BBC: Криза у еврозони и драстично осиромашење Ираца

Криза земаља еврозоне, изазвана презадуженошћу више чланица, показује ове недеље међусобну зависност економских проблема и политичке настабилности актуелних влада због мера штедње које предузимају - на примерима Ирске и Португала.

Три године после потписивања Лисабонског уговора ЕУ, и институционалне централизације - Португал је једна од земаља захваћених финансијском кризом која дестабилизује политичко стање

После прихватања зајма ЕУ и ММФ, влада у Даблину је под притиском да оде с власти и пре изнуђених ванредних избора крајем јануара - а поргугалски званичници су упозорили да међународни притисци поводом великог државног дуга "не помажу" влади у Лисабону да реализује планиране уштеде и стабилизује државне финансије.

У Ирској се у четвртак одржавају допунски избори за један број парламентарних места, а то би само могло да повећа притисак на већ уздрману владу.

Анкете указују да би владајућа странка "Фианна Фаил" могла да изгуби места у покрајини Донегалу, а да нови посланици те покрајине дођу и Шин Фејна бившег политичког крила Иске републиканске армије (ИРА) која се залаже за уједињење Ирске.

Ако се то и догоди на овим допунским изборима, владина већина у ирском парламенту би могла да спадне на само два гласа, а то би повећало неизвесност у њену способност да усвоји драконске мере штедње у сектору јавне потрошње на које се обавезала у разговорима са кредиторима из ЕУ и ММФ-а.

Дописници кажу да су бирачи у Ирској љути на своју владу због дубоке финансијске кризе у земљи.

Уштедети 20 милијарди у четири године

Ирска влада објавила је у среду планове за уштеду 20 милијарди долара у наредне четири године, у настојању да смањи буџетски дефицит, а у Португалу (такође чланици еврозоне) владине мере штедње биле су разлог за генерални штрајк.

Нове мере, које је влада у Даблину представила, предвиђају смањење плата и повећање пореза. Пакет штедње обухвата смањење свих видова социјалне помоћи, минималне наднице и плата, као и значајно кресање броја запослених у јавним службама.

Истовремено, уводе се нови порези на имовину и воду.

Драконска штедња предуслов је да ирска влада добије помоћ од ЕУ и ММФ-а вредну преко 100 милијарди долара. Ирска је у недељу формално затражила помоћ, како би стабилизовала своје посрнуле банке и попунила огромну рупу у буџету.

Како реагују "обични" Ирци?

Какве су последице свега што се у Ирској догађа протеклих дана, на ирско друштво? За ББЦ о томе је говорила Сара Кери колумнисткиња дневника "Ирисх Тимес" (Ајриш тајмс).

"Сви ћемо бити мало сиромашнији. Са тиме смо се помирили и пре него што су објављене најновије мере штедње. Ми у суштини сада спроводимо нешто што економисти зову интерна девалвација. У време када је Ирска била Келтски тигар наше плате и социјална давања су непрекидно расли, како би сустигли трошкове живота, али је то истовремено и изазивало пораст трошкова. Сада морамо да идемо у рикверц. Плате и социјална давања морају да се смање, на жалост, пре него што се смање трошкови живота. Значи сви ћемо бити сиромашнији. Али морам да кажем да моје комшије и колеге на послу нису изненађене оним што је влада јуче објавила. Нема неке велике драме. Неки од њих су очекивали још болније резове с обзиром на то да је ово пакет који је одобрио ММФ".

Колико међутим све то погађа млађе генерације које су стасале у време благостања?

"Велики број младих који завршавају факултете размишљају о томе да оду. Занимљиво је како на то гледају старији који се сећају 60-их и 80-их година када се из Ирске масовно одлазило у иностранство. Неки од њих - гледајте емиграција данас није оно што је некада била. Некада су људи одлазили и никада се нису вратили. Можда чак нису могли ни да дођу да посете породицу јер су на пример илегално живели у Америци па нису смели да изађу у страху да не би могли да се врате. Сада ће можда емиграција бити привремена ствар. Можда ће се млади који одлазе вратити", рекла је новинарка Сара Кери BBC-ју.

(BBC)