четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > BBC: Самит ЕУ у Бриселу о кризи еврозоне
Хроника

BBC: Самит ЕУ у Бриселу о кризи еврозоне

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 15. децембар 2010.

Лидери ЕУ почињу у четвртак у Бриселу самит којим ће доминирати криза еврозоне.

Очекује се да ће лидери 27-морице на овом састанку остварити напредак у оквиру настојаја да створе сталне механизме за помоћ чланицама еврозоне које западну у финансијске тешкоће.

С друге стране, лидери ЕУ ће, по оцени посматрача, теже постићи сагласност око других предлога за решавање проблема насталих због дужничке кризе неких чланица еврозоне.

Година на измаку је донела финансијске проблеме европским земљама и зато су лидери ЕУ уверени да је време да установе неку врсту сталног сустема за помоћ земљама које западну у финанијске тешкоће попут оних које су приморале Грчку и Ирску да затраже зајмове за излазак из кризе.

О правном оквиру за нови систем помоћи

На самиту у Бриселу, који почиње у четвртак, лидери ЕУ ће разговарати о изменама споразума потребним да би установили правну основу за увођење сталног система за финансијску помоћ угроженим чланицама.

Како каже BBC-јев економски аналитичар (Енру Вокер) лидери ЕУ ће вероватно успети да усагласе текст измењеног споразума о том питању.

Међутим, мање је вероватно да ће оставарити напредак у договорима о другим предлозима - попут оног о потреби да се прошири постојећи фонд за зајмове презадуженим државама еврозоне, или да финансијски угрожене чланице еврозоне заједнички позајмљују бар део новца који им је потребан да превазиђу кризу и смање свој јавни дуг.

Немачко "не"

Немачка је рекла "не" на оба ова предлога, јер страхује да би она могла да буде земља која ће сносити трошкове њихове реализације.

Мало је вероватно да ће на овом самиту бити представљена било каква драматична нова иницијатива, која ће тренутно вратити финансијску стабилност европским владама погођеним дужничком кризом.

Многи европски лидери желе што мањи број амандмана на постојећи уговор чланица еврозоне, и надају се гаранцијама да поједине чланице зоне неће морати да одрже референдуме о амандманима.

Одржавање референдума о томе би могло да изазове кашњење у решавању кризе у презадуженим земљама, и да понуди политичку прилику противницима јединствене европске валуте, евра, коју би лидери ЕУ желели да избегну.

Контуре "сталног система" још нејасне

ББЦ-јев аналитичар каже и да још није јасно: како ће тачно деловати нови стални систем за помоћ земљама запалим у финансијску кризу, или којим ће фондовима тај систем располагати.

Оно о чему јесте постигнут договор унутар ЕУ је да ће у неким случајевима кредитори из приватног сектора морати да праве губитке на зајмовима које одобре владама опхрваним финансијским тешкоћама.

Већина економиста сматра да је то добар општи принцип, али је истовремено та идеја важан фактор дестабилизације европских финансијских тржишта.

ЕП усвојио повећање буџета, лидери треба да га одобре

Дан уочи овог самита ЕУ, Европски парламент (ЕП) је гласањем усвојио предлог о повећању буџета ЕУ за два зарез девет посто за 2011. годину.

Овакву одлука ЕП-а морају да одобре и све земље чланице појединачно.

Усвојено повећање буџета од 2,9 посто је мање од предложених више од пет посто, што је ЕП првобитно желео у складу са већим овлашћењима која је добио Лисабонским уговором.

ЕП је уједно позвао чланице ЕУ да почну разговоре о будућој организацији буџета Уније.

У целини, ЕП жели да понуди органима ЕУ већа овлашћења у директном убирању пореза и тако смањи зависност буџета Уније од уплата појединачних влада.

Међутим, неке чланице ЕУ - међу којима је и Британија - пристале су само на симболичне промене буџетског механизма и не одустају од своје првобитне понуде да буџет идуће године буде повећан за само 2,9 посто - што је на крају и изгласано у ЕП у среду.

Ово повећање буџета ЕУ треба да одобре и лидери 27-морице на самиту у Бриселу који почиње у четвртак и траје током викенда - да би ступило на снагу у пре почетка следеће године.

(BBC)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер