BBC: Kriza u evrozoni i drastično osiromašenje Iraca

Kriza zemalja evrozone, izazvana prezaduženošću više članica, pokazuje ove nedelje međusobnu zavisnost ekonomskih problema i političke nastabilnosti aktuelnih vlada zbog mera štednje koje preduzimaju - na primerima Irske i Portugala.

Tri godine posle potpisivanja Lisabonskog ugovora EU, i institucionalne centralizacije - Portugal je jedna od zemalja zahvaćenih finansijskom krizom koja destabilizuje političko stanje

Posle prihvatanja zajma EU i MMF, vlada u Dablinu je pod pritiskom da ode s vlasti i pre iznuđenih vanrednih izbora krajem januara - a porgugalski zvaničnici su upozorili da međunarodni pritisci povodom velikog državnog duga "ne pomažu" vladi u Lisabonu da realizuje planirane uštede i stabilizuje državne finansije.

U Irskoj se u četvrtak održavaju dopunski izbori za jedan broj parlamentarnih mesta, a to bi samo moglo da poveća pritisak na već uzdrmanu vladu.

Ankete ukazuju da bi vladajuća stranka "Fianna Fail" mogla da izgubi mesta u pokrajini Donegalu, a da novi poslanici te pokrajine dođu i Šin Fejna bivšeg političkog krila Iske republikanske armije (IRA) koja se zalaže za ujedinjenje Irske.

Ako se to i dogodi na ovim dopunskim izborima, vladina većina u irskom parlamentu bi mogla da spadne na samo dva glasa, a to bi povećalo neizvesnost u njenu sposobnost da usvoji drakonske mere štednje u sektoru javne potrošnje na koje se obavezala u razgovorima sa kreditorima iz EU i MMF-a.

Dopisnici kažu da su birači u Irskoj ljuti na svoju vladu zbog duboke finansijske krize u zemlji.

Uštedeti 20 milijardi u četiri godine

Irska vlada objavila je u sredu planove za uštedu 20 milijardi dolara u naredne četiri godine, u nastojanju da smanji budžetski deficit, a u Portugalu (takođe članici evrozone) vladine mere štednje bile su razlog za generalni štrajk.

Nove mere, koje je vlada u Dablinu predstavila, predviđaju smanjenje plata i povećanje poreza. Paket štednje obuhvata smanjenje svih vidova socijalne pomoći, minimalne nadnice i plata, kao i značajno kresanje broja zaposlenih u javnim službama.

Istovremeno, uvode se novi porezi na imovinu i vodu.

Drakonska štednja preduslov je da irska vlada dobije pomoć od EU i MMF-a vrednu preko 100 milijardi dolara. Irska je u nedelju formalno zatražila pomoć, kako bi stabilizovala svoje posrnule banke i popunila ogromnu rupu u budžetu.

Kako reaguju "obični" Irci?

Kakve su posledice svega što se u Irskoj događa proteklih dana, na irsko društvo? Za BBC o tome je govorila Sara Keri kolumnistkinja dnevnika "Irish Times" (Ajriš tajms).

"Svi ćemo biti malo siromašniji. Sa time smo se pomirili i pre nego što su objavljene najnovije mere štednje. Mi u suštini sada sprovodimo nešto što ekonomisti zovu interna devalvacija. U vreme kada je Irska bila Keltski tigar naše plate i socijalna davanja su neprekidno rasli, kako bi sustigli troškove života, ali je to istovremeno i izazivalo porast troškova. Sada moramo da idemo u rikverc. Plate i socijalna davanja moraju da se smanje, na žalost, pre nego što se smanje troškovi života. Znači svi ćemo biti siromašniji. Ali moram da kažem da moje komšije i kolege na poslu nisu iznenađene onim što je vlada juče objavila. Nema neke velike drame. Neki od njih su očekivali još bolnije rezove s obzirom na to da je ovo paket koji je odobrio MMF".

Koliko međutim sve to pogađa mlađe generacije koje su stasale u vreme blagostanja?

"Veliki broj mladih koji završavaju fakultete razmišljaju o tome da odu. Zanimljivo je kako na to gledaju stariji koji se sećaju 60-ih i 80-ih godina kada se iz Irske masovno odlazilo u inostranstvo. Neki od njih - gledajte emigracija danas nije ono što je nekada bila. Nekada su ljudi odlazili i nikada se nisu vratili. Možda čak nisu mogli ni da dođu da posete porodicu jer su na primer ilegalno živeli u Americi pa nisu smeli da izađu u strahu da ne bi mogli da se vrate. Sada će možda emigracija biti privremena stvar. Možda će se mladi koji odlaze vratiti", rekla je novinarka Sara Keri BBC-ju.

(BBC)