvedev rekao da u Rusiji ima pripadnika službi bezbednosti koji su direktno povezani sa organizovanim kriminalom i da nisu američke diplomate jedine koji o tome govore - portparol predsednika ruske vlade uzvraća konstatacijom da nema te zemlje na svetu u kojoj pojedinici u redovima organa i službi bezbednosti nisu u nekakvoj vezi sa organizovanim kriminalom.

"Mi, kao uostalom i čitav svet, činimo sve što je u našoj moći da se izborimo sa gnusnim svetom kriminalnog podzemlja. Činjenica je, uz to, i da naš predsednik nikada nije rekao da Rusijom vladaju kriminalni krugovi jer to, jednostavno, nije tačno. Tvrditi išta slično govori o nepostojanju bilo kakvog razumevanja realnosti u Rusiji", rekao je Peskov.

Odnosi na Bliskom i Srednjem istoku

Škrgutanje zubima dopire i sa Bliskog istoka. Zahvaljujući Vikiliksu, primećuje bliskoistočni dopisnik BBC-ija, oni koji nije trebalo da saznaju, dakle svet - sada su obavešteni da je saudijski kralj tražio od Amerike da napadne Iran.

Ili, kako je sam rekao, da "zmiji otkine glavu" jer ne veruje da Teheran ne radi na konstruisanju atomske bombe. Vašington je sličan saveti primio i od Bahreina i Jordana.

Iransko rukovodstvo u Teheranu verovatno nije čulo ništa što nije već znalo ili podozrevalo. No, curenje u javnost diplomatskih depeša je za Irance, ako im je uopšte i potreban, bolni podsetnik koliko su izolovani. Predsednik Ahmadinežad je odlučio da ostane nezainteresovan.

"Sve je pre nalik obaveštajnoj igri i psihološkom ratu koji su, zakonski, bezvredni i koji će ostati bez političkog uticaja kojem teže", kaže iranski predsednik.

No, za one koji veruju da bi napad na Iran doveo do katastrofalnih posledica jedna stvar je vredna pomena: već neko vreme je jasno da bi Izrael i njegove pristalice u Vašingtonu voleli da američka vojska napadne Iran.

Sada se zna da su slični saveti pritisci stizali i od arapskih zemalja. Zna se i da su SAD odlučile da ostanu gluve na predloge i jednih i drugih.

Pakistanske "zavere i laži"

Otkrića Vikiliksa su, sa druge strane, u jednoj drugoj zemlji podstakla sve drugo samo ne nezainteresovanost ili tišinu.

Javnost u Pakistanu, po oceni BBC-ijevog Alima Makbula, zahvaljujući internet portalu DŽulijena Asanža, ima dosta toga za ocenu, procenu i reagovanje.

Obelodanjeno je da se načelnik Generalštaba pakistanske vojske nosio mišlju da predsednika Asifa Alija Zardarija ukloni s položaja i pošalje u izgnanstvo.

Saznalo se i da je rukovodstvo zemlje lagalo narod. Premda su javno tvrdili kako ne žele da američke bespilotne letelice napadaju talibane na pakistanskom tlu, objavljene depeše ukazuju da su u četiri oka pružali punu podršku američkoj strategiji.

Saznalo se i da su, protivno javnim uveravanjima, dopustili američkim snagama da deluju u plemenskim oblastima na severu zemlje. Sve to će krajnje loše odjeknuti na pakistanskim ulicama.

"To je velika sramota i svi naši političari treba da umru od stida i srama", rekao je BBC-ju jedan stanovnik Pakistana u anketi.

"Tvrde da su nam doneli demokratiju a sve što rade, čine protiv interesa naroda i iza naših leđa", dodao je on.

Njegov sunarodnik, takođe učesnik ankete je još ljući na pakistansku političku elitu.

"Pakistanski političari bi bili posramljeni da imaju i zrno samopoštovanje, ali ga nemaju jer su svi robovi Amerike i nemaju ni stida ni srama", smatra ovaj Pakistanac.

Činjenica je, međutim, da su depeše ogolile i zabrinutost zapadnih diplomata posebno kada je reč o pakistanskom nuklearnom programu i strahu da bi ekstremisti mogli da se dokopaju dovoljno atomskog materijala da naprave bombu.

Zvanični Islamabad, i onaj u civilu i onaj u uniformi, tvrdi i naglašava da strahovanjima nema mesta.

Saradnja Pakistana sa Amerikom je od kritične važnosti za uspeh koalicionih snaga u regionu. Ali posle obelodanjivanja američkih diplomatskih depeša, podozrenje koje uveliko obeležava odnose dve zemlje, samo će postati još veće - jednoglasni su oceni BBC-jevi diplomatski analitičari.

(BBC)