BBC: Čiji je Arktik?

U Moskvi se u sredu i četvrtak održava medjunarodna konferencija o Arktiku, gde prema procenama leži jedna četvrtina svetskih rezervi nafte i gasa ispod Arktičkog okeana.

Ruski premijer Putin je govorio na konferenciji u četvrtak i tom prilikom je pozvao učesnike na mir i saradnju na Arktiku.

"Mislimo da je nužno sačuavati Arktik kao zonu mira i saradnje", rekao je ruski premijer uz upozorenje da se čuju i porgnoze da će u budućnosti preti "bitka za Arktik".

"Međutim, pažljivo se odnosimo prema postojećem stanju u tom regionu i jasno nam je da većina zastrašujućih scenarija za Arktik nema pravu osnovu", dodao je premijer Putin govoreći u Moskvi u četvrtak.

Premijer Putin je ujedno odbacio sugestije da bi konkurencija više zemalja za kontrolu arktičkih prirodnih bogatstava mogla da dovede do sukoba - i poručio je učesnicima konferencije u Moskvi da nafta, gas i druga bogatstva regiona mogu da budu eksploatisana u "partnerskom duhu".

"Ukrštanje ozbiljnih interesa"

Izveštači sa skupa o Arktiku kažu da su i ruski premijer i učesnici iz drugih arktičkih zemlja istakli u svojim govorima da očekuju da će UN odlučivati o njihovim zahtevima za pravom na eksploataciju bogatstava tog dela sveta.

U tom smislu, Vladimir Putin je rekao da se na Arktiku "ukrštaju vrlo ozbiljni ekonomski i geopolitički interesi" i dodao da ipak ne sumnja "da će svi postojeći problemi na Arktiku, uključujući i problem u vezi sa podvodnom vezom Arktičkog regiona sa obližnjim kopnom, moći da budu rešeni u partnerskoj atmosferi".

Problem sa podvodnom vezom regiona sa kopnom tiče se bogatstava duž podvodnog grebena (planinskog lanca) Lomonosov koji se pruža od Grenlanda do Rusije.

Rusija, Norveška, Kanada, Danska i Sjedinjene države već su položile pravo na teritorije u regionu, a američki istraživači su nedavno saopštili da bi zbog globalnog otopljavanja Arktik mogao da ostane bez ledenog porkivača do 2030. godine.

Skup u Moskvi treba da unapredi dijalog zainteresovanih zemalja, i tom smislu je izvor blizak Kremlju najavio da će Rusija braniti svoje interese.

Visoki savetnik norveške vlade, Olaf Orfeum, rekao je učesnicima konferencije da tako dramatične promene na površini zemlje nigde drugde nisu zabeležene.

Bitka za Arktik usredsredjena je na jedan podovodni planinski venac poznat kao Lomonosovljev greben.

2001 godine, Moskva je podnela teritorijalni zahtev u Ujedinjenim nacijama, ali on je odbačen zbog nedostatka dokaznog materijala.

Pre tri godine, jedna ruska ekspedicija pobola je titanijumsku zastavu na dno okeana ispod severnog pola kao simboličnu najavu ruskih ambicija.

Moskva će podneti novu dokumentaciju Ujedinjenim nacijama 2012-13 godine.

Savetnik Kremlja za klimatske promene, Aleksandar Bedritski, izjavio je da su dobre šanse da ruski zahtev bude prihvaćen.

Kanada treba da podnese svoj zahtev 2013 godine, a Danska godinu dana kasnije.

Cilj svake zemlje je da ponudi naučne dokaze da je Lomonosovljev greben podvodni nastavak njene kontinentalne ploče.

Prema medjunarodnom pravu, priobalna zemlja ima ekskluzivno pravo na eksploataciju prirodnih resursa na dnu mora i ispod njega do 200 nautičkih milja (370km) od njenog kopna.

Ukoliko kontinentalna ploča ide dalje od toga, zemlja mora da pruži dokazni materijal komisiji UN koja će posle toga dati svoje preporuke za odredjivanje odgovarajuće granice.

(BBC)